Autor: Venera Tema: David Garrett  (Pročitano 406 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.082
  • 4807 date prim. 5423
    • Venerin san
« poslato: 22. jun 2012, 11:29 »
Virtuoz na violini - David Garrett


Inspiraciju da objavim ovaj tekst dobila sam čitajući neke blogove ovih dana. Jaril je pokrenuo temu o klasičnoj muzici, gde je bilo dosta dobrih komentara koje sam sa pažnjom pročitala, a onda se pojavila miniko63 sa sjajnom pričom o poznatom violinisti koji je svirao na železničkoj stanici i niko ga skoro nije ni primetio, a kamoli prepoznao.
Evidentno je da klasična muzika nema svoje mesto koje treba da ima, i bez ulaženja u diskusiju ko je za kriv za njenu nepopularnost (društvo, obrazovanje, mediji, sami umetnici), osvrnuću se na harizmu samih izvođača i na njihovu posvećenost ovoj vrsti umetnosti.
Jedan od sjajnih muzičara, koga sam ja slučajno otkrila slušajući klasičnu muziku onako, za svoju dušu, je Dejvid Geret (David Garrett).



Dejvid Geret (27) je imao samo 4 godine kada mu je otac dao violinu, i bez ijedne održane lekcije počeo da svira (bio je inače ljut na svog starijeg brata koji je već dobijao časove violine). Nakon samo četiri godine, Dejvid je postao jedan od najpoznatijih violinista u svetu radeći sa najpoznatijim učiteljima i izvodeći kompozicije sa legendarnim orkestrima i dirigentima.

http://images.buch.de/images-adb/ea/e4/eae4a827-2988-460e-8d7c-7470d593f434.jpg
David Garrett



„Nakon samo dva meseca, bez učitelja, svirao sam bolje od mog brata," priča kroz smeh danas Dejvid (brat je ubrzo nakon toga ostavio violinu i prešao na klavir). „Mislim da su moji roditelji uvideli da tu ima talenta, pa su počeli da me šalju kod dobrih učitelja".
Sa 9 godina, i timom menadžera iza sebe, Dejvid svira solo koncerte sa vodećim internacionalnim orkestrima, kao što su Londonska filharmonija, Losanđeleska filharmonija i Ruski Nacionalni Orkestar i privlači pažnju vodećih svetskih učitelja muzike i dirigenata, kao što je Zubin Mehta, Klaudio Abado i Mihail Pletnjev. Čak je svirao pod dirigentskom palicom legendarnog Jehudi Menjuhina. "Ja sam zapanjen kad slušam svoje snimke iz tog vremena", kaže Dejvid, bez lažne skromnosti. "To je neka vrsta magije - čuti nekog tako mladog da svira tako dobro, čak i ako sam to ja". I dok su njegovi vršnjaci postajali eksperti za Play Station, on je vežbao po 7 sati dnevno.
Sa svojim ocem, muzičarem takođe, koji ga je vodio, i uz velike turneje koje su iziskivale pripreme sa dosta vežbanja, Dejvid je bio često izolovan kao dete, i po njegovim rečima, ličio je na "perverznjaka". "Slušao sam samo klasičnu muziku do svoje 14. godine," kaže on. "Ali, kad sam pošao u srednju školu, i počeo da otkrivam sav taj pop i rok, to je za mene bilo otkrovenje." Bio je posebno obuzet hard rokom - tako dalekim od Betovena i Mocarta. "U školi sam izgledao kao osobenjak," kaže on. "Ali, ja se lako prilagođavam. Imidž i oblačenje su mi postali jako važni i počeo sam da skidam Hendrixa, Led Zeppelin..." I on još uvek ima veliko poštovanje za rok heroje, ističući da treba da imate potpunu kontrolu nad svojim instrumentom da bi ste mogli da izvedete ono što oni rade. Uostalom, on to valjda najbolje zna...
Naučio je da svira i gitaru, iako sam kaže da nikada nije postao stvarno dobar u tome (što je relativno), uglavnom, to mu je pomoglo da piše svoje kompozicije, u kojima se violina ponekad nije ni pojavljivala. Ali bez obzira na iskorak iz potpune ogrezlosti u klasičnu muziku, David nije još uvek naučio da bude buntovnik. To dolazi kasnije, kada je tajno otišao da polaže prijemni ispit na svetski priznatom Džulijard Univerzitetu u Njujorku, sa ciljem da studira sa svojim herojem Isakom Perlmanom, koristeći kao pokriće posetu bratu koji je studirao na Harvardu. Radeći sa Perlmanom, Dejvid Geret je pronašao lični muzički izraz. Budući stilski fleksibilan, uspešan je u širokom repertoaru od Baha i Mocarta preko čuvenih kompozicija za violinu Betovena, Bramsa, Sibelijusa i Čajkovskog i retko izvođenih koncerata Konusa, Šumana i Dvoržaka do virtuoznih dela Vaksmana, Ravela i Sen-Sansa. Na taj način se i nametnuo širom sveta kao izuzetan solista čistog zvuka i mladalačkog duha.
„Moji roditelji nisu želeli da idem na Džulijard," kaže Dejvid, kroz smeh, ističiću da bi za mnoge roditelje to bilo ostvarenje snova. „Mislili su da to meni nije potrebno. Ali meni je trebalo da pobegnem od njihovog uticaja. Za mene je to bilo čišćenje od muzike. Pre Džulijarda živeo sam kao u zatvoru, provodeći 24 sata dnevno sa odraslima. Mogućnost da upoznajem muzičare mojih godina i da me više ne tretiraju kao genijalno dete bilo je za mene pravo olakšanje."
Dok je studirao na Džulijardu, Dejvid je radio i kao foto model - slikao se za modne magazine kao što je Vogue i šetao modnim pistama na revijama poznatih modnih kreatora (Armani). I uopšte, vreme koje je proveo na studijama bilo je za njega jako zabavno i ugodno za razliku od robovanja muzici u detinjstvu. Otkrio je noćne klubove, zabave i provod ("Definitivno ništa nisam propuštao," kaže on), čak je naučio i da surfuje "tek dovoljno dobro da impresionira žene."
Taj za njega novi osećaj slobode, u kombinaciji sa talentom osveženim životom u Njujorku i vremenom provedenim na Džulijardu, pomogli su mu da izda svoj prvi album ("Free", Decca). Njegov najnoviji kompakt disk za kuću DECCA ima za cilj usmeravanje pažnje mladih ka klasici - na njemu su aranžmani i Geretove autorske kompozicije i melodije koje su ga pratila tokom čitavog života. Sa svojom grupom, koja se sastoji još od klavijaturiste, gitariste i perkusioniste, priređuje koncerte na kojima se u prvom delu izvode klasične sonate, a u drugom aranžmani i njegove kompozicije. Predano se trudi da približi klasičnu muziku mladima, a jedan od načina su i redovni intervjui u vezi sa koncertima praćeni fotografijama zanimljivim upravo mlađoj publici.
Svojim prirodnim talentom, učenjem kod najboljih svetkih učitelja i duhom neuobičajenim u memljivom svetu klasične muzike, Dejvid je danas potpuno formiran, potpuno zaokružen - i veoma atraktivan - umetnik.
Dejvid Geret svira na violinama Stradivarija iz 1710. (nažalost, SVIRAO) i Đovanija Batiste Gvadanjinija iz 1772. godine.
U Beogradu gostovao prošle godine, na 40. BEMUS-u, i dobio sjajne kritike.

Izvor: blog.b92.net

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.082
  • 4807 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #1 poslato: 22. jun 2012, 11:32 »

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.082
  • 4807 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #2 poslato: 22. jun 2012, 11:36 »

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.082
  • 4807 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #3 poslato: 22. jun 2012, 11:37 »

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.082
  • 4807 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #4 poslato: 22. jun 2012, 11:42 »

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.082
  • 4807 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #5 poslato: 22. jun 2012, 11:49 »

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.082
  • 4807 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #6 poslato: 22. jun 2012, 12:05 »

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.082
  • 4807 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #7 poslato: 23. jun 2012, 10:46 »

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.082
  • 4807 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #8 poslato: 23. jun 2012, 10:56 »

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.082
  • 4807 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #9 poslato: 23. jun 2012, 11:26 »