Autor: Dijana:) Tema: Lirske narodne pesme  (Pročitano 7926 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« poslato: 09. mart 2011, 13:30 »
Lirske narodne pesme su najstariji oblik narodnog svaralaštva jer je čovek prvo počeo da iskazuje svoje misli, verovanja, svoje uzbuđenje i zanose, pa je tek onda došlo pripovedanje o događajima, ratovima i ljudskim sudbinama.

Lirska narodna pesma verovatno je u početku bila povezana sa mnogim kultovima i božanstvima, sa magijom i religijama vezanim za proces rada, za prirodne pojave i stihije koje su ugrožavale čoveka, a u kojima je on video natprirodne sile od kojih je osećao strah (strah od grmljavine, od poplave, strah od vatre, od životinje, od suše, vetrova). U svojoj svesti on je stvarao predstave o njima kao bogovima, a bogove zamišljao kao živa bića. Onda im je prinosio žrtve; u njihovo ime organizovao svetkovine, velike rituale i vršio magijske radnje. Sve je to bilo praćeno kolektivnim plesom, pevanjem, dekorom, magijskim predmetima i govorom, prvo neveštim, dovoljno neartikulisanim i zagonetnim. I sve se to nudilo kao velika religiozna i jedinstvena umetnička predstava, iz koje će se, kasnije, izdvojiti melodičan i ritmički govor, odnosno pesma.

Pesma postaje samo deo horskog pevanja ili je pak pevana uz neki istrument, kao što je bila lira u drevnoj Grčkoj.
Praveći razliku između "junačkih", epskih pesama i lirskih "ženskih" pesama, Vuk Karadžić je iskao i njihova svojstva. Tako za lirske narodne pesme će reći da njih pevaju "ne samo žene i đevojke", nego i momčad, i to najviše dvoje u jedan glas. Ove pesme peva "jedno ili dvoje radi razgovora". Za njih je bitna melodija, samo pevanje, a ne i poruka, sadržaj, kao što je slučaj sa epskim pesmama.

• Lirske pesme sadrže osećanja i raspoloženja, ljubav i bol, radost i tugu - sve što u sebi jedan pojedinac nosi i prema drugim ljudima ispoljava, a u čemu drugi prepoznaju sebe i svoje misli i osećanja.
• U početku su lirske pesme imale isključivo sinkretičan oblik: bile su samo prateći deo pevanja i plesa.
• One su kratke, ispevane u osmercu ili lirskom desetercu, sa pauzom ili cezurom posle četvrtog sloga i rimom koja je česta.
• Lirske narodne pesme su iskrene, bogate u slikama i motivima.
• Pevaju o međusobnim odnosima i svemu što čini život. Zahvataju odnos između dvoje mladih, između majke i deteta, sestre i brata, događaje koji su vrhunac radosti i sreće (rođenje, ženidba i udaja) ili pak tuga (smrt bližnjeg); zatim mnoge druge manifestacije kao što su žetva, moba, slava, obredi, običaji, magije.

Časlav Đorđević - Mr Predrag Lučić
Književnost i srpski jezik

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #1 poslato: 09. mart 2011, 14:15 »
U zavisnosti od toga o čemu pevaju, lirske narodne pesme se dele na vrste:

• Mitološke,
• Obredne,   
• Običajne,
• Porodične,
• Posleničke (pesme o radu)
• Ljubavne,
• Šaljive,
• Pobožne
• pesme sa motivima iz Drugog svetskog rata

Najstarije su Mitološke pesme, nastale u dalekim paganskim vremenima; nose u sebi predačka verovanja u natprirodna bića (kao što su vile), a u sebi nose kosmološke vizije drevnog čoveka, tj. njegove predstave o Suncu, Mesecu, zvezdama. On ih personifikuje - daje im svojstva ljudskih bića: Sunce ima majku, putuje, spava; Mesec i zvezda se vole, međusobno govore, u vezi su sa ljudima.
Takve su pesme: Sunce se devojkom ženi, Sunčeva sestra, Ženidba sjajnoga mjeseca, Sunce i mjesec prose djevojku, Braća sestru udaju za munju, Jarko Sunce ide na konake, Prosioci zvezde Danice; pesme o vilama: Vila zida grad, Vila gajtan plete, Anđa i vile, Vila sve zna, Vlašiću Pavlu pobježe vila.

A zašto je sve ovo tako? Zato što je drevni čovek polazio od uverenja da "svetom upravljaju sunce, mesec, gromovi, munje, vile, zmajevi, veštice, duše predaka", i zato što je polazio od kosmoloških predstava (naizgled naivne) da je sve u svetu u bliskoj vezi: nebo i zemlja, nebeske pojave i ljudi, mrtvi i živi.

Po svom nastanku su vrlo drevne i Obredne pesme, vezene za godišnje promene i prirodne pojave. U njima su tragovi i "slovenske prazajednice", a prate ih i kultne radnje, određeni obredi, okrenutost čoveku prema prirodi, u čemu treba videti jedan od znakova / pokazitelja da su nastale u vreme čovekovog prelaska na zemljoradnju i bavljenje njome, kada se počelo strepeti od poplava, suša, grada, raznih nepogoda.

U grupu obrednih pesama spadaju:


dodolske pesme (Mi idemo preko sela, Ide kiša);
koledarske pesme (Vojevao beli Vide, koledo!, Jordan teče, koledo, kroz golove, koledo);
kraljičke pesme (Oj višnjo, višnjice, Momče perjaniče, Vita, vita jelo);   
đurđevske pesme (Ni prela gora ni tkala, Majka hoće Đurđa da okupa);   
ivanjske pesme (Posle konja momče);   
lazaričke pesme (Igliče venče).

U svim ovim obredima pesmama dat je, mahom, odnos prema prirodi: opraštanje od zime, dolazak proleća, praćeno kupanjem, branjem cveća, pletenjem venca, kićenje mladih grančicama i lišćem: tu su i "letnje" pesme koje su pevane u sušnim danima, kada se prizivaju oblaci i traži kiša.

Običajne pesme   su bliske obrednim, a vezane su za određene trenutke vrlo važne za čoveka. Dok su obredne pesme ispunjene osećanjem, običajne pesmu su prateći element svetkovine. Ova grupa pesama se deli na:

slavske pesme;
zdravice;
svatovske;
tužbalice.

Sve ove vrste odlikuje prigodni karakter. Tačno se zna kad i gde se pevaju: kada svatovi dolaze, kada devojku izvode; na slavi - kada se domaćinu nazdravlja i izriče želja; kada neko umre - izricanje tuge i ljubavi prema onome koga više nema. Od svih vrsta iz ove grupe najviše ima svatovskih i one se najviše ponavljaju. A najpostojanije su tužbalice; one se "nikad ne ponavljaju" jer su pesme trenutka; svako ih oblikuje prema svojoj emociji i odnosu prema onome ko odlazi. One su neposredan izliv bola, pa su često, vrlo opširne i nesređene. Retko kad da su pripremane. Ima i takvih podela lirskih pesama koje tužbalice svrstavaju i u porodične jer je - po njima - i u tužbalicama prisutan porodični odnos.

Porodične pesme za predmet pevanja  imaju upravo porodične odnose, posebno je prisutan motiv ljubavi majke prema detetu, kao i motiv ljubavi sestre prema bratu, koja je i najjača u tom krugu porodičnih pesama. Ljubav sestre prema bratu je uvek iskrena, potresna, sva u hiperboli. Plačući za sinom koji ide u vojsku, majka suzama natapa polje, a sestra suzama muti more i lađu zaustavlja kad joj odvode brata. Za bratom je sestra sebi oči izvadila. U ovoj grupi pesama neki svrstavaju i uspavanke, u kojima je, na vrlo poetičan način, iskazana ljubav majke prema detetu dok ga uspavljuje. U pesmu koju mu ona utkiva sve svoje nade i želje, iskazujući neizmernu sreću što ga ima. Porodične pesme su: Uspavanka, Sestra veze, Mlad se Ivo na vojsku otpravlja, Sestra bez brata, Sestre prave brata, Treći dan na griblju.

Ljubavne pesme su najbrojnije narodne pesme; one su najbogatije u motivima, u jeziku i pesničkim postupcima; one su najpotpunije u izlivima osećanja. Ljubavne narodne pesme su pesničko izobilje raznolikosti.

U drevnim ljubavnim pesmama i priroda ima svoje mesto jer se tada sve odvijalo isključivo u okviru prirode i sve je smatrano za božanski dar. U tim pesmama one se nude !kao pozornica ljubavnih doživljaja!, pa je samim tim i "učestvovanje prirode (cveća, drveća, ptica, vetra i nebeskih tela)" vrlo prisutno i izuzetno važno "u ljubavim scenama" kao i u "isticanju telesne lepote (ženske i muške)". To ga imam kako u biblijskoj Pesmi nad pesmama, tako i u našim narodnim pesmama: Paun pase, Ljepota đevojke, Momak i devojka, Smiljan i vijenac, Jelena i vila, Djevojka se tuži đavolu i druge.

One slave žensku lepotu; u njima su dati susreti momka i devojke, čarke, sastanci, čežnje, snoviprkos, nadmudrivanje, jadi i suze zbog rastajanja i neostvarenih želja. U njima je prisutna mladalačka naivnost ali i čulnost. U ljubavnim pesmama sve je od skrivenih pogleda i dodira. Ljubav je diskretna, samo nagoveštena i stidom prekrivena jer se javlja u okviru patrijarhalnogživota i stroge nepisane etike (morala).Zato je na ceni ne samo fizička već i moralna lepota.

Ljubav je u ovim pesmama, često, neispunjena; ona je samo čežnja i uzdah jer je uslovljena i odnosom drugih prema njoj. Ali, ona je, i pored toga, snažna, ponekad i jača od smrati; ona nadilazi bogatstvo i gospodstvo jer neko ko silno voli u pesmi kaže: Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago.

Da navedemo samo neke od antologijskih ljubavnih narodnih pesama: Srpska djevojka, Dragi i nedragi, Momak i devojka, Paun pase, Ljubavni rastanak, Smrt momka i devojke, Lijepi Ive.

Pesme o radu (posleničke pesme) nastale su u procesu bavljenja određenim poslovima. kada su ljudi prelazili sa jedne delatnosti na drugu, tako su nastajale i nove pesme sa novim motivim: pesme o lovu, pastirske pesme, žetelačke pesme... Naročito je mnogo pesama vezanih za zamljoradničke poslove, u kojima se ističe polet, radost, takmičarski duh. Ima pesama koje su vezane za mobu, za kosidbe, okopavanje njiva i vinograda, kao i onih koje se odnose na prela.

Najčešće su, kao i ljubavne pesme, date u dijaloškoj formi, pri čemu se čuju dva glasa: glas devojke i glas momka. Oni se takmiče u radu, pevaju i kroz pesmu iskazuju svoje simpatije i ljubav. Naravno, devojka je uvek vernija i mudrija, što je jedan od znakova da u njima (u posleničkim pesmama) ima i ljubavnih osećanja, te da su mnoge na granici između posleničkih i ljubavnih pesama: Prelja i kujundžija, Predi, momo, darove, Nadžnjeva se momak i devojka, Moba u nedelju. U svim ovim pesmama izražena je ljubav prema radu kao izvoru zdravog život, dakle optimistička vizija ljudskog trajanja.

Časlav Đorđević - Mr Predrag Lučić
Književnost i srpski jezik

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #2 poslato: 09. mart 2011, 15:26 »
Struktura lirske pesme

Lirska pesma se odlikuje specifičnom sadržinom, strukturom i kompozicijom. Njena sadržina je čisto osećanje, nosilac tog osećanja je lirski subjekt, on se iskazuje u prvom licu. U lirskoj pesmi nema radnje, nema fabule, nema likova koji bi bili nosioci radnje u razvoju, ili posrednici između sveta pesme i čitaoca: kazivanje u lirskoj pesmi je neposredno, subjektivno, emotivno obojeno.

Spoljašnju kompoziciju lirske pesme čine strofa, stih, polustih, akcenatska celina. Svaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva. Od raznovrsnosti i broja tih svojstava, zavisi ritam, zvučanje i značenje pesme. Sva ova svojstva proučava versifikacija.

Unutrašnju kompoziciju lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura:

I motiv   — uvod, tema pesme, obraćanje;
II motiv  — razvijanje teme novim detaljima;
III motiv — emotivni i misaoni zaključak, poenta, poruka.

Elementi (motivi) u drugom strukturnom elementu pesme mogu imati različit raspored i međusobni položaj:

a) naporedni raspored: nizanje detalja i elementarnih slika, koji stoje naporedo jedan prema drugome;
b) gradacijski raspored ide u dva smera:
    — uzlazni smer: nizanje pojedinosti od slabijeg ka jačem, od apstraktnog ka konkretnom,
       od manjeg ka većem;
    — silazni smer: nizanje pojedinosti od jačeg ka slabijem, od konkretnog ka apstraktnom,
       od većeg ka manjem;
v) kontrastni raspored koji ima nekoliko položaja:
    — jedan detalj isključuje drugi (isključni položaj);
    — jedna slika proizilazi iz druge (zaključni položaj);
    — jedna sLika kontrastira drugoj (suprotni položaj).

Analiza pesme bavi se onim strukturnim elementima koji u određenoj pesmi. imaju značajnu umetničku funkciju.

Staniša Veličković
Interpretacije I

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #3 poslato: 10. mart 2011, 11:58 »
Srpska đevojka
U Milice duge trepavice


U Milice duge trepavice,
prekrile joj rumen' jagodice,
jagodice i bijelo lice;
ja je gledah tri godine dana,
ne mogoh joj oči sagledati,
crne oči, ni bijelo lice,
već sakupih kolo đevojaka,
i u kolu  Milicu đevojku,
ne bih li joj oči sagledao.
Kada kolo na travi igraše,
bješe vedro, pak se naoblači,
po oblaku zas'jevaše munje,
sve đevojke k nebu pogledaše,
al' ne gleda Milica đevojka,
već preda se u zelenu travu.
Đevojke joj tiho govoriše:
"Oj Milice, naša drugarice!
Il' si luda, il' odviše mudra?
Te sve gledaš u zelenu travu,
a ne gledaš s nama u oblake,
đe se munje viju po oblaku."
Al govori Milica đevojka:
"Nit' sam luda, nit' odviše mudra,
nit' sam vila, da zbijam oblake,
već đevojka - da gledam preda se."

Srpska đevojka

Pesmu U Milice duge trepavice Vuk Karadžić je zapisao i objavio pod naslovom Srpska đevojka jer je u njoj pronašao najlepše i najbolje devojačke osobine koje se mogu smatrati idealom srpskog čoveka iz naroda, kada je u pitanju žena i njeha priroda.

Osnovni utisak o pesmi je da narodni pevač peva:

a) o devojci Milici koja je lepa i
b) o momku koji ne može tri godine da ugleda njene oči i lepotu lica.

Zaključak je da je to ljubavna narodna pesma - slika odnos momka i devojke. Taj odnos se iskazuje postupno i linija njegovog razvoja može se predstaviti ovako:

• devojačka lepota (opis);
• zagledanost momka u devojku;
• devojačko kolo;
• munja i oblaci na nebu;
• devojke gledaju u nebo, a Milica preda se;
• prekor devojaka upućen Milici;
• Milica odgovara devojkama.

U razvoju pesničkih motiva vlada progresija i postupnost (gradacija). Opis devojačke lepote postavljen je od spolja ka unutra:

a) spoljašnja lepota: guge trepavice, crne oči, rumen jagodice, belo lice;
b) unutrašnja lepota: povučena, skromna, stidljiva, čedna i mudra - patrijarhalno vaspitana.

Spoljašnji opis odlikuje se stereotipnošću (već poznatim postupkom u opisivanju devojačke lepote), u prvom redu ustaljenim epitetima: oči - crne, lice - bijelo, jagodice - rumen(e), trepavice - duge. Sve ove pojedinosti izraz su devojačke lepote i bez njih se ona ne može zamisliti. Model slikanja devojačke lepote preuzet je ili je preslikan iz pesama koje joj prethode, s tim što je obogaćen i uvećan jednim jedinim detaljem - "duge trepavice", što toj slici daje izuzetnu punoću jer sva zagonetnost i tajanstvenost devojačke lepote potiče upravo od tih "dugih trepavica" - prekrivaju oči, kriju pogled i sjaj u očima. Njihova veličina poprima takve dimenzije da (verovatno svojom senkom) prekrivaju "jagodice i bijelo lice", čime se tajanstvenost devojačke lepote još više uvećava. Očigledno, pevač je ovde primenio hiperbolu kao oprobani stilski postupak i, zahvaljujući tome, ostvario izuzetan umetnički doživljaj. Kao stilski postupak na ovom mestu koristi se i kontrast: rumen jagodice - bijelo lice. Kontras se proteže i na ostali deo pesme: govorljivost devojaka - ćutanje Milice, one slobodne - ona zatvorena u sebi.

navedeni kontrasi upućuju na njeno izdvojeno i neuobičajeno ponašanje, koje se od okoline smatra ludošću ili prevelikim lukavstvom i mudrošću. To je, možda, još jedan razlog što je Milica nekako izdvojena, otuđena od ostalog devojačkog sveta i što do kraja ostaje usamljena. Ona, svesna činjenice da su je lepota i narav učinile osobenom i odbili mladiće od nje, odgovara:

"Nit' sam luda, nit' odviše mudra
nit' sam vila - da zbijam oblake,
vec đevojka da gledam preda se."


Govoreći ovako, ona želi da razbije pogrešnu sliku koju je sredina stvorila o njoj, da stavi do znanja da nije osobenak (nit' sam luda), nije lukava (nit' sam odviše mudra), i nije vila nego obična devojka, koja se ponaša onako kako dolikuje pravoj devojci.

Ako je na početku pesme naglašena lepota devojke Milice, sada je istaknuta još jedna lepota - lepota duše i srca; jednostavnost i skromnost. Ova duhovna lepota je vrednija i u narodnoj pesmi, ona je uvek iznat telesne (fizičke) lepote, osobito kada je reč o devojci. Skromnost i čednost su, u tom slučaju, najveće vrline, pa zato je i njena dužnost da gleda preda se.

Kao što se vidi iz svega rečenog, unutrašnje osobine se ne iskazuju direktno, ali se slute iz njenih postupaka i reči, pa se mogu imenovati na način kojim smo se poslužili u tumačenju. Tako se Milica otkriva kao nosilac naprobranijih osobina i najidealnijih crta ženske lepote. Između spoljašnjih u unutrašnjih svojstava ostvaruje se sklad koji daje potpunu lepotu, ideal ženske lepote u vreme u kome je pesma nastala. sama ljubav - kao i u mnogim narodnim pesmama - nije data direktno, nego je samo nagoveštena u htenjima, u postupcima momka i u njegovom hiperboličkom iskazu:

"Ja je gledah tri godine dana,
ne mogoh joj oči sagledati,
crne oči ni bijelo lice."


Pesma je ispevana u lirskom desetercu, a vrlo je bogata i izražajnim stilskim sredstvima. Pored epiteta (stereotipnih), pored navedene hiperbole i kontrasta, u njoj se javljaju i drugi stilički postupci: inverzija ("U Milice duge trepavice..."), zatim slovenska antiteza: devojke pitaju Milicu, ona - to što je sadržano u pitanju - negira i daje odgovor ("Već đevojka - da gledam preda se"), u kojoj je i poenta pesme. Sve što je dotle rečeno slilo se u tu konstataciju "već đevojka - da gledam preda se", iz koje čitamo njenu jednostavnost, skromnost, patrijarhalno vaspitanje i devojakčku čednost.


Časlav Đorđević - Mr Predrag Lučić
Književnost i srpski jezik

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #4 poslato: 10. mart 2011, 12:15 »
Paun pase...

Paun pase, trava raste,
gora zeleni;
i gora se s listom sasta,
a ja nemam s kim.
Imam dragog na daleko,
u tuđoj zemlji,
pa mu jadna poručujem:
„Dođi, dragane!
U bašti mi zumbul cvati,
ja ga ne berem,
na zumbulu bulbul pjeva,
ja ga ne čujem!“

„Ne mogu ti, draga, doći
još za godinu.
Pusti puti zatvoreni
od Rumelije;
Skender-beg ih zatvorio,
hoće da robi!
Tuga mori, paša robi,
tuga golema!“


Paun pase je ljubavna narodna pesma. Ali ona nije samo izraz ljubavnih osećanja (ljubavi, čežnje, patnje), nego je i izraz spleta mnogih okolnosti koje su izvan ove osećajne sfere. Naime, skoro u svakoj ljubavnoj narodnoj pesmi mogu da se uoče dva sloja: socijalni i individualni. Može se sa sigurnošću pretpostaviti da je prvo nastao socijalni sloj (događaj i okolnosti), a potom je na njega nadograđen i individualni sloj (sudbina pojedinca u tim okolnostima). Otuda potiče narativna osnova i intonacija skoro svake ljubavne pesme: i ljubav, i rastanak, i čežnja javljaju se u izvesnim okolnostima ili su izazvani tim okolnostima. Retke su pesme u kojima nema ove narativne osnove.

Narativna osnova pesme Paun pase donela je još jednu osobenost: kazivanje u prvom licu ("a ja nemam s kim") čime je devojci data uloga, lirskog subjekta — onoga koji kazuje o svojim osećanjima i raspoloženjima. Lirski subjekat dominira pesmom pa ona dobija ispovedni ton. Kazivanje u prvom licu, kazivač kao lirski subjekt i ispovedni ton pojačavaju utisak neposrednosti i bliskosti lirskog subjekta i slušaoca/čitaoca. Kazivanje u prvom licu i ostvarena lirska situacija (ljubavni rastanak) uslovili su dijalošku formu koja još više doprinosi neposrednosti lirskog kazivanja.


Sadržina i značenje

Pesma Paun pase nastala je iz motiva ljubavnog rastanka (središnji motiv svekolike narodne ljubavne poezije), iz njega je proistekao motiv sprečene ljubavi: jedan i drugi pobudjuju motiv čežnje. U stihovima

"Paun pase, trava raste,
gora zeleni."


Predočena je slika života koji teče uobičajenim tokom: sve buja, ostvaruje se, dobija svoj konačni smisao. U tom nesputanom i nezadrživom toku života i jeste svrha i smisao — kretanje ka cilju, ostvarenju i ispunjenju. U toj sveopštoj ostvarenosti javlja se jedan disonantan ton — osećanje neostvarenosti i usamljenosti:

"I gora se s listom sasta,
a ja nemam s kim."


Ovi stihovi, na prvi prgled, govore o usamljenosti i patnji devojke. Usamljenost je teža a patnja naglašenija u neposrednom dodiru sa slikom sveopšteg kretanja i ispunjenja svrhe. Ovi stihovi, međutim, kazuju još nešto: usamljenost i patnja traju dugo — od jeseni, kad se gora s lietom rastaje, do proleća, kad se gora s listom sastaje.

Ono "a ja nemam s kim" dobilo je objašnjenje u sledećoj smisaonoj celini pesme: uzrok usamljenosti je u tome što je dragi daleko, u tuđoj zemlji. Iz usamljenosti se javlja ojađenost, ljubavna čežnja i želja za sastankom, što proizvodi poziv "Dođi, dragane!". Ovaj poziv ima intezitet vapaja i krika: intenzitet se podrazumeva iz situacije (konteksta) i iz sadržine poziva. Odmah posle ovog snažnog krika sledi snižavanje napetosti i emotivnog naboja, smireni ton ispovesti:

"U bašti mi zumbul cvati,
ja ga ne berem;
na zumbulu bulbul pjeva,
ja ga ne čujem."


Ovde je lepo predočeno psihološko stanje mlade devojke. Ovi stihovi emituju dva moguća saznanja — značenja: (1) sve je nevažno kada nema dragog, život je nezanimljiv, prazan i besmislen; (2) draga je toliko obuzeta tugom i bolom da je obnevidela i ogluhnula za sve što se oko nje događa — niti vidi lepotu zumbula, niti čuje umilnu pesmu bulbula (slavuja). Ovo je manifestacija potpune blokade čula: ni vida, ni sluha, ni mirisa.

Vapaj devojke "Dođi, dragane!" ispunjen je nadom u pozitivan odgovor, očekivanjem, strepnjom. U odgovoru dragog nema utehe:

"Ne mogu ti, draga, doći,
još za godinu!"


Vapaj je bio tako snažan da je iziskivao neodložan odgovor; nije trpeo priču, objašnjenja, odugovlačenje. To će doći pošto je napetost očekivanja i čežnje olabavljena usled naglog udara negativnog odgovora. Tek sada dolaze objašnjenja. Devojku muči ljubavna čežnja i želja za sastankom, a mladićeve muke su dvostruke: zbog neslobode i zbog sprečene ljubavi.

"Pusti puti zatvoreni   
od Rumelije,
Skender-beg ih zatvorio
hoće da robi!"


Izraz "pusti puti" emituje najmanje dva značenja. Doslovno: putevi su opusteli jer su zatvoreni i na njima nema putnika. Preneseno: emocionalna napetost dragog, izazvana sprečavanjem ljubavi i robovanjem, u putevima vidi zlo: pusti puti = prokleti puti.

U završnom distihu bol je dostigao vrhunac;

"Tuga mori, paša robi —
tuga golema!"


Asindetskim nizanjem izraza (rečenica) ostvaruje se jezgrovitost, ali i zgusnutost emocija, prenapregnutost: tuga mori zbog sprečene ljubavi, tuga mori i zato što paša robi — dve tuge su se slile u "tugu godemu". Koncentracija reči sa negativnim emotivnim predznakom (tuga, tuga, mori, robi) iziskuje sintezu koja je iskazana pridevom golema. Ovaj izraz oblikom i glasovnom strukturom (zvučanjem) naglašava težinu doživljene situacije i iskazanih osećanja.

Draganov odgovor ima psihološki izvor: snaga ljubavi usamljene devojke je tako velika da ona ulazi u dušu odsutnog dragana i tamo nalazi istovetna osećanja (ljubav) i raspoloženje (tuga). Usled duhovnog poistovećivanja u ljubavi i bolu, devojka, u pretpostavljenom odgovoru draganovom, prenosi svoja osećanja i raspoloženja videći ih kao mladićeva. Stopljenost duša i osećanja omogućava devojci da shvati realnost pa da, mesto dragog, sama uobliči odgovor. Takav pretpostavljeni odgovor izražava razumevanje za draganovu odsutnost, ali istovremeno izražava i nadu u povratak.

Staniša Veličković
Interpretacije I

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #5 poslato: 13. mart 2011, 11:15 »
Kletva za kletvom

Devojka se u Drenovcu kupa:
baci suknju u zelenu travu,
a košulju kraj vode Drenovca.
Prikrade se ovčar od ovaca
te ukrade košulju devojci.
Ljuto kune Drenovka devojka:
"Ko to moju košulju ukrade?
Triput mu se iljadile ovce!
A konji mu polje prekrilili!
Pšenica mu po dolu polegla,
A po bregu na srp navalila!"
To začula ovčareva majka:
"Ko to kune mojega ovčara?
Do jeseni u mom dvoru bila!
A do druge i čedo rodila!
Ja mu baba košulju spravila!"

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #6 poslato: 13. mart 2011, 11:17 »
Ovčar i devojka

Žetvu žela lepota devojka
zlatnom rukom i srebrnim srpom.
Kad je bilo oko pola dana,
zapevala lenota devojka:
"Ko bi mene snoplje povezao,
dala bi mu moje belo lice.
Ko li bi mi vodice doneo,
dala bi mu moje čarne oči.
A ko bi mi ladak načinio,
ja bi njemu verna ljuba bila."
Ona misli, niko je ne sluša,
slušao je ovčar od ovaca;
rogozom joj snoplje povezao,
od leske joj ladak načinio,
i doneo lađane vodice,
pak besedi lepoti devojci:
"Daj, devojko, što si obećala."
Al devojka polukava bila,
pak se ona mlada odgovara:
"Id' odatle, mladi čobanine!
Ako si mi snoplje povezao,
tvoje ovce po strnjiki pasu;
ako si mi vodice doneo,
i ti si se lađane napio;
ako si mi ladak načinio,
i ti si se pod njim odmorio."

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #7 poslato: 15. mart 2011, 10:49 »
Ljubаvni rаstаnаk

Dvа cvijetа u bostаnu rаslа,
plаvi zumbul i zelenа kаdа.
Plаvi zumbul ode nа Doljаne,
ostа kаdа u bostаnu sаmа.
Poručuje zumbul sа Doljаnа:
Dušo mojа, u bostаnu kаdo,
kаko ti je u bostаnu sаmoj?
Odgovаrа iz bostаnа kаdа:
Što je nebo, dа je list `аrtije,
što je gorа, dа su kаlemovi,
što je more, dа je crn muređep,
pа dа pišem tri godine dаnа,
ne bih moji` ispisаlа jаdа.

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #8 poslato: 15. mart 2011, 10:52 »
Nаjvećа je žаlost zа brаtom

Sunce zađe zа Neven zа goru,
Junаci se iz morа izvoze,
Brojilа ih mlаdа Đurđevicа,
Sve junаke nа broj nаbrojilа,
Do tri njenа dobrа ne nаbroji:
Prvo dobro Đurđa gospodаrа,
Drugo dobro ručnogа đevepa,
Treće dobro brаtа pođenoga.
Zа Đurđem je kosu odrezаlа,
Zа đeverom lice izgrdilа,
A zа brаtom oči izvаdilа.
Kosu reže, kosа opet rаste;
Lice grdi, а lice izrаstа;
Ali oči ne mogu izrаsti,
niti srce zа brаtom rođenim.

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #9 poslato: 15. mart 2011, 10:54 »
Ženidbа sjаjnogа mjesecа

Fаlilа se zvijezdа dаnicа:
"Oženiću sjаjnogа mjesecа,
"Isprosiću munju od oblаkа,
"Okumićy Bogа jedinogа,
"Djeveriću i Petrа i Pаvlа,
"Ctаrog svаtа svetogа Jovаnа,
''Vojevodu svetogа Nikolu,
"Kočijаšа svetogа Iliju."
Što se fаli zvijezdа dаnicа,
Što se fаli, to joj i Bog dаo:
Oženilа sjаjnogа mjesecа,
Okumilа Bogа jedinogа,
Odjeveri i Petrа, i Pаvlа,
Stаrog svаtа svetogа Jovаnа,
Vojevodu svetogа Nikolu,
Kočijаšа svetogа Iliju.
Stаde munjа dаre dijeliti:
Dаde Bogu nebesne visine,
Svetom Petru Petrovske vryćine,
A Jovаnu ledа i snijegа,
A Nikoli nа vodi slobodu,
A Iliji munje i strijele.