Autor: Dijana:) Tema: Desanka Maksimović  (Pročitano 1870 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« poslato: 13. decembar 2010, 11:50 »
Desanka Maksimović



Desanka Maksimović je rođena u selu Rabrovici kod Valjeva 1898. godine. Gimnaziju je završila u Valjevu, a Filozofski fakultet u Beogradu. Svet je doživljavala na poseban i topao način. Desankinu ljubav prema životu prati etički stav i filozofija morala. Značajne zbirke pesama su: "Vrt detinjstva", "Zeleni vitez", "Gozba na livadi", "Nove pesme", "Pesnik i zavicaj" i "Zarobljenik snova". Vrhunac njenog pesničkog stvaralaštva je zbirka "Tražim pomilovanje".

Pesma "Krvava bajka", u kojoj je opevana tragedija đaka kragujevačke gimnazije, spada u jedno od najpotresnijih svedočenja o okupatorskim zločinima nad našim narodom u Drugom svetskom ratu.

Proza i pesme za decu napisane su toplo i iskreno, neposredno i osećajno. Omiljene zbirke pesama najmlađih čitalaca su: "Zlatni leptir", "Reka pomocnica", "Vetrova uspavanka", "Prolećni sastanak", "Čudo u polju", "Sunčevi podanici", "Pisma iz šume", "Patuljkova tajna" i "Ako je verovati mojoj baki".

Desanka Maksimović je bila i izvrstan prevodilac pesnika koji su po izboru motiva, pesničkog senzibiliteta i lirske melodičnosti bili bliski njoj. O prevođenju je govorila na ovaj način: "Ja sam zaljubljena u jezik, u reč. U reč i nepovezanu, onu iz rečnika. A čovek nikad dublje ne ulazi u to blago nego prevodeći i nikad dublje ne uđe u suštinu neke pesme nego kad mora da je prevede".

Godine 1993. vratila se u rodnu Brankovinu ali ovoga puta zauvek. Sahranjena je kraj svoga supruga Sergeja Slastikova Kaluzanina.

Ono što je najbolje može opisati je upravo slikovitost izraza i visok zamah mašte.

Bila je pesnikinja koja se mogla smatrati drugom majkom po učešću u odgoju dece. Njene pesme su sastavni deo svačijeg detinjstva.

Izvor: http://www.znanje.org

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #1 poslato: 13. decembar 2010, 12:05 »
Književna dela

 
Desanka Maksimović je bila pesnik, pripovedač, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika.

Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme je objavila 1920. godine u časopisu "Misao".

Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna. Neke od njenih najpopularnijih pesama su: "Predosećanje", "Strepnja", "Prolećna pesma", "Opomena", "Na buri", "Tražim pomilovanje" i "Pokošena livada".

Čuvši za streljanje đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama "Krvava bajka" - pesmu koja svedoči o teroru okupatora nad nedužnim narodom u Drugom svetskom ratu. Pesma je objavljena tek posle rata.


(Spomenik Desanki Maksimović u Valjevu)

Najznačajnija dela Desanke Maksimović su:

• Pesme (1924)
• Vrt detinjstva, pesme (1927)
• Zeleni vitez, pesme (1930)
• Ludilo srca, pripovetke (1931)
• Srce lutke spavaljke i druge priče za decu (1931, 1943)
• Gozba na livadi, pesme (1932)
• Kako oni žive, priče (1935)
• Nove pesme (1936)
• Raspevane priče (1938)
• Zagonetke lake za prvake đake (sa Jovankom Hrvaćanin, 1942)
• Šarena torbica, dečje pesme (1943)
• Oslobođenje Cvete Andrić, poema (1945)
• Pesnik i zavičaj, pesme (1945)
• Otadžbina u prvomajskoj povorci, poema (1949)
• Samoglasnici A, E, I, O, U (1949)
• Otadžbino, tu sam (1951)
• Strašna igra, priče (1950)
• Vetrova uspavanka (1953)
• Otvoren prozor, roman (1954)
• Prolećni sastanak (1954)
• Miris zemlje, izabrane pesme (1955)
• Bajka o Kratkovečnoj (1957)
• Ako je verovati mojoj baki, priče (1959)
• Zarobljenik snova (1960)
• Govori tiho, pesme (1961)
• Prolećni sastanak (1961)
• Patuljkova tajna, priče (1963)
• Ptice na česmi, pesme (1963)
• Tražim pomilovanje, lirska diskusija s Dušanovim zakonikom (1964)
• Hoću da se radujem, priče (1965)
• Đačko srce (1966)
• Izvolite na izložbu dece slikara (1966)
• Pradevojčica, roman (1970)
• Na šesnaesti rođendan, pesme (1970)
• Praznici putovanja, putopisi (1972)
• Nemam više vremena, pesme (1973)
• Letopis Perunovih potomaka, pesme (1976)
• Pesme iz Norveške (1976)
• Bajke za decu (1977)
• Ničija zemlja (1979)
• Vetrova uspavanka, pesme za decu (1983)
• Međaši sećanja, pesme (1983)
• Slovo o ljubavi, pesme (1983)
• Pamtiću sve (1989)
• Nebeski razboj (1991)
• Ozon zavičaja (1991)
• Zovina svirala (1992)


Poezija


Najčešći motiv u poeziji Desanke Maksimović je bila ljubav, i njena reč, odnos prema svetu i filozofija su i sami bili pesničke prirode. Njena poezija je odlikovana čitavim obiljem novih aliteracija i rima. Njeno osnovno pesničko geslo je bilo da poezija treba da bude razumljiva, jasna, iskrena, otvorena prema čoveku i životu.

Mnoge njene pesme predstavljaju poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da poštuju ljude drugačijih uverenja i načela, mišljenja, boja i vera, i da budu strogi prema svojim manama kao i prema tuđim. Od svih vrednosti u životu ona je kroz svoje pesme posebno isticala slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i nekoristoljublje.

U kasnijem periodu života, lirika Desanke Maksimović je dobila nešto smireniji i tiši duh. Njena poezija, pripovetke, romani, knjige za decu prevođeni su na mnoge jezike, a njene pojedine pesme nalaze se u antologijama poezije.

Izvor: Wikipedia

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #2 poslato: 16. februar 2011, 12:30 »
Strepnja


Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim oka tvoja dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.

Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra'.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prici! Nasto to, i cemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne pridju oka tvoja dva.



Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #3 poslato: 16. februar 2011, 12:33 »
Predosećanje

Poznаlа sаm te kаd sneg se topi,
topi, i duvа vetаr mlаk.
Blizinа prolećа dušu mi opi,
opi, pа žudno udisаh zrаk.

S nežnošću gledаh stopа ti trаg,
trаg po snegu belom;
i znаdoh dа ćeš biti mi drаg,
drаg u životu celom.

Poznаlа sаm te u zvonаk dаn,
dаn pijаn, svež i mek.
Činjаše mi se već dаvno znаn,
znаn kаd te poznаdoh tek.

S nežnošću gledаh stopа ti trаg,
trаg po snegu belom;
i znаdoh dа ćeš biti mi drаg,
drаg u životu celom.

Poznаlа sаm te kаd kopni led,
led, dok se budi proletnji dаh;
kаd dаn je čаs rumen, čаs setаn, bled,
kаd sretno se i tužno u isti mаh.

S nežnošću gledаh stopа ti trаg,
trаg po snegu belom;
i znаdoh dа ćeš biti mi drаg,
drаg u životu celom.

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #4 poslato: 16. februar 2011, 12:35 »
Sudba

U proleće, u proleće kad vrbe zelene
i potok teče plavim nebom umiven,
u cvetovima kad mirišu magle;
u proleće, u proleće ruže uvele
zavoleh miris skriven.

U maju, nad srcem kad su mi se nagle,
suđenice vile nisu umele
od ludosti da mi ga spasu.
U proleće, u proleće ja zavoleh
senke u nečijem glasu.

U proleće, u proleće, tako je suđeno,
srcu mom uvek će ljudi da se čude
i žeđi mu niko neće shvatiti.
O, žao mi je mladica koji me voleo bude
u proleće, jer će patiti.

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #5 poslato: 16. februar 2011, 12:38 »
NEMAM VIŠE VREMENA

Nemam više vremena za duge rečenice,
Nemam kad da pregovaram,
Otkucavam poruke kao telegrame.
Nemam vremena da raspirujem plamen,
Sad zaprećem šake zgorela žara.
Nemam više vremena za hodočašća,
Naglo se smanjuje putanja do ušća,
Nemam kad da se osvrćem i vraćam.
Nemam više vremena za sitnice
Sad treba misliti na večno i neobuhvatno.
Nemam kad da razmišljam na raskrsnici,
Mogu stići jedino kudgod u blizinu.
Nemam vremena da išta izučavam,
Nemam vremena sad za analize,
Za mene je voda sada samo voda
Kao kad sam je pila sa kladenca;
Nemam kad da razlažem naa sastojke nebo,
Vidim ga onakvo kakvo ga vide deca.
Nemam više vremena za bogove tuđe,
Ni svoga nisam dobro upoznala.
Nemam kad da usvajam zapovesti nove,
Mnogo mi je i starih deset zapovesti.
Nemam više kad da se pridružujem
Ni onima koji istinu dokazuju.
Nemam kad da se borim protiv hajkača.
Nemam kad da sanjam,da lagano koračam.

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #6 poslato: 16. februar 2011, 12:42 »
Naša tajna

O tebi neću govoriti ljudima.
Neću im reći da li si mi samo poznanik bio,
ili prijatelj drag; ni kakav je,
ni da li je u našim snovima
i žudima dana ovih ostao trag.

Neću im reći da li iz osame,
žeđi, umora, ni da li je
ikada ma koje od nas drugo volelo;
niti srce naše
da li nas je radi nas
ili radi drugih
kadgod bolelo.

Neću im reći kakav je sklad
oči naše često spajao
u sazvežđe žedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad
da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.

Neću im reći da li je život
ili od smrti strah
spajao naše ruke;
ni da li zvuke
smeha voleli smo više
od šuma suza.

Neću im reći ni jedan slog jedini,
šta je moglo, ni da li je moglo nešto,
da uplete i sjedini
duše naše kroz čitav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo što je došlo
onome što je bilo.

Nikome neću reći kakva se
zbog tebe pesma događa
u meni večito:
da li opija toplo kao šume naše s proleća; 
ili tiha i tužna
ćuti u meni rečito.
O, nikome neću reći
da li se radosna ili boleća
pesma događa u meni.

Ja više volim da prećutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetlošću sja
i zora i noć i dan;
tako gde su podjednako tople
i sreća i bol živa;
tamo gde je od istog večnog tkiva
i čovek i njegov san.


Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #7 poslato: 16. februar 2011, 12:47 »
Opomena

Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.

Može mi se učiniti
da tonem u zvuke
pa ću ruke
svakom pružiti.

Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

I mogu kom reći u tome času
čudesnu tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Učiniće mi se negde u šumi....
Ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.

Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme

Učiniće mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu, ranu srca dira

O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira...


Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #8 poslato: 16. februar 2011, 12:48 »
Gračanice

Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla na nebesa vazneti,
ko Bogorodice Mileševa i Sopoćana,
da tuđa ruka kraj tebe travu ne plevi,
da ti vrane ne hodaju po paperti.

Ili tvoja zvona da bar ne tuku
kao srce predaka, Gračanice,
da bar svetitelji s tvog ikonostasa
nemaju naših neimara ruku
ni anđeli Simonidino lice.

Da bar nisi toliko duboko
ukopana u tu zemlju i nas same,
da se nismo privikli u tebe kleti.
Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla u visine uzneti!

Gračanice, da si nam bar jabuka
da te možemo staviti u nedra
i zagrejati studenu od starosti,
da nam bar poljima oko tebe nisu
predaka divnih rasejane kosti.

Da te bar možemo podići na Taru,
u kaleničku portu te preneti,
zaboraviti likove po tvom oltaru,
Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,
kad bi se mogla na nebesa vazneti!

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #9 poslato: 16. februar 2011, 12:50 »
Dušu mi pokloni

Dušu mi pokloni.
Mene rastužuju ti krvi požari
što iza sebe ostavljaju pepelište,
te oluje što nište
ženina snevanja blaga.
Dušu mi pokloni,
u ljubavi ja bih htela
do u večna vremena
da sve ostavlja traga.

Dušu mi pokloni.
Meni je malo taj trnutak zaborava,
to nestrpljivo krvi htenje.
Dušu mi, dušu pokloni,
od iskoni u meni spava
čežnja plamena za večnim,
za ljubavi trajanjem
i uznesenjem.

Ja sam žena i ne čeznem samo
za vrelim ljubavničkim bdenjem
posle kojeg duša pada;
htela bih u zagrljaju da doživim
svetle snove
i pijanstvo onog mutnog sklada
što ljubav se zove.

Htela bih da se ne izgubi
nijedan naš trenutak
da svaka naša milošta se stvori
u kakav život, pa ma malen bio
kao grumen večitog zlata,
da mi duša blista posle zagrljaja
kao julska nebesa zvezdama krcata.

Dušu mi pokloni.
Pričaj mi svoje snove u tami,
pričaj mi detinjstva sećanja.
Želi i ti da budeš uza me
do poslednjeg dana.
Dušu mi pokloni i zadnju joj
česticu svaku
i najlakši dašak svaki
njenog bezdana.

O daj mi svojih suza,
noćnih nejasnih muka,
pričaj šta srce ti najčešće sanja.
Drhti od iznenadnog zvuka
moga koraka i glasa.
Želi i ti u mom zagrljaju
da i posle smrti časa
ostanu ti na mene sećanja.