Autor: Venera Tema: Carstvo vitamina  (Pročitano 1115 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.090
  • 4811 date prim. 5426
    • Venerin san
« poslato: 06. februar 2011, 14:05 »

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.090
  • 4811 date prim. 5426
    • Venerin san
« Odgovor #1 poslato: 06. februar 2011, 14:07 »


Vitamin C

Vitamin C ili askorbinska kiselina je vitamin rastvorljiv u vodi, a prisutan je u svežem voću i povrću. On je jedan od najispitanijih i najviše opisanih vitamina. Učestvuje u brojnim biološkim procesima. Važan je za sintezu kolagena i karnitina i za metabolizam masnih kiselina. Najjači je antioksidans među vitaminima. Inače je vitamin C poznat po skorbutu, bolesti koja nastaje zbog njegovog nedostatka.



Hemijska struktura
Vitamin C, askorbinska kiselina spada u grupu vitamina rastvorljivih u vodi i vitamina sa koenzimskim delovanjem. Po hemijskom sastavu je lakton 2-keto-L-glukonska kiselina. Pripada biohemijskim redoks sistemima. Reverzibilno može preći u dehidroaskorbinsku kiselinu koja ima isto vitaminsko dejstvo.
Vitamin C je bela kristalna supstanca, stabilna u kiseloj sredini, a osetljiva na toplotu (50-90 % se uništava kuvanjem), vazduh i alkalije. Bakar je uništava.
Apsorpcija se obavlja u sluznici usne duplje i u gornjem delu tankog creva. Apsorpciju vitamina C pomažu kalcijum, magnezijum, svi vitamini i minerali, a odmažu stres, visoka temperatura tela, duvan, alkohol, antibiotici, salicilati, kortizon i oralna kontraceptivna sredstva.
 


Izvori
Najbogatiji izvori vitamina C su šipak, južno (citrus) voće, višnja, crni ribizla, lisnato povrće, kupus, krompir, paprika i zeleno povrće (gde ima najviše hlorofila u spoljnim listovima). Ima ga u semenu u fazi klijanja.  U mleku i životinjskim tkivima se nalazi malo vitamina C.
 

Mnoge vrste životinja mogu sintetisati askorbinsku kiselinu jer imaju enzim koji može da konvertuje glukozu ili galaktozu u L-askorbinsku kiselinu. Čovek ne može da sintetiše C vitamin i zbog toga ga mora unositi putem hrane.


Uloga
Vitamin C ima mnoge uloge u organizmu s tim što sve još nisu ni otkrivene.

 

•Redukujući agens u živim supstancama što ima značajnu ulogu u apsorpciji hrane (kalcijum, gvožđe, folna kiselina),
•Stvaranje kolagena,
•Sinteza i produkcija steroidnih hormona - antiinflamatorno dejstvo,
•Sinteza neurotransmitera,
•Antioksidans (povećava moć fagocita i tako direktno deluje na bakterije, a indirektno preko enzima mijeloperoksidaze stvara slobodne radikale koji oštećuju metabolizam bakterija). Kao antioksidans vitamin C smanjuje incidencu karcinoma, naročito želuca.


Dnevne potrebe
Preporučene doze: muškarci i žene  60 mg/d, trudnice i dojilje  100 mg/d
Duvan uništava vitamin C u organizmu, zbog čega pušači treba da unose i do 200 mg vitamina C na dan. Ranije preporuke za vitaminom C su bile veće, međutim danas se ne preporučuju veće doze od 60 mg zbog:

 

•rebound efekta jer je zapaženo da dugotrajno uzimanje velikih doza, a zatim nagli prestanak dovodi do skorbuta (avitaminoze);
•ako trudnica uzima veće doze novorođenče može imati veće zahteve za C vitaminom;
•postoji rizik od stvaranja kalcijum oksalata u bubrezima i žučnoj kesici;
•kiseo urin nastaje ukoliko se duže uzimaju veće količine vitamina C pa se tada razvijaju bakterije koje su osetljive na alkalije;
•veće doze maskiraju urinarne glukoza testove i druge krvne testove (glikozurija+);
•smanjuje efekat antikoagulantne terapije;
•tablete C vitamina sadrže inertne materije (natrijum koji povećava krvni pritisak, a može dovesti i do dijareje jer ima laksativni efekat);


Hipovitaminoza
U uslovima normalne ishrane ne dolazi do deficita C vitamina jer čovek iz voća i povrća zadovoljava 90 % potreba, mleka i mlečnih proizvoda 5 %, jaja, ribe i mesa 1 % potreba.
U nepovoljnim životnim uslovima može da nastane deficit usled dugotrajnog neunošenja svežeg voća i povrća (tri meseca). Nedostatak vitamina C u organizmu nastaje nakon dugih zimskih meseci, kada se na proleće ne mogu popuniti ispražnjeni depoi vitamina C zbog visokih cena svežeg voća i povrća.
Hipovitaminoza je delimičan nedostatak vitamina C koji se manifestuje gubitkom apetita, umorom, nervozom, bolovima u mišićima i zglobovima, gubitkom telesne težine, suvom kožom i čestim prehladama.
 

Avitaminoza - skorbut - potpuni nedostatak vitamina C. Svi pomenuti simptomi hipovitaminoze su još izraženiji uz fragilnost (lomljivi) krvnih sudova i kapilarno krvarenje (petehije). Ako se deficit ne leči dolazi do izraženih krvarenja po koži, mišićima, desnima i unutrašnjim organima što može da dovede do iznenadne smrti.
Takođe, zapažamo anemiju koja je kod hipovitaminoze mikro- i makrocitna. Anemija nastaje zbog toga što je vitamin C neophodan za sintezu hemoglobina, za pravilno sazrevanje eritrocita, za metabolizam folne kiseline, kobalta i gvožđa i kao odraz opšte pothranjenosti.
Deficit se lako otklanja davanjem 25 mg vitamina C deci (u mleko) četiri puta dnevno, jednu do dve nedelje, a odraslima se daju deset puta veće doze.


Hipervitaminoza
Vitamin C, ili askorbinska kiselina, je u najvećem broju slučajeva netoksična. U organizmu se zadržavaju samo male količine, dok se preterane količine brzo izlučuju urinom. Ipak, veće količine mogu izazvati neke popratne pojave, iako ne ozbiljne. Prvi i najčešći znak da je telo zasićeno askorbinskom kiselinom jeste proliv. Ostale popratne pojave čine mučnina, dizurija (peckanje kod mokrenja) i osetljivost kože na dodir. Hemoliza (raspadanje crvenih krvnih zrnaca) najozbiljnija je posledica previsoke koncentracija vitamina C u krvi, ali je ova pojava izuzetno retka i pojavljuje se tek kod  unosa vrlo visokih količina vitamina C.

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.090
  • 4811 date prim. 5426
    • Venerin san
« Odgovor #2 poslato: 09. februar 2011, 12:38 »

 
 
Vitamini D-antirahitični vitamini su grupa jedinjenja slične strukture među kojima su najvažniji vitamini D2 i D3.



Hemijska struktura
Ergokalciferol (kalciferol, vitamin D2) nastaje dejstvom UV svetlosti na provitamin, ergosterol, te otuda potiče naziv ergokalciferol, mada se češće naziva kalciferolom.
 

Iz drugog provitamina D, dehidroholesterola nastaje holekalciferol-vitamin D3.

Oba vitamina su nezasićeni sekundarni alkoholi sa konjugovanim dvogubim vezama, strukture bliske sterolima iz kojih su nastali.

Za apsorpciju vitamina D neophodni su mast, odnosno soli žučnih kiselina. Apsorbovanje pomažu vitamini A, C i F, fosfor, kalcijum, holin, a odmažu mineralna ulja.
Vitamin D je otporan na visoke temperature, nije rastvorljiv u vodi, pa se prilikom kuvanja i pripremanja hrane u vodi ne gubi. Otporan je i na sušenje i dimljenje ribe, pasterizaciju i sterilizaciju mleka i sušenje jaja. Nestabilan je jedino na svetlu i u prisustvu kiseonika.


Izvor
Vitamin D se u telu može sintetisati u koži pod uticajem ultraljubičastih zraka iz provitamina. Ali se može unositi i hranom. Vitamini D grupe nalaze se u ribljem ulju, mleku i mlečnim proizvodima, mesu, ribi i jajima. U vidu provitamina rasprostranjeni su u raznim namirnicama a naročito u kvascu i gljivama.
 


Uloga
Primarna uloga vitamina D je održavanje homeostaze i konstantne koncentracije kalcijuma i fosfata u plazmi. Vitamini D povećavaju apsorpciju kalcijuma iz gastrointestinalnog trakta a takođe pomaže u kontroli deponovanja kalcijuma u kost. On posebno povećava proizvodnju kalcijum-vezujućeg proteina u intestinalnim epitelnim ćelijama koje učestvuju u apsorpciji kalcijuma. Neophodan je za rast u celini, reguliše kalcifikaciju kostiju, stvaranje dentina i zubnog emajla.
Vitamin D primenjuje se i u lečenju nekih oblika raka, jer se pokazalo da kalcitriol utiče na rast i diferencijaciju ćelija kože i ćelija važnih za imunitet tela. Koristi se i u lečenju nekih autoimunih bolesti, kao što su multipla skleroza, reumatoidni artritis i šećerna bolest.
 


Dnevne potrebe
Smatra se da je izlaganje kože suncu 10-15 minuta dvaput nedeljno dovoljno da se osiguraju adekvatne količine vitamina D. Međutim, treba naglasiti da upotreba krema za sunčanje smanjuje proizvodnju vitamina D i do 95%. Zagađeni vazduh može blokirati ultraljubičaste zrake, pa osobe koje žive u velikim gradovima s razvijenom industrijom, kao i one koje izbegavaju izlaganje suncu, trebaju vitamin D uneti hranom.
 

Preporučene doze: odrasli, trudnice, dojilje i deca  400 i.j. vitamina D3 ili 5-10 µg
1 µg holekalciferola jednako je 40 i.j. vitamina D3
100 i.j. odgovara 0.0025 mg vitamina D3
1 i.j. holekalciferola odgovara 0.025 µg ergokalciferola


Hipovitaminoza
Ako u hrani koju svakodnevno unosimo u organizam nema dovoljno kalcijuma, telo će kalcijum uzimati iz kostiju, jer je u njima smešteno oko 95% telesnog kalcijuma, i koristiti ga za ugradnju u membrane ćelija i za neke druge funkcije neophodne za život. Ukoliko telu nedostaje vitamin D, kalcijum unesen u organizam ne može se apsorbovati, pa se kao posledica toga kod odraslih ljudi javlja osteomalacija i osteoporoza, a kod dece rahitis.
 

Rahitis je tipična bolest uzrokovana nedostatkom kalcijuma i fosfora, gde kosti postaju mekane, zbog čega mogu nastati deformacije, naročito kostiju pod opterećenjem. Simptomi kod dece su smanjenje čvrstine kostiju lobanje, simetrično okoštavanje čeone i parijetalne kosti (četvrtasta glava), zadebljanja hrskavice na mestu spajanja grudne kosti i rebara-rahitične brojanice, grudni koš je deformisan, kasnije je se javljaju kifoza i deformiteti nogu ( O ili X noge), mišići su mlitavi, javljaju se teški tetanički grčevi. S obzirom da se kosti kod dece još razvijaju, može doći do poremećaja u okoštavanju. Vitamin D važan je i za apsorpciju fosfora, drugog važnog sastojka kosti i zuba. Nedostatak kalcijuma i fosfora kod dece može uzrokovati nedovoljno stvaranje zubne gleđi, što kasnije dovodi do propadanja zuba.

Osteomalacija je omekšavanje kostiju (često se naziva rahitis odraslih), koje prate karakteristični bolovi u kostima kičmenog stuba, karlice i nogu, a zatim teški deformiteti kičme, karlice i ekstremiteta.

Novija istraživanja pokazala su da aktivni oblik kalcitriol utiče na beta-ćelije pnkreasa, koje luče insulin, pa se kod ljudi kojima nedostaje vitamin D javljaju poremećaji u izlučivanju insulina. U odraslih osoba manjak ovog vitamina može izazvati nervozu, proliv, nesanicu, grčeve mišića, slabljenje kostiju i može pogoršati osteoporozu.


Hipervitaminoza
Najčešće nastaje uzimanjem preparata vitamina D. Javljaju se anoreksija, žeđ, bolovi u očima, svrab kože, opstipacija (zatvor), depresija, nesanica. Dolazi i do dodatnog taloženja kalcijuma u bubrezima i pankreasu. U prevelikim dozama smatra se najtoksičnijim vitaminom.


Izvor: Stetoskop
Autor: dr Sonja  Ilić 

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.090
  • 4811 date prim. 5426
    • Venerin san
« Odgovor #3 poslato: 10. februar 2011, 15:31 »



Vitamin F
 
Esencijalnim masnim kiselinama pripadaju kiseline sa više dvostrukih veza. To su linolna i linolenska kiselina, a po nekim autorima i arahidonska kiselina. Ove kiseline imaju vitaminsko dejstvo – vitamin F.



Hemijska struktura
Vitamin F čine esencijalne polinezasićene masne kiseline:

 

•Linolna kiselina
•Linoleinska kiselina
•Arahidonska kiselina
Rastvorljive su u mastima. Apsorpciju pomažu vitamini A, C, D i E, fosfor, a odmažu radijacija i X-zraci. Da bi se ove esencijalne masne kiseline sačuvale, potrebno je vršiti hladno ceđenje ulja.


Izvor
Vitamin F se nalazi u biljnom svetu kao sastavni deo ulja. Prirodni izvori su: pšenične klice, semenke od lana, suncokreta, soje i kikirikija. Nalaze se i u pšenicnim klicama, suncokretovom zrnu, suncokretovom ulju, puteru.
 


Uloga
Vitamin F je važan za pravilan razvoj i rast organizma, a utiče i na oksidacione procese u toku metabolizma. Služi i kao prekursor za sintezu prostaglandina. On pomaže sprečavanje taloženja holesterola u arterijama, suzbija oboljenja srca i doprinosi zdravlju kože i kose, smanjenju šećera u krvi, jača imunitet, utiče na pravilnu raspodelu masti u unutrašnjim organima, reguliše oksidacione procese, podržava normalne žlezdane aktivnosti, stvaranje zglobne tečnosti, smanjenje holesterola i dr.
 


Dnevne potrebe
Preporučena doza: 10-20 g/dan, što odgovara 2.5 supene kašike suncokretovog ulja hladno ceđenog ili 12 kašičica semenki suncokreta.
 


Hipovitaminoza
Organizam čoveka nije u stanju da sintetiše ovaj vitamin ali je kompleks rasprostranjen u prirodi, pa se deficiti retko javljaju kod čoveka. Kod deficita razvija se poremećaj odbrambenog sistema i nastaje smanjena otpornost na virusne i bakterijske infekcije. Znaci hipovitaminoze su akne, perut, suva kosa, slabi nokti, dijareja (proliv).

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.090
  • 4811 date prim. 5426
    • Venerin san
« Odgovor #4 poslato: 12. februar 2011, 13:53 »



Tokoferoli su antisterilitetni vitamini jer su neophodni za očuvanje ploda u trudnoći. Sem toga od značaja su za funkcionisanje centralnog nervnog sistema i poprečno-prugastih mišića a sprečavaju i nepoželjne oksidacione procese u organizmu.


Hemijska struktura
Poznato je osam tokoferola (svi su alkoholi) sa aktivnošću vitamina E dok je najvažniji alfa-tokoferol koji čini 90% tokoferola u životinjskim tkivima i pokazuje značajnu biološku aktivnost. Alfa-tokoferol je zelenkasto žuto ulje koje je nerastvorljivo u vodi, a rastvra se u alkoholu i biljnim uljima.

Izvori
Tokoferoli su veoma rasprostranjeni u prirodi a nalaze se u biljnim uljima (kukuruznom, suncokretovom i maslinovom ulju), ulju klica žitarica, u povrću, mesu, orasima, lešnicima, avokadu, bademu, kikirikuju, mahunastom povrću.

Uloga
Smatra se da je uloga vitamina E uglavnom u vezi sa nezasićenim masnim kiselinama, obezbeđujući zaštitnu ulogu da bi se onemogućila oksidacija nezasićenih masti. Ako nema vitamina E, količina nezasićenih masti u ćelijama se smanjujue uzrokojući nenormalne strukture i funkcije ćelijskih organela, kao što su mitohondrije i lizozomi, pa čak i ćelijskih membrana Osim toga, neophodan je za normalno funkcionisanje muških polnih žlezda, kao i za normalan tok trudnoće kod žena. On dalje učestvuje u regulisanju normalnog rasta i rada mišića, kao i u regulisanju funkcionisanja nervnog sistema.
Vitamin E (alfa tokoferol) igra važnu ulogu u metabolizmu proteina, ugljenih hidrata i masti, kao i u cirkulaciji tečnosti. Od velike je pomoći u trenucima malaksalosti, koji slede posle preležanih bolesti, odnosno u fazi oporavka, jer regeneriše ćelije i skraćuje period oslabljenosti organizma.


Vitamin E štiti vitamin A od neželjenih oksidativnih promena u kojima učestvuju brojne nazasićene masne kiseline, pa se na takav način vrši prevencija ateroskleroze. Pod uticajem vitamina E poboljšava se i iskorišćavanje vitamina A. Vitamin E blagotvorno utiče na nervni sistem, seksualnu potenciju i podmlađuje strukture kože i kosu čini zdravijom. Odličan je i kao sredstvo za poboljšanje cirkulacije krvi, jer širi krvne sudove, sprečava povećanu sklonost ka međusobnom slepljivanju krvnih pločica (trombocita), štiti od visokog krvnog pritiska i ubrzava eliminaciju tečnosti. Sprečava nastanak grubih ožiljaka.
Posebno je potrebno istaći ulogu vitamina E kao antioksidanta u zaštiti od delovanja slobodnih radikala. Jedan molekul E-vitamina može da zaštiti 200 molekula nezasićenih masnih kiselina od oštećenja izazvanih delovanjem slobodnih radikala.

Ispitivanja sprovedena od strane kardiologa pokazuju da vitamin E, dat tokom, ili neposredno nakon angioznih bolova, može da zaštiti srčani mišić od daljeg oštećenja. Vitamin E, takođe, ubrzava oporavak posle operacija na srcu. Redovno uzimanje ovog vitamina ojačava imuni sistem starijih ljudi, što se odražava na poboljšanje odbrane organizma od infekcija. Koristan je i kod plućnih oboljenja, a može pomoći i kod degenerativnih oboljenja nervnog sistema, jer ublažava neprijatne prateće simptome, kao što su mišićni grčevi. Vitamin E je bitna aktivna komponenta u prevenciji pobačaja Poboljšava efikasnost rada mišića i usporava nastupanje mišićnog zamora, pa je veoma koristan za sportiste. Smanjuje rizik od kanceroznih oboljenja.

Pošto deluje na krvotok i prokrvljenost tkiva, smatra se da vitamin E deluje kao prirodni afrodizijak.


Dnevne potrebe
Preporučene dnevne količine su za odraslu ženu 8 mg, a za odraslog zdravog muškarca su 10 mg.

Hipovitaminoza
Nedostatak ovog vitamina je vrlo redak, a može se pojaviti jedino nakon iscrpljenosti i neadekvatne ishrane koja traje mesecima. Deficijencija vitamina E onemogućava normalan rast i ponekad uzrokuje degeneraciju bubrežnih tubula kao i mišićnih ćelija. Kod E avitamonoze trudnica dolazi do spontanog abortusa. Pri nedostatku ovog vitamina dolazi do sve češćeg pucanja i tzv. listanja noktiju na rukama.

Hipervitaminoza
Kod dugotrajnog uzimanja većih količina mogu nastupiti problemi sa vidom. Međutim, poznato je da prekomerne količine vitamina E ne uzrokuju veća oštećenja.

Van mreže Alina

  • Maratonac
  • *****
  • poruke: 5.191
  • 0 date prim. 3
« Odgovor #5 poslato: 16. april 2011, 14:09 »



Vitamin K

Vitamin K je još jedan od vitamina rastvorljivih u mastima koji se sreće u tri različite forme koje su međusobno veoma slične. Ovaj vitamin telo je sposobno da samo obezbedi pomoću bakterija koje se nalaze u debelom crevu.

Vitamin K se često naziva antihemolargični vitamin jer mu je to jedan od najglavnijih zadataka. Međutim, obavlja i mnoge druge funkcije koje su veoma važne za naš organizam.

Zgrušavanje krvi je neophodno kod zarastanja rana i vitamin K je potreban kako bi to regulisao i stvorio ugrušak koji će zaustaviti krvarenja. Zanimljivo je da novorođenčad nemaju  bakterije neophodne za prizvodnju vitamina K. Zato je neophodno da ih se obezbedi vitamin K dok njhov organizam ne bude sposoban da da sam sintetiše.

Vitamin K igra glavnu ulogu u prevenciji koronarnih oboljenja. On taj zadatak obavlja tako što kalcijum drži daleko od zidova arterija. Kako kalcijum nije prisutan, on ne može oštetiti zidove ili zakrčiti arterije ili tkivo oko njih. Korišćenjem vitamin K može se regulisati nivo kalcijuma i smanjti rizik od nastanka kamena u bubregu.

Vitamin K pomaže u formiranju novih i jakih kostiju. Proteini koji su neophodni da bi se održali zdravi i jaki zubi i kosti, ne mogu se sintetisati bez vitamina K. On takođe osigurava dobru gustoću kostiju, tako što obezbeđuje dolji prodor kalcijuma u kosti.

Izvori vitamina K

Lisnato zeleno povrće je odličan izvor vitamina K, pa se pobrinite da koristite spanać, kelj, brokoli, šparglu, karfiol, kupus, koprivu, soju. Takođe dobar izvor ovog vitamina su mlečni proizvodi, sojino ulje, jetra, jaja, alge, orasi, lucerka.

Preporučeni dnevni unos vitamina K je sledeći: za muškarce 80 mikrograma, za žene 65 mikrograma dnevno čak i za trudnice i dojilje.

Simptomi nedostatka vitamina K

Nedostatak ovog vitamina često se sreće kod ljudi koji imaju digestivnih problema, zbog toga što to smanjuje mogućost tela da apsorbuje ovaj vitamin iz namirnica. Oni koji su imali hiruške intervencije na crevima takođe mogu imati nedovoljan nivo vitamina K.

Kako je vitamin K uključan u proces zgrušavanja krvi, jedan od najprepoznatljivih simptoma je vreme potrebno da se stvori ugrušak krvi. Drugi indikator je da osobe lako krvare i veoma dugo. Osobama sa nedostatkom vitamina K lako se pojavljuju modrice. Povrede koje bi se normalno smatrale lakšim kod osoba sa nedostatkom vitamina K mogu biti veoma ozbiljne.

Van mreže Alina

  • Maratonac
  • *****
  • poruke: 5.191
  • 0 date prim. 3
« Odgovor #6 poslato: 16. april 2011, 14:11 »



Vitamin H

Kao član porodice vitamina B-kompleksa, vitamin H je verovatno poznatiji pod nazivom Biotin ili vitamin B7. Vitamin H je vitamin rastvorljiv u vodi, što bi značilo da ukoliko ga organizam ne iskoristi on se eliminiše urinom. Za razliku od ostalih vitamina koje telo uzima iz hrane, ovaj vitamin se sintetiše uz pomoć bakterija koje se nalaze u debelom crevu. Kako su dnevne potrebe za ovim vitaminom male, i kako je prisutan u mnogim namirnicama, i kako je telo sposobno da ga proizvodi, veoma retko se sreće nedostatak vitamina H.

Jedan od biotinovih glavnih zaduženja je da obezbedi pravilan rast. On pomaže proces sinteze DNK, RNK i nukleinske kiseline. Ćelijama je posebno važan ovaj vitamin jer im je neophodan za pravilan rast i regeneraciju. Telu je potreban vitamin H i u proizvodnji masnih kiselina. Nervnom sistemu i mišićima su neophodne zalihe vitamina H i on je veoma važan u proizvodnji koštane srži. Biotin je uključen i u proces prenosa ugljen dioksida.

Kao i kod drugih vitamina B-kompleksa, vitamin H je takođe učesnik u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata. On takođe pomaže u obradi glukoze. Krajnji efekat je da je telo sposobno da efikasno proizvodi neophodnu energiju i eliminiše probleme nastale zbog umora.

Biotin pomaže u održavanju adekvatnog nivoa šećera u krvi. Osobe sa dijabetesom imaju koristi od njega jer on pospešuje reakcuju tela na insulin.

Verovali ili ne, vitamin H pomaže da nam kosa ne postane seda i da bude jača i ne opada. On pomaže da nokti na prstima budu jači i manje lomljivi. Biotin pomaže u očuvanju zdrave kože takođe. Biotin sugurno ima snažan efekat pošto ga sadrže mnogi kozmetički preparati kao glavni sastojak.

Poznato je da biotin može ublažiti simtome depresije. I na kraju, on može ulažiti bol.

Izvori vitamina H (Biotin)

Vitamin H se nalazi u mesu, naročito u jetri i bubrezima, mlečnim proizvodima (mleko, sir, maslac), žumancetu, jastogu, bananama, jagodama, avokadu, lubenici, grejfutu, grožđu, pečurkama, grašku, pivskom kvascu, pšeničnim klicama, orasima, bobu,  kikiriki maslacu i hrani sa visokim sadržajem omega-3 masnim kiselinama kao što su losos, tunjevina, skuša i haringa.

Konzumiranje zivih jaja može smanjiti sposobnost tela da apsorbuje ovaj vitamin.

Preporučeni dnevni unos vitamina H je 300 mikrograma za zdrave osobe i trudine. Dojiljama je  potreno da unose nešto veću količinu, 350 mikrograma na dan.

Simptomi nedostatka vitamina H

Kao što smo već rekli, jako su retki nedostaci ovog vitamina. Međutim, to ne znači da se problemi ne pojavljuju. Nekoliko simptoma mogu ukazivati na nedostatak vitamina H. Gubitak apetita, gubitak kose, mučnina, bolovi u mišićima, umor, depresija, dermatitis, anoreksija i anemija su neki od simptoma.

Van mreže Alina

  • Maratonac
  • *****
  • poruke: 5.191
  • 0 date prim. 3
« Odgovor #7 poslato: 16. april 2011, 14:14 »



Vitamin A

Vitamin A, rastvorljiv u vodi, presudan je za razvoj i održavanje jakih kostiju i zuba, održavanje jasnog vida i očuvanje zdrave kože. Zajedno vitamin A i karoten odgovorni su za mnogo važnih funkcija u organizmu.

Od preko 600 karotena koji su poznati njih 30-50 je uključeno u aktivnosti vitamina A i to je razlog zašto i karoten uključujemo u priču. Karoteni se u prirodi pojavljuju kao pigmenti biiljaka koji su važni u procesu fotosinteze. Kao što štite biljke, tako štite i naš organizam od štetnih efekata antioksidansa.

Doniranjem jednog elektrona, antioksidansi imaju mogućnost da neutrališu moć slobodnih radikala. Drugim rečima, mogućnost slobodnih radikla da odksidišu celije je eliminisana. Oksidacija ćelija je slična oksidaciji (rđi) automobila. Kada jednom dođe do oksidacije ćelija u organizmu to će prouzrokovati česte zdravstvene probleme. Neke od komplikacija su bolesti srca, artritis, Alchajmerova bolest, katarakta...

Kako je vitamin A neophodan za zdravu kožu, tako je on još i poznat i kao vitamin protiv starenja, zbog svoje sposobnosti odbrane. Vitamin A takođe pomaže u očuvanju sluzave membrane grla, pluća očiju, usta, probavnog trakta, bubrega, urinarnog trakta, reproduktivnih organa, zbog čega se veruje da vitamin A pomaže u očuvanju imunog sistema.

Da bismo očuvali našu krv zdravom neophodna je dovoljna količina vitamina A koja je neophodna za proizvodnju RNK. RNK je deo ćelija koji sadrži neophodne informacije za život ćelija. Kada se RNK dovoljno proizvodi to će doprineti proizvodnji novih ćelija koje su neophodne za zamenu starih ćelija.

Vitamin A takođe snižava nivo holesterola i učestvuje u proizvodnji hormona.

Prirodni izvori vitamina A

Riblje ulje iz jetre je jedan od najboljih prirodnih izvora vitamina A. Bakalar je isto dobar izvor ovog vitamina. Takođe vitamin A je prisutan i u voću i povrću, jajima i mleku. Voće sa visokim sadržajem vitamina A uključuje nektarine, dinje, kajsije, mandarine, narandže, šljive, lubenice i mango.

Tamno zeleno i svetlo povrće kao što su  kelj, brokoli, grašak, šargarepa, crvena paprika, repa i paradajz su odlični izvori vitamina A.

Preporučeni dnevni unos vitamina A je 5.000 IJ odnoslo 1,5mg.

Nedostaci vitamina A

Kada se ne unosi dovoljna količina vitamina A prvi deo tela koji je pogođen su oči tj vid. Sposobnost da se vidi jasno noću i u smanjenom svetlu je smanjena. Noćna zaslepljenost i suve oči su tipočni simptomi. Osim problema sa vidom, razne bolesti kože, uključujući i akne, psorijazu mogu biti prouzrokovane nedostatkom vitamina A.

Loša ishrana je uglavnom razlog nedostatka ovog vitamina. Naročito su osetljive starije osobe i delovi sveta gde je loša ishrana.

Van mreže Luna

  • Iskusan član
  • *****
  • poruke: 936
  • 0 date prim. 1
« Odgovor #8 poslato: 02. septembar 2011, 11:01 »
VITAMIN B12
(Kobalamin, cijankobalamin, energetični vitamin)

Vitamin B12 je jedan od najsloženijih vitamina po svojoj hemijskoj strukturi. Istorija izučavanja vitamina B12 tesno je vezana za ispitivanje uzroka malokrvnosti (anemije) i razrade metoda za njeno lečenje.

Još je 1926. godine utvrđeno da uključivanje većih količina polusirove jetre u prehrambeni obrok bolesnika, obolelih od zloćudne anemije, pokazuje lekovito dejstvo (kod životinja se analogna bolest ne primećuje). Zatim je 1940. godine dokazana jedna vrsta bakterija čiji je rast zavisio od tog činioca. Ove bakterije su korišćene kao test pri oceni aktivnog činioca dobijenog iz jetre životinja.

Ovaj vitamin je dugo bio posmatran kao medicinski ortodoks i često je bio praćen sa sumnjom ili u nekim slučajevima sa porugom. Mali broj lekara, ali i mnogo alternativnih medicinara, pripisivalo je ovaj vitamin tvrdeći da ima značajan efekat u podmlađivanju i da je veliki izvor energije. Oni su tvrdili da vitamin B12 povećava moć pamćenja i sposobnost rezonovanja i koncentracije, tj. leči mentalne poremećaje i uopšteno čini jedan organizam mlađim.

Tek je od nedavno ovaj vitamin počeo da se posmatra, kao onaj koji ima stvarno značajne osobine pored ovih koje su gore opisane. Danas je na primer poznato da je vitamin B12 nezamenljiv u metabolizmu nervnog tkiva kod čoveka.

U kristalnom obliku je vitamin B12 dobijen 1948. godine, a tek je desetak godina kasnije utvrđena njegova struktura metodom rentgenostrukturne analize. Potpuna sinteza vitamina B12 je izvršena 1972. godine. To je jedna od veoma složenih sinteza u oblasti organske hemije, a prvi su je ostvarili organski sintetičari K. Woodward iz SAD i A. Eschenmoser iz Švajcarske.
Vitamin B12 je prilično stabilan pri visokim temperaturama samo na pH od 4,5 do 5,0 dok u jako kiselim i jako baznim sredinama vitamin gubi svoju aktivnost.

Ovaj vitamin se veoma brzo razgrađuje na svetlosti i zbog toga ga je neophodno čuvati na tamnom mestu. Na vitamin B12 nepovoljno utiču i alkohol, pilule za spavanje, estrogen, i drugo.

Vitamin B12 se dobro rastvara u vodi, etanolu i metanolu.

Termin vitamin B12 objedinjuje nekoliko jedinjenja koja su slična po svojoj hemijskoj strukturi, a koja se još nazivaju i korinoidima. U takva jedinjenja se svrstavaju: cijankobalamin, oksikobalamin, nitrokobalamin, akvakobalamin i slično.

U sastav vitamina B12 ulazi element kobalt. Pri izolovanju vitamina B12 dobija se njegov derivat cijankobalamin u čiju strukturu ulazi cijanidna grupa, vezana za atom kobalta.
Biohemijska i biološka uloga

Vitamin B12 je važan izvor energije za čoveka. Nema sumnje, da su osobe, koje su imale B12 avitaminozu unošenjem ovog vitamina postajale vitalnije. Čak i kod osoba obolelih od megaloblastične (perniciozne) anemije se javljaju znatni znaci poboljšanja unošenjem ovog vitamina. Ovaj efekat povećanja energije je posebno uočen, kada se vitamin B12 unosi u periodu većih stresova, zamora i zaštite od raznih bolesti.

Mnogi lekari u svetu su konstatovali, da unošenje vitamina B12 znatno pomaže pacijentima u lečenju od bakterijskih i virusnih infekcija.

Ovaj vitamin olakšava i neuropsihijatrijske poremećaje. Nedostatak vitamina B12 je tesno povezan sa pogoršanjem mentalnog funkcionisanja, tj. dovodi do neuroloških i brojnih fizioloških poremećaja.

Vitamin B12 ima i zaštitnu ulogu od tumora, pre svega onih oblika, koji nastaju usled pušenja. Obzirom, da pušači imaju jako nizak nivo vitamina B12 i nizak nivo vitamina B9, istraživači su odlučili da ispitaju kakav je efekat dodavanja ovih vitamina kod pušača. Utvrdili su, da pušenje smanjuje nivo ovih vitamina pre svega u ćelijama pluća i da dodavanje kombinacije ova dva vitamina znatno smanjuje mogućnost dobijanja kancera pluća ili bronhija.

Vitamin B12 ima ulogu i u zaštiti organizma od raznih toksina i alergena. O ovoj ulozi vitamina B12 još nema mnogo podataka, ali je utvrđeno da on može uspešno blokirati mnoge štetne reakcije na sulfite, i druge razne aditive u hrani.

Vitamin B12 uzima učešće u mnogim biohemijskim procesima, ali potpuni mehanizam njegovog dejstva još nije jasan. Reakciono sposobni deo koenzima (organski molekuli koji su potrebni za aktivnost enzima) je kobalt.

Funkcija vitamina B12 tesno je vezana sa vitaminom B9. Uzima učešće i u gradenju kreatina, adrenalina, azotnih baza, nukleinskih kiselina, proteina i drugih biološki aktivnih supstanci.
VITAMIN B12
Izvori vitamina B12

Vitamin B12 ne sintetizuju ni biljke ni životinje. Vitamin B12 sintetizuju samo neke vrste bakterija. Na primer, mikroflora preživara sintetizuje vitamin B12 u neophodnim količinama.

Za čoveka su stoga osnovni izvori vitamina B12 proizvodi životinjskog porekla: jetra, bubrezi, srce, mišići, govedina i svinjetina. U ovim delovima organizma se nagomilava vitamin B12 koga su proizvele bakterije.

Dobar izvor vitamina B12 su i ribe i jaja.

Plodovi mora, proizvodi soje, razna zrnevlja i cerealije NISU dobri izvori ovog vitamina, što je posebno važno za vegetarijance.
Sadržaj vitamina B12 u nekim prehrambenim proizvodima
Namirnica    Sadržaj vitamina B12
(µg / 100 g namirnice)
Jetra - goveđa    50 - 130
Bubrezi - goveđi    20 - 50
Srce - goveđe    25
Riblje brašno    10 - 25
Riba - presna    10
Sir    1,4 - 3,6
Meso - goveđe    2,8
Mozak - goveđi    2,7
Meso - teleće    2,0
Žumance jajeta    1,2
Mleko    0,2 - 0,6
Meso - svinjsko    0,1 - 0,5
Belance jajeta    0

Pomoću proteinskog sastojka želudačnog soka, tzv. unutrašnjeg faktora apoeritrina, vitamin B12 se apsorbuje iz tankog creva (iz ileuma) u krv. Iz krvi se vitamin B12 raznosi u tkiva, gde se veže sa vitaminima i drugim azotnim jedinjenjima gradeći razne komplekse.
Avitaminoza

Poznato je, da nedostatak vitamina B12 u organizmu može izazvati nervne poremećaje.

Usled nedostatka ovog vitamina može doći i do megaloblastne anemije. Ona nastaje usled sekundarnog deficita redukovanog folata. Neurološki poremećaj, koji prati deficit vitamina B12 možda je sekundaran usled relativnog deficita metionina.

Postoje dokazi, da se nedostatak vitamina B12 može javiti kod velikog dela populacije, čak i u odsustvu vidnih znakova ovog nedostatka (kao što je anemija). Tek razvojem novijih metoda i mnogo osetljivijim testovima je moguće tačnije odrediti ovaj nedostatak.

Hipervitaminoza

Nema mnogo dokaza o toksičnosti ovog vitamina, pre svega što se, ukoliko se unosi oralno, jako malo ovog vitamina apsorbuje.

Međutim, ukoliko se vitamin B12 dobija intravenoznim injekcijama može doći do problema sa kožom. Ovaj vitamin se odstranjuje iz organizma u roku od 1-2 nedelje.
Ukoliko ne postoje medicinski problemi za unosom većih količina vitamina B12 (u tom slučaju korišćenje ovog vitamina bi moralo biti pod nadzorom lekara), preporučuje se od 5 do 50 mikrograma dnevno. Ove doze su dovoljne i za ljude na vegetarijanskoj i makrobiotičkoj ishrani.

Van mreže Estela

  • Maratonac
  • *****
  • poruke: 5.569
  • 457 date prim. 687
« Odgovor #9 poslato: 06. februar 2012, 17:46 »
Vitamin B9


Folna kiselina ili vitamin B9, je jedan od vitamina B kompleksa.Drugo ime ove kiseline je pteroilglutaminska kiselina. Folna kiselina se nalazi kao poliglutamat. Nakon unosa u organizam, apsorbuje se preko enzima u sluznici duodenuma. Nakon apsorpcije se redukuje do tetrahidrofolne kiseline, FH4 koja je koenzim i služi kao prenosilac grupa sa jednim atomom ugljenika, pri metaboličkim procesima.

Folna kiselina je važna za sintezu DNK, pa i za funkcionisanje svake ćelije u organizmu. Ima značajnu ulogu u ertitropoezi (stvaranju crvenih krvnih zrnaca). Tako manjak ove kiseline u organizmu dovodi do anemije. Ima bitnu ulogu u konverziji aminokiselina, pre svega snižava nivo homocisteina u krvi. Povišen nivo homocisteina u krvi može dovesti do začepljenja krvnog suda. Ima značajnu ulogu u razvoju ploda, jer je bitna za normalan razvoj nervne cevi kod novorođenčeta.

Ovaj vitamin se lako uništava tokom procesa kuvanja pa ga treba uzimati iz namirnica koje nisu termički obrađene. Takođe, kao i ostali vitamini koji su rastvorljivi u vodi, telo ga ne može
skladištiti pa se mora konstantno unositi. Budući da se razgrađuje tokom pripreme hrane mora
se obezbediti konstantan unos Folne kiseline.

Poput i ostalih vitamina B grupe, i vitamin B9 igra važnu ulogu u metabolizmu masti, proteina i
ugljenih hidrata i pretvaranju energije koja je neophodna organizmu. Folna kiselina pomaže
organizmu i na mnogo drugih načina.

Vitamin B9 je neophodan u procesu formiranja DNK i ostalih nukleinskih kiselina. Kako se DNK
i druge nukleinske kiseline formiraju zajedno sa novim ćelijama. Ovaj vitamin igra glavnu ulogu
u sposobnosti tela u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, a i takođe ima i glavnu ulogu u borbi
protiv amino kiseline homocistein. Folna kiselina pomaže u proizvodnji hema, pigmenta koji je
deo crvenih krvih zrnaca i koji je odgovoran za transport gvožđa kroz organizam.
 
Folna kiselina takođe igra glavnu ulogu obnavljanju oštećenog tkiva. Ona obavlja važnu ulogu u
proizvodnji serotonina, neurotransmitera koji je odgovoran za regulisanje sna, raspoloženja i
apetita. Takođe je poznat i po tome da može pomoći u borbi protiv raka grlića materice.
Sve žene koje planiraju trudnoču neophodno je da unose dovoljne količine folne kiseline. Njeno
prisustvo će pomoću u pravilnom razvoju fetusa i njagovaoj zaštiti. Četri do šest nedelja nakon
začeća, nervna cev počinje da se formira u fetus. Ova cev se pretvara u kičmenu moždinu,
lobanju i mozak. Zatvaranje nervne cevi nedozvoljava da iscuri plodova voda i to je završni
proces u formiranju cevi. Folna kiselina osigurava pravilno zatvaranje. Ako ne dođe do pravilnog
zatavaranja to može izazvati posledice za fetus.
Izvori folne kiseline:

Lisnato zeleno povrće, kao što su spanac i špargla, je veoma dobar izvor folne kiseline. Organi
životinja kao što su jutra i bubrezi takođe sadrže dovoljne količine vitamina B9. Orašasto voće,
grašak i mahunarke, školjke, živina, svinjetina, cela zrna žitarica, citrusno voće, voćni sokovi i
kvasac su takođe dobri izvori ovog vitamina.
I ako prekomerno unošenje folne kiseline ne predstavlja opasnost, treba voditi računa o
količinama koje se unose u naš organizam. Ženama se preporučuje dnevni unos od 300
mikrograma, dok se za muškarce preporučuje doza od 330 mikrograma dnevno. Trudnicama,
pogotovu u ranim fazama trudnoće, i ženama koje zele ostati u drugom stanju preporučuje se
unos od 400-600 mikrograma folne kiseline na dan.

Simptomi nedostatka vitamina B9

Neadekvatan unos folne kiseline je najverovatnije najčešći nedostatak vitamina. U najrizičnije
grupe spadaju starije osobe, trudnice, žene koje koriste kontraceptivne pilule, osobe koje
konzumiraju prekomerne količine alkohola.
Depresija, apatija, lak zamor, vrtoglavica i anemija mogu biti prouzrokovani nedostatkom
vitamina B9. Problemi sa pamćenjem i oštećenje mozga i nervnog sistema mogu takođe biti
prouzrokovane nedostakom ovog vitamina.