Autor: Venera Tema: Najlepši književni citati  (Pročitano 2212 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.087
  • 4808 date prim. 5423
    • Venerin san
« poslato: 17. jul 2010, 19:38 »
Nemoj da misliš ni na šta i ne pitaj ništa. Vidiš li napolju svetiljke i hiljadu šarenih firmi? Mi živimo u vremenu koje umire, a ovaj grad podrhtava od života. Mi smo se otrgli od svega, imamo još samo svoja srca. Bio sam na jednom predelu na Mesecu i vratio sam se, i tu si ti i život si ti. Ne pitaj ništa više. Ima više tajne u tvojoj kosi no u hiljadu pitanja. Tu pred nama je noć, nekoliko časova i jedna večnost, dok jutro ne zatutnji kraj prozora. Da se ljudi vole u tome je sve; čudo i najrazumljivija stvar što postoji, to sam osetio danas, kad se noć rastapala u cvetni žbun i vetar mirisao na jagode, a bez ljubavi je čovek samo mrtvac na odsustvu, ništa drugo nego nekoliko datuma i neko slučajno ime...

Erih Marija Remark

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.087
  • 4808 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #1 poslato: 17. jul 2010, 19:42 »
Dragan Dragojlović "Naša sumnja"
 
Naša sumnja je svedočanstvo
naše nemoći,
dokaz da smo razumeli zakone sudbine
iako smo, ne jednom,
iskušavali svoj razum,
pa i onda kad smo otkrili
da molitva ne nalazi utočište,
niti naša tuga, u nesavršenstvu
patnje i nemoći da ljubav sačuvamo.

Ali, titraj duše se ne plaši
nemoći, ni prolaznog,
već veliča trenutak u kome smo spoznali
da pripadamo jedno drugom.

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.087
  • 4808 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #2 poslato: 17. jul 2010, 19:56 »
Ivo Andrić "Ex Ponto"

"Video sam da je, u ova vremena, glavni i često jedini pokretač ljudskog delovanja strah, panični, nerazumni, često posve bezrazložni, ali istinski i duboki strah."

"U svakoj provinciji postoji jedan očajan strah od dosade. On je uzrok one bezumne društvenosti, ogovaranja i očajnih terevenki."

"I najudaljeniji krajevi večnog leda osete proleće, ma kako kratko."

"Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije: kako često nam baš to malo nedostaje."

"Svejedno koja je vaša istina, glavno je: proneti je kroz život kao svetinju i ne izneveriti dušu svoju nikad."

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.087
  • 4808 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #3 poslato: 30. jul 2010, 23:02 »
Ljudsko biće je čudno. Ono toleriše samo ono što uspe da ukroti, uključujuci i sebi slične. Njemu treba da sve bude uređeno, propisano, razvrstano, razumno obrazloženo. Iskreno da ti kažem, čovek ne može da se obuzda. Prepušten samom sebi, on čini najgora dela. Iza toga se krije povelika doza oholosti. Čovek misli da je centar sveta, ali svet je tako ogroman, a on tako mali, i prvi se sasvim lepo obrće bez ovog drugog. Zaključak je bolan, pa čovek svoju frustraciju rešava tako što pod svoju vlast stavlja sve što ga okružuje.

Žan Pjer Dejvids

Van mreže Magija

  • mlađi član
  • **
  • poruke: 224
  • 0 date prim. 0
« Odgovor #4 poslato: 31. jul 2010, 23:32 »
"...Ima u duši mojoj ožiljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao, i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dušu..."

 Takva je naša duša.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuže, nasmeju, zabole. Ponekad namerno diramo te stare ožiljke iako znamo da nas čeka neprospavana noć. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tuđe nebo i uzalud tražimo one zvezde ka kojima smo nekad davno upirali čežnjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalačkih ljubavi. Pa se naprežemo da čujemo onaj letni povetarac što je šaputao u krošnjama drveća ispod kojeg smo se, držeći svoju prvu ljubav za ruke, skrivali od radoznalih pogleda. Ali... umesto tog šapata samo uzdah srca svoga čujemo. Prohujalo je vreme i mnoge vode protekle....nema više ni parnjača ni zvižduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu čeka uzdrhtalog srca. Niti iščekivanja poštara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put pročitamo reči koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostaješ mi". Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola što nam kroz srce mine... Od svega ostaše samo uspomene od kojih se pobjeći ne može. Čak i kada bi znali put što vodi u zaborav, mi nebi pošli njime. Već se uvek istom stazom vraćamo sto vodi do mora uspomena. I uronimo u te talase koji nas miluju, nose, vuku u dubine... I plovimo, plovimo ka onim nekim dalekim, nedostižnim obalama što nas svake noći zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplašimo da ćemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena. A kad se pogledamo u ogledalo... vidimo ispod očiju nekoliko sitnih kapi... blistavih... slanih..."

D.Maksimovic

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.087
  • 4808 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #5 poslato: 04. avgust 2010, 06:58 »
...Ima u dusi mojoj ožiljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dušu...Takva je naša duša.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuže,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare ožiljke iako znamo da nas čeka neprospavana noć. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud tražimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali čežnjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.Pa se naprežemo da čujemo onaj ljetni povjetarac što je šaputao u krošnjama drveća ispod kojeg smo se,držeći svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog šapata samo uzdah srca svoga čujemo. Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....
Desanka Maksimović

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.087
  • 4808 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #6 poslato: 04. avgust 2010, 06:59 »
"Sva iskušenja, sva ispaštanja i sve patnje u životu mogu se meriti snagom i dužinom nesanica koje ih prate. Jer dan nije njihovo pravo područje. Dan je samo bela hartija na kojoj se sve beleži i ispisuje, a račun se plaća noću, na velikim, mračnim i vrelim poljima nesnice."

Jelena, žena koje nema - Ivo Andrić

Van mreže Don Markoni

  • Maratonac
  • *****
  • poruke: 7.184
  • 570 date prim. 756
« Odgovor #7 poslato: 25. oktobar 2010, 10:54 »
Rekao sam joj "volecemo se i necemo imati nista, da li je to dovoljno? " ..."Volećemo se", rekla je ozbiljno "a to je mnogo, to je sve. Ništa mi drugo ne treba" ( Mesa Selimovic )

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #8 poslato: 05. decembar 2010, 22:56 »
"Odlučio sam se za ljubav. Manje je istinito i manje vjerovatno, ali je plemenitije. I ljepše. Tako sve ima više smisla. I smrt. I život."

Meša Selimović

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #9 poslato: 07. decembar 2010, 15:46 »
"Veliki praznici i svečani dani mogu da pokažu koliko su nam daleki i oni koje smatramo najbližima."

Ivo Andrić

"Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo."

Ivo Andrić

"Čudno je koliko je malo potrebno da budemo srećni, a još čudnije kako nam baš to malo nedostaje."

Ivo Andrić