Autor: Pollux Tema: Priče sa blogova  (Pročitano 929 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Pollux

  • mlađi član
  • **
  • poruke: 162
  • 0 date prim. 1
« poslato: 21. avgust 2010, 18:41 »
Videh ovakvu temu na jednom forumu pa sam pomislio da bi bilo simpaticno da napisemo ovde koje blogove citamo sa ponekim citatom ili prenesenim postom. Evo ja citam zivotinju vec nekoliko godina:

12 april 2005

Izvidjanje terena i dorucak sampiona

Gladan sam. Svega. Oblacim se i izlazim. U kracoj setnji protegnem noge do naseg glavnog, reprezentativnog salona. Cuveno mesto gde su mnogi ostavili ili napravili milione. Zavisi s koje strane aukcionerskog pulta gledas. Tu radi najustogljenija ekipa cele firme. Znam par faca, zenskih, onako iz vidjenja. Jedna mladja riba je ekspert za cilime, tepihe i slicne pindjivise. Video sam je na nekoj trening sesiji pre pola godine u Stoke-on-Trent. Posle smo sedeli u pub-u jedno do drugog. Javim joj, se tek onako. Setila se. Cavrljamo. Pricam joj sta radim od sledece nedelje i kako cu da dolazim i kod njih. Valjda je toliko dugo radila na foliranju musterija da joj svaka rec zvuci dvostrukom konotacijom, pa nenadano rece: "Ja sam sad udata". Cestitam joj i mislim sta ce joj ta iznenadna najava, nije mi valjda otkopcan slic? Mora da je maznula nekog matorijeg budzu iz firme pa unapred rasteruje kerove. Pitam je ko radi promocije. Uputi me do jednog lika. Cova je ljubitelj kapljice, vidim po crvenim zilicama po nosu i ispod ociju. Tipicni country toff, sako od tweeda, karirana kosulja od parheta i pantalone od braonkaste kase "riblja kost" i neka skolska kravatica. Odskace od prepeglane prugaste sabrace okolo. Odvalim mu istu zvaku, mada ni u ludilu moj posao ne pokriva njegov resor, nategnem pricu u tom smeru. Kaze mi da je prijatno videti ambicioznog mladog coveka. Ambicioznog? Lik ocito ima moc zapazanja jedne nejestive pecurke. Pozove me u kancelariju. Tupim mu kako je to veoma interesantna oblast i kazem da bi bilo zgodno da skocimo jednom na casicu kad pocnem da radim, pa da onako neformalno popricamo o tome. "Svakako, kako da ne", odmah se ponudi. Moj covek. Interesujem se za nove kataloge i slicno. Pokazuje mi nekoliko novih tek stampanih, ispod cekica. "Jel' mogu da ponesem i prelistam par ovih", pitam s naivnim izrazom. "Pa naravno, nosite sta god hocete, ja ih imam stotine ovde". Privedem blefiranje kraju, pozdravim se i pokupim svezanj kataloga u vrednosti nekih 100-ak funti. Udjem u administraciju predstavim se i zatrazim da telefoniram. Zovem jednog lika iz prodaje i pitam ima li listu za Bonham's-ov stock iz zadnjih prodaja. Ima. Trazim mu "lot number" za Kyoto-Satsumo vazu s Knightsbridge aukcije od pre par dana. Ima broj i to je bila jedina takva cilindricna vaza na prodaji. Zapisem broj, pokupim veliku podstavljenu kovertu i vani.

Strpam kataloge u kovertu, poprecim ka Fulham Roadu i nakon kratkog vremena naidjem na 'Holland & Barrett health food shop'. To je znaci to, bas kako je Slani i rekao, preko puta bolnice. Udjem i kupim par flasica multivitamina i riblje ulje u kapsulama (jos rastem, bar neki deo tela, svako jutro i u izvesnim situacijama). Koordinate zacrtane. Odlucim da prosetam po Fulham Roadu i da nesto pojedem pa polako do kuce. Malo nize neki bife. Gledam jelovnik, Engleski dorucak zvezda top liste. Hvala lepo nisam pobegao iz Bijafre. Trazim od babe iza pulta da mi ispece przenice, par listova sunke na njih i nastruze sira odozgo, plus vruca cokolada. "Mi ne pravimo po narudzbi", bori se baba. "A jel' izdajete hranu za lovu ili prosto delite ljudima"? "Pa za novac, naravno", baba je zbunjena. "Pa evo love i napravi", pokazem joj pare. "Ok", najzad pristade. Baba pravi, a ja se nageo preko pulta i instruisem. "Okreni sad tu sunku da ne zagori, i prevrci te snite hleba". Baba nesto ronca sebi u njedra ali sljaka. "E sad smaknu tavu sa ploce i stavi sunku na przenice pa odozgo sira", insistiram. Baba slusa, ali posegnu za nekakvu kutijicu pa podje s njom na przenice. "Stop", dreknem. Baba se ukoci. "Sta ti je to"? "Parmezan". "Ma zaboravi parmezan, necu da se trujem nego da jedem. Imas li chedar"? Ima. "Daj ovamo sir, dasku, noz i te celofanske rukavice", skoro naredjujem. Baba je sad gotovo hipnotisana, donosi to i stavlja na pult. Navlacim rukavice, poprecim sir na dasku pa udri nozem po siru u brzim pokretima, cak, cak, cak. Dam joj preostali komad sira u'vatim dasku levom rukom i okrecuci je nastavim seckanje dok nije bio kao narendan. "Pospi ovo sad odozgo, ali ravnomerno raspodeli". Baba slusa i donosi na tanjiru pa spusta na pult. Dajem joj lovu. "Jel' i ti radis u ugostiteljstvu", pita. "Ma jok, ja sam nezenja". Placam. "Cheeky lad", smeje se dok vraca kusur. "That's me luv". Sedam preko puta nekog sljakera u isflekanoj radnoj odeci. Kao da je zaustio da nesto kaze ali ga odmerim pa se predomislio. Tipicna south London faca, inteligencija probija kroz njegov krmeci pogled sporije nego partizani kroz Igmanski sneg. Smazem polako one przenice zalivajuci ih vrucom cokoladom. Mahnem babi na izlazu i prosetam. Vidim dva klinca od oko 10-11 godina u uniformi neke sminkerske skole, tamni sakoici i straftaste kravate svezane u jako labavo "volovsko srce", kratke k'o bebece portikle. Gluvare ispred nekog ulaza, belci. Ocito pobegli iz skole. Odjednom mi nesto pade na um. Rovim po dzepu trazeci sitnis i iskopam dve funte. "Jel' hoce koji od vas da zaradi dve funte za 5 sekundi posla", pitam klince. Nepoverljivo me gledaju. Izvadim mobilini i kazem:"Samo okrenes broj i pitas za Jonha Smitha, saslusas odgovor i dobijes pare". Merkaju me. Manji bucmastiji se uhvatio drugome za rame i kaze obaziruci se: "To je skrivena kamera". Drugi klinac je zgoljaviji, tanka usta, blazirani middle class izraz, pohlepa u ocima. "Ok", kaze, "I'll do it". Dajem mu novac, vadim ono ceduljce gde sam zapisao podatke od Slanog i okrecem Japankin broj na mobilnom. Pruzim mu telefon. Ubrzo klinac poce da vergla na ugladjenom Engleskom: "Hallo, can I speak to Mr John Smith, please? .... Oh, sorry madam". "Wrong number", kaze vracajuci mi telefon. "Was it a man or a woman", pitam. "Lady", kaze smeskajuci se lukavo. "What about accent"? "I would say,..aaaa Asian. No, oriental. Yes, definitely oriental". "Good, thank you boys". "Thank you sir". Klinci odose niz ulicu. Bucko vuce zgoljavog za rukav a ovaj ga odguruje stiskajuci pare u saci.

Zanimljivo, pile je u kokosinjcu. Sad ga valja izmamiti na svez zrak...


http://animalno.blogspot.com/2005_04_01_archive.html

Van mreže Pollux

  • mlađi član
  • **
  • poruke: 162
  • 0 date prim. 1
« Odgovor #1 poslato: 22. avgust 2010, 18:50 »
Nema zainteresovanih za temu ili niko ne cita blogove?  :pusim: :franc:

Van mreže Modesty

  • Iskusan član
  • *****
  • poruke: 854
  • 13 date prim. 12
« Odgovor #2 poslato: 22. avgust 2010, 19:02 »
Čitam blogove. Preneću nešto zanimljivo kasnije.

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.087
  • 4808 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #3 poslato: 22. avgust 2010, 19:12 »

Nema zainteresovanih za temu ili niko ne cita blogove?  :pusim: :franc:


Ja prosto ne postižem da čitam blogove po netu, čitala sam ovo što si preneo ovde. Dopada mi se tvoja ideja i tema, pa molim one koji čitaju da učestvuju u ovoj temi, može biti zaista zanimljivo.

 :ljubac:

Van mreže Pollux

  • mlađi član
  • **
  • poruke: 162
  • 0 date prim. 1
« Odgovor #4 poslato: 22. avgust 2010, 19:50 »
Venero nadam se da citas Dudarima legendu, najbolji su mu rani radovi. Toliko je postao popularan da je u Svetu kompjutera objavljen intervju sa njim.

http://www.dudarim.com/

Van mreže spam

  • mlađi član
  • **
  • poruke: 117
  • 0 date prim. 0
« Odgovor #5 poslato: 22. avgust 2010, 20:42 »
 
Kletva

Kad ti otac baci kletvu rečima - "Da Bog da tvoj sin jednog dana bude isti kao ti i da ti radi ovo što ti meni sada radiš", a svestan si da baš i nisi dete za primer i da često napraviš neku pizdariju, pomisliš ... "ma šta on to meni, kao da je on bio za primer".

Bilo kako bilo, ta kletva me je odavno sustigla i prošle su godine dok nisam stekao bar mali imunitet na sranja koja mi sin često priređuje ... imunitet dovoljan da još uvek nemam tikove .. znate ono kad vidite da neko klima glavom bez razloga, drpa se kao da je stao na mravinjak, ide ulicom i priča sam sa sobom uz obavezno mlataranje rukama i ubeđivanje zamišljenog sagovornika. Ništa od toga, ali se često raspitujem kod ljudi kako ustvari deluju bombonice tipa "Bensedin", "Bromazepam", "Leksilijum". Malo fali da se odvažim i da probam nešto od tog asortimana. Ma nije meni problem da probam, nego šta ako se navučem i onda tako 'urađen' počnem da se kliberim na sve i svašta?

Pa stvarno, kao večeras na primer ... uleti sin u kuću i s vrata drekne - "Gde je sekira?". Ja odmah pomislim da mu je neko opsovao majku na ulici ili mu izgrebao auto šrafcigerom. Umalo da kažem - "Šta će ti sekira, prebi ga klasično, prvo pesnicama pa ga izgazi nogama ..." i već gledam gde su mi patike da ih odmah navučem na noge, jer na takve se intervencije ne ide u papučama, jelte, a i nije u redu da se sin sam bije na ulici ...

Već u sledećoj rečenici sin razbi sav moj nadošli adrenalin u paramparčad ... "Ej ćale, idem sutra na pecanje pa nam treba sekira za cepanje potpale za roštilj".

I tu puknem prvi put ...
- "Slušaj ti mali, da se nosiš bre u p.m. .. kako to ulaziš .. i s vrata se dereš, konju jedan nevaspitani, oćeš srčka da me stefi ... i koj'će ti sad Qrac sekira, zar nema niko od njih sekiru, jel baš uvek ti moraš sve da im spremiš i nosiš na tacnu. Hebo te, s kakvim se ti debilima družiš".
- Dobro bre ćale, pusti sad to, nego stvarno, gde je sekira?
- Pa gde bi bila .. na svom mestu u ostavi.
- E da, ćale jel imaš neku rešetku za roštilj?
- Pa gde ti je ona što si je prošli put nosio?
- Misliš ona stara .. raspala se pa sam je bacio .. koj'će ti ... eee, pa uzeću onu sa električnog roštilja.

I tu ja puknem drugi put ...
- Pa dobro be pametnjakoviću, uništitelju svega čega se dohvatiš, pa jel tebi jasno da posle i tu rešetku možeš da baciš a sa njom i ceo el. roštilj ...

Sin je (ljubi ga tata) celu ostavu okrenuo naglavce, najzad našao sekiru koju je ON prošli put bacio u ostavu i zaboravio gde je bacio ... ostavio sav taj lom za sobom, istrčao iz kuće i sa vrata mi doviknuo:
- Ej lepi, mnogo si mi nervozan, Evo sutra ću na pijaci da kupim sebi roštilj da se TI više ne bi cimao. I nareži mi one diskove sa mp3 muzikom ... svratiću uveče da ih pokupim. Eno su ti pored kompa ...

PS. He .. he .. pa prokleo sam i ja mog sina pre nekoliko godina skoro istim rečima kojima je meni moj ćale zabiberio sudbinu ...
Valjda ću doživeti da vidim da li kletva deluje.
-------------------------------------------------------
Kletva / II deo

Bio sam umoran i rešim da legnem ranije ... oko 4 ujutru. Ne moram baš svako jutro da gledam izlazak Sunca. Sanjam ja tako kad u neko doba čujem nesnosnu buku. Dolazila je iz kuhinje. Skočim iz kreveta, pomislim na zemljotres , ali nema ljuljanja ... samo odvratna čangrljava buka metalnog porekla. Neko je prevrtao po fiokama sa escajgom. Nedugo zatim, 'buka-maker' se oglasi dranjem:

- Pa gde su sad ti noževi, yebo te, stvarno ću da popizdim, u ovoj kući niko ništa ne zna ... kevooooo ... gde su oni tanki noževi, gde stoje salvete ... kevooooo .. dolazi bre ovamo, žurim ... i spremi mi kanister sa vodom.

Ustaje keva, baulja onako sanjiva niz stepenice i gunđa ...

- Dobro bre sine, ti stvarno nisi normalan. Znaš li ti koliko je sati?
- Pa šta, neću valjda u podne da idem na pecanje.

Večeras oko 8h se vratio. Besan. Nije mi se ni javio. Čuo sam ga da psuje dok iznosi neke stvari iz gepeka. Njegova devojka mi je ispričala da su bili na reci Begej kod Perleza, na onom delu kad se krene prema Titelu i da su ih komarci i ostale bubice i bubičetine satrle i da su se proveli ko 'bos po trnju' uz konstataciju da je to zadnji put da se tako izglupiraju. Sreća pa nisu baš navučeni na pecanje i neće im mnogo nedostajati.

U tom sin sede u auto i ode. Na pitanje gde je otišao, njegova devojka mi reče da je otišao na OMV pumpu da opere auto jer su ga svog zasrali od blata. Nije ga bilo pola sata. Vratio se sav narogušen k'o Tasmanijski đavo. Usudih se da pitam ..

- Što si besan?
- Šta što sam besan. Čekam pola sata da bi mi tek onda rekli da pranje ne radi
- Pa dobro, to nije razlog za nerviranje
- Kako nije .. jel si video na šta mi liči auto? E da, kupio sam jutros na pijaci roštilj. 600 dindži. Nije neki ali bar neću više da te smaram za rešetku. I znaš kada ću još da idem na pecanje ... NIKAD !!!

PS.
Dok sam pisao ovaj post poslali su mi dve slike sa njihovog današnjeg izleta. Rode su se vratile.


Source:
"Veliki prasak"
24.06.2008

Van mreže Druid

  • Master
  • *****
  • poruke: 2.651
  • 2 date prim. 51
« Odgovor #6 poslato: 22. avgust 2010, 20:59 »
Odavno sam već bez komentara,iz raznoraznih razloga,ali me potakao jedan razgovor o nekim dešavanjima,na razmišljanja,koja nisu ni nova ni neočekivana,i nije pojava nova i ne dešava se retko,čak se nije desila meni(ne ovog puta,i nije to razlog,a dešava se ,kao i svima)ali nisam mogla da odolim navici da o svemu moram progovoriti.

Tračem i prepričavanjem rekla - kazala,čula -.ne videla,uglavnom se bave ljudi koji su negde usput,ostali bez sopstvenog života,pogubili sebe u igrama na sreću,prodavali ljubav da kupili bi veću,hranili ego umesto dušu i tako osakaćeni,bez sopstvenih života,počinju da žive tudje.Ali...ni oni im nisu dovoljni takvi kakvi su, ti tudji životi,već ih menjaju i prilagodjavaju sopstvenim prazninama ,trudeći se da ih ispune.I opet...ne bi ni to bilo tako strašno,kada bi shvatili da se duša hrani,a ne ego,no.... što svikla-navikla,nema pomoći ni od tudjeg života,njihova praznina sve dublje zjapi,i što je veća to je i zloba prisutnija,obavija i davi svakim danom sve razgoropadjenija,i u jednom trenutku,njima ništa drugo i ne preostane,nego da se bude tudjim jutrima,zanoće sa tudjim snovima,ljubavi sopstvene nemaju,pa im tudja smeta,pa makar ta tudja ljubav umesto sreće,patnju i bol donosila,ali ni takva ne može s mirom biti,raduju se tudjem zlu,jer sopstvenog dobra nemaju....i tako iz dana u dan.

Žao mi je onih koji ne žive,ne znaju šta i koliko propuštaju,nepoznajući bol nisu sposobni ni radost osetiti,nemajući nisu sposobni ni dati,stegnutih šaka ništa nisu u stanju ni primiti,...ostaje im samo palacanje *guja*-jezika,i to je sav smisao njihovog nazovi života.
Svak svoj krst nosi.Njihov je pretežak.Ali,u svakom zlu ima i nekog dobra,a Bog je milostiv ,nije im dao pameti i emocija dovoljno da spoznaju svu težinu onog što nose,pa im je valjda tako lakše nositi.....a možda i nije,ali se od zla ne žele ni požaliti.

Dragi moji ...
Tempus omnia relevant !!-Vreme sve pokaže....psi i dalje neka laju,karavane ipak prolaze !!
Želim im da dobiju svoje živote,u punom sjaju svakodnevnih briga i zadovoljstava,radosti i tuge,patnje i sreće,živote obogaćene ljubavlju za sebe,možda tako jednom nauče voleti i druge.



Autor R.

Van mreže Pollux

  • mlađi član
  • **
  • poruke: 162
  • 0 date prim. 1
« Odgovor #7 poslato: 23. avgust 2010, 00:13 »
Dudarimov intervju za SK i FB fun page  :franc:

http://www.facebook.com/dudarim


DUDARIM


Potpuno drugaciji od svih ostalih blogera srpske blogosfere, “erocke discardzabilne vantazije” poceo je da zapisuje septembra 2006. godine.Ubrzo postaje selebriti, ciji obozavaoci godinama sa nestrpljenjem ocekuju svaku novu dogodovstinu zabelezenu prepoznatljivim stilom.

SK: Kako si dospeo na internet?
Dud: Prvi kompjuter koji sam dobio bio je “debeljko”.Toliko smo se voleli das mo poceli da licimo jedan na drugog, u stvari ja na njega.Leba se u zivotu nisam najeo koliko sam se glave na kasetofonu nastelovao.Onda rasklopis dzoistik pa zicom krpis I ojacavas zvezdu, jer je od silnog :Bolder dasha” I “Pitfola” rikne za nedelju dana…Cista nostalgija.U to doba SK je bio glavni izvor oglasa za kupovinu kaseta.Posle sam preskocio dobar deo progresije buduci da je sledeci korak bila 486-tica negde sredinom 90ih, a ostalo je istorija.

SK: Otkud bash Dudarim?
Dud: Imao sam ideju za prvih nekoliko postova, ali ne I za ime bloga I kako bi to trebalo da izgzleda.Po glavi mi se motalo svashta, I tako….Pomislim, moram dudarim neki naslov I dostanem ziv.Jedina bolja kovanica po zvucnosti od “dudarim” je “dizedem” ali to zvuci skoro kao neko francusko ime, a I ne znam sta bih izeo.

SK: O cemu blogujes?
Dud: Moj blog je kompilacija svega i svacega: mene, mojih prijatelja I poznanika, uze I sire familije, stripova I knjiga koje sam procitao, stvari koje su mi se desile ili bih zeleo da mi se dese il’ ne dese...Ko hoce neka ode I vidi, dzabe je, samim tim obecava.

SK: Sta je vise “krivo” za tvoju hiperpopularnost – anonimnost ili zanimljivi tekstovi?
Dud: Anonimnost je super jer mozes da napises bukvalno sta hoces, a da ne mislis sta ce o tome da misli ovaj ili onaj.Pa tako anonimnost svakako utice na tekstove – nemas autocenzuru, ne filtriras.

SK: Sta ti pored blogovanja okupira vreme?
Dud: Radim, rendisem, hoblujem, tutkalisem, kucam eksere, turpijam lezista…Jedan od postova sa bloga – “Radna subota” prilicno je autobiografski, pa eto koga ne mrzi neka baci pogled.Na pola puta izmedju neozbiljnog IT-a I ozbiljne fizikalije.

SK: Sta te motivise da blogujes I jesi li imaoproblema da uzivo sakrijes identitet Dudarima?
Dud: Sveukupno je zabavno, volim da pratim reakcije ljudi.Nekoliko puta sam doziveo da mi ljudi uzivo prepricavaju price sa mog bloga, a ja ih napljujem jer citaju gluposti.Bilo je bas komicnih situacija.
Svako ko me poznaje I pazljivo cita blog primetice brojne slicnosti.Nekoliko ljudi me je I direktno optuzilo da je blog moje maslo, a cesto dobijam mailove gde ljudi pitaju da l’ sam ja taj I taj, jer su ubedjeni da me poznaju.Tako sam do sada bar 20 razlicitih ljudi.Uvek je zaniljivo kada se pojavi neko sa nekom novom teorijom.
SK: Pratis li domacu Blogosferu?
Dud: Volim blogove kojima autori daju licni pecat, kada citas nesto I mozes da zamislis osobu koja stoji iza toga sto pise.Takvih blogova nema mnogo, 90 odsto blogosfere je sum, ali tako je uglavnom sa svakim sadrzajem na Netu.Kad odes na neki forum, koliko ces pametnih topika u kojima se pise nesto smisleno da nadjes?Vrlo malo…Slicno je I sa blogom.
U nasoj blogosferi cinimi se das u najvecu stvar uradili “ilegalni poslasticari” plasiranjem novinskih “patki” o kafeu “Osama” I laznim registarskim tablicama; cak su se i najvece svetske novinske kuce navukle na te vesit I prenele ih.To je najbolji dokaz koliku moc imaju savremeni mediji I kolika je mogucnost zloupotrebe.
Uglavnom, od blogova na nasim jezicima definitivno ima sta da se probere, takvi blogovi najcesce nisu forsirani na agregatima I nemaju reklamu, nego na njih slucajno naletis.

SK: Vise vremena provodis na internetu ili igrajuci kompjuterske igrice?
Dud: Ova dva odavno idu pod ruku, pogledaj npr. WOW.Ne igram nista onlajn, ali dosta vremena provedem na netu tokom dana.Od igara poslednje sto sam igrao je novi Need for Speed.Sve sto izadje od Bilzarda je dobrodoslo, valjda nije ostalo mnogo do novog StarCrafta, onda mozda igra opet nadvlada Net – ko bi ga znao.
Pre neki dan sam narucio klopu preko Neta, za placanje racuna vec odavno ne idem u postu…Sve manje stvari radim oflajn.Tokom dana najvise vreena ode na chet, jer vecina ljudi radi za kompom I onlajn je.Uvek je lakse chukaati po tastaturi I praviti se da radis nego piti kafu po hodnicima ili visiti na telefonu.Jos se nesto kao polunamrstis, ljudi misle da radis nesto jako ozbiljno, pa ne smeju da te prekidaju.

SK: Hoces da porucis nesto citaocima SK-a?
Dud: Udrite “Baala” preko lobanje, sidujte sve sto skinete barem do 1.5, ne lozite se da ce Dijablo 3 ove godine, kupujte domace I jedite zelenjavo.

Preporucujemo svim citaocima SK-a da obavezno iscitaju Dudarimove dogodovstine na blogu www.dudarim.com . Garantujemo da cete citajuci vise od 50 prica u jednom dahu dobiti upalu trbusnih I facijalnih misica – od smeha.



Aleksandar Urosevic SK 03/2009

Van mreže spam

  • mlađi član
  • **
  • poruke: 117
  • 0 date prim. 0
« Odgovor #8 poslato: 23. avgust 2010, 20:24 »
 
Kad se pomešaju živci

Kada ste besni, uzmite nešto što vam je baš drago i razbite. Tresnete "o gologa betona", draga vam uspomena pretrpi trajna oštećenja i posle par minuta vaš bes lepo zamenite osećajem krivice što ste to uradili. A kada ste krivi onda ste mirni. Jel tako? Pa stvarno, ko je još video krivca da besni i peni po kući.
 
Juče me jedna osoba iznervirala iz čista mira.
- Kaže ... oslobodi mi ove moje fioke.
- Mislim, što baš sad, jel to mora sad ...
- Treba mi mesta za moje stvari.

Krene ludilo. Scena nasilja, prvi kadar prvi put.
Odem, uzmem čistu praznu plastičnu kofu od polikolora i odlučno sadržaj iz fioka saspem u tu kofu. Zvuk je bio fantastičan. Lomnjava, krckanje, prskanje i na kraju jedno puuuć i na mah se sve utiša. Na vrhu kofe je bila kutijica sa zlatnim dugmetima za rukave za mušku košulju. Eto gde su. A u Subotu sam prevrnuo celu kuću da ih nađem. Trebala su jednom mom komšiji koji je bio kum na venčanju. Sreća, snašao se.
 
Ja još nisam izvršio uviđaj. Čekam sledeći momenat da, ako se iznerviram, odmah krenem u akciju snimanja štete. Već sad znam da će nerviranje prestati kao rukom odnešeno. Jer, setio sam se da je u jednoj od fioka bio i "Rolex" sat sa posvetom. Da li je preživeo masakr? Mislim, kofa je tu pri ruci ali neću sebi od ranog jutra da kvarim dan.

Source:
"Veliki prasak"
02.06.2008

Van mreže spam

  • mlađi član
  • **
  • poruke: 117
  • 0 date prim. 0
« Odgovor #9 poslato: 24. avgust 2010, 10:43 »


Source: "Veliki prasak"
Petak, 25. Septembar 2009.
komentar na događanja u Velikom Bratu


Dosada

DOSADNO?! ... Dosadno u odnosu na obećanja a mi dobismo samo termine i prazan kornet, a za sladoled kako se ko snađe.

Produkcija je obećala teške zadatke na granici sna i jave. E sad, možda sam ja glup i neprosvećen i zato ne kapiram svu genioznost prvog zadatka i težinu do sada postavljenih pitanja. Pa i malo dete zna da pingvini lete i da je dve trećine mora na zemlji pod vodom i da morski konjici mogu u muško muškom odnosu da zatrudne i porode se .. ili tako nekako  :zvezdice:

Ustvari, možda su ti zadaci na granici sna i jave Radašinu, koji je odgovorio na "sva" pitanja i osvojio ratluk, senf i grickalicu za nokte. Za ovo treće nisam siguran ali kako vidim, osvojio je gledaoce a meni onako usput nabacio neizlečive komplekse  :njanja: