Autor: Druid Tema: Lepe i poučne priče  (Pročitano 1601 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Druid

  • Master
  • *****
  • poruke: 2.651
  • 2 date prim. 51
« poslato: 17. avgust 2010, 16:17 »
Ako ste negde naišli na neku lepu a poučnu za sve nas priču, bilo bi lepo kad bismo ih ovde skupljali ...  :onaaha:

Van mreže Druid

  • Master
  • *****
  • poruke: 2.651
  • 2 date prim. 51
« Odgovor #1 poslato: 17. avgust 2010, 16:24 »
Ma to te baterije .  :manemoj:



Jednom prilikom jedan čovek pozva svoga prijatelja Indijanca u goste u veliki grad.
Poveo ga je u razgledanje grada i dok su šetali Indijanac najednom reče: "Čujem cvrčka!"

"Nemoguće je da od ovolike buke, brujanja automobila i galame ti možeš čuti cvrčka" , reče mu prijatelj - "Nemoguće!"

Indijanac se na to sagnu, razgrnu grm i pokaza mu cvrčka.

"Ali kako?" upita njegov prijatelj. Indijanac na to zatraži jedan novčić i ispusti ga
na trotoar. Novčić zazveči! Prolaznici se zaustaviše i okrenuše prema mestu
odakle je dolazio zvuk palog novčića.

"Vidiš, ovi ljudi su u buci čuli novčić, a ja sam čuo cvrčka. Ono što si naučio slušati, čućeš…ma kakva buka bila,
ma gde bio", odgovori Indijanac.


Umemo li čuti?

Van mreže Modesty

  • Iskusan član
  • *****
  • poruke: 854
  • 13 date prim. 12
« Odgovor #2 poslato: 17. avgust 2010, 17:39 »
UMEĆE ŽIVLJENJA

Dva anđela putnika zaustavila su se da prenoće u kući jedne vrlo moćne porodice. Porodica je bila netaktična i nije im odobrila da se smeste u gostinjskoj sobi njihove vile. Umesto toga dali su im mali prostor u hladnom podrumu kuće. Dok su raspremali ležajeve na podu, stariji anđeo ugledao je jednu pukotinu na zidu, i popravio ju je. Kada ga je mlađi anđeo upitao zašto je to napravio, stariji mu je odgovorio, “Stvari nisu uvek onakve kakvima se čine”.

Sledeću noć, anđeli su došli da prenoće u kuću jednog vrlo siromašnog para, ali muškarac i njegova žena bili su vrlo gostoljubivi. Nakon što su sa njima podelili ono malo hrane što su imali, bračni par je dozvolio anđelima da spavaju u njihovom krevetu gde će se moći dobro odmoriti. Kada su se sledeći dan probudili, anđeli su pronašli gospodina i njegovu suprugu u suzama. Jedina krava koju su posedovali, čije je mleko bilo njihov jedini izvor prihoda, ležala je mrtva na polju. Mladji anđeo bio je besan i upita starijeg anđela, “Kako si mogao dozvoliti da se to desi? Prvi čovek imao je sve, i ti si mu pomogao; druga porodica imala je malo toga, ali je bila spremna sve podeliti, a ti si dozvolio da im ugine krava”.

“Stvari nisu uvek onakve kakvima se čine” odgovori stariji anđeo.

“Kada smo bili u podrumu one vile, primetio sam da je u onoj pukotini na zidu sakriveno zlato.
Obzirom da je vlasnik bio opsednut novcem, zatvorio sam pukotinu tako da im onemogućim da pronađu to zlato.”

“Noćas, dok smo spavali u krevetu siromašne porodice, anđeo smrti došao je po ženu ovog seljaka, a ja sam mu dao kravu. Dakle, stvari nisu uvek onakve kakvima se čine”.

Ponekad se desi upravo to, kada stvari ne idu onako kako bismo zeleli…

Van mreže Druid

  • Master
  • *****
  • poruke: 2.651
  • 2 date prim. 51
« Odgovor #3 poslato: 22. avgust 2010, 21:05 »
PISMO NESUDJENOG MLADOZENJE





Na zalost nisam ozenjen, doduse bio sam veren, ali do
svadbe nije doslo.

Evo ZASTO:

Za Novu Godinu hteo sam verenici da poklonim rukavice, koje
bih joj poslao zajedno s pismom. Medjutim, u prodavnici sam
sreo koleginicu s faksa koja je kupovala gacice. Nespretna
prodavacica je zamenila pakete, tako da je kolegica uzela
rukavice, a ja sam verenici poslao gacice.

SAD ZAMISLITE MOJU VERENICU POD NOVOGODISNJOM JELKOM KAKO
OTVARA POKLON I CITA PISMO!

EVO SADRZAJA PISMA:

Dugo sam razmisljao kako da te razveselim i dokazem svoju
ljubav. Zadnji put sam konacno primetio sta ti nedostaje,
pa ti to saljem u paketu. Zelim ti da u njima provedes
ugodne trenutke. Zeleo sam da ti kupim vunene, ali u
njima bi se znojila, sto sam zapazio kod koleginice i
prodavacice.
Probao sam ih i na jednoj i na drugoj, pa sam
ih jedva skinuo. Ali, ubrzo ce prolece, pa ih ti onda,
koliko mi je poznato, ne nosis. Hteo sam da ti kupim
kozne s narodnim vezom, ali sam se u zadnji cas setio da
u njima ne bi mogao da opipam ono zbog cega zelim da te zaprosim.
Kupio sam namerno takve koje se lako skidaju, ako se zuri tebi
i drugima. Ne zaboravi da ih poneses kada ides u fino drustvo.
Nece dugo biti ciste jer ljudi imaju prljave ruke, a ti s
mnogima kontaktiras. Ako zelis da ih ocistis, idi do mog
prijatelja, znas onog o kojem sam ti vec pricao, jer on je vec
iskusan u tim stvarima.

VOLI TE TVOJ LJUBLJENI!

Van mreže Druid

  • Master
  • *****
  • poruke: 2.651
  • 2 date prim. 51
« Odgovor #4 poslato: 22. avgust 2010, 22:26 »
TO JE ZIVOT

Kineski seljak i njegov sin od imovine imali su samo jednu kobilu.
Nekom prilikom kobila im je pobegla i njihov komsija je dosao i rekao im:-Kakva uzasna stvar,da vam kobila pobegne.Seljak je na to odgovorio:-Ne znam da li je to losa ili dobra,takav je zivot.
Sledeceg dana kobila se vratila i sa sobom dovela citav copor divljih konja.
Komsije su se okupili i rekli:-Kakva velika sreca.Tvoja kobila ti je dovela toliko drugih konja.
Sada si bogat covek.A seljak je na to odgovorio:-Tesko je reci dali je to dobro ili zlo.To je zivot.
Seljakov sin je hteo da ukroti konje i zajahao je jednog,ali se konj nije dao i zbacio ga,i sin mu je slomio nogu i ostao hrom.
Komsije su rekle seljaku:-Uzasno je to sto ti se desilo.Tvoj sin da ostane bogalj.Seljak je odgovorio:
Ja ne znam da li je to zlo ili dobro.To je zivot.
Uskoro su vojnici dosli u selo i mobilisali za rat sve sposobne ljude i uzeli su komsijinog sina,ali seljakovog nisu,jer je bio hrom.
Tada je komsija rekao:-Mozda vise nikada necu videti svog sina.Ali ti si sretan,tvoj sin je postedjen.
Seljak je odgovorio:
Ja ne znam da li je to dobro ili zlo.To je zivot.

Van mreže Druid

  • Master
  • *****
  • poruke: 2.651
  • 2 date prim. 51
« Odgovor #5 poslato: 01. decembar 2010, 20:12 »
               Priča o keksu

Devojka je čekala avion u čekaonici jednog velikog aerodroma. Pošto je trebala dugo čekati, odlučila je kupiti knjigu kako bi joj vreme brze prošlo. Uz knjigu kupila je i paketić keksa.
Sela je u VIP čekaonicu kako je niko ne bi uznemiravao. Kraj nje je bila stolica sa keksom, a sa druge jedan gospodin koji je čitao novine. Kad je ona počela uzimati kekse i gospodin je uzeo jedan. Ona se šokirala, ali ništa nije rekla i nastavila je čitati knjigu. U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo više hrabrosti, do sada bih ga vec udarila... Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, čovek pored nje, ne obazirajuci se ni na šta, uzimao je isto tako jedan. Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i devojka pomisli: baš me zanima sta ce sada napraviti!!!
Čovek uzme poslednji i podeli ga na dvoje!
Ovo je zaista previše, pomisli devojka, šokirana uzme svoje stvari, knjigu, torbu i ode prema izlazu iz čekaonice. Kada se osećala malo bolje, nakon što ju je prosla ljutnja, sela je na mesto gde nije bilo nikoga da bi izbegla neke druge neugodne događaje. Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju. U tom trenutku ugleda paketić keksa još uvek netaknut.
Postide se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio od gospodina koji je sedeo pored nje, ali koji je, bez šokiranja, nervoze ili prepotencije, podelio i svoj poslednji komad sa njom, totalno suprotno od nje, kojoj su bili povređeni ponos i osećaji.

ZAKLJUČAK: Koliko puta u našem životu ćemo ili smo pojeli tuđi keks, a da to nikad nećemo ili nismo ni saznali?
Pre nego sto se dođe do brzopletog zaključka i pre nego sto se počne misliti loše, GLEDAJ sa pažnjom detalje, vrlo često situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!

Van mreže Leptiricapharm

  • Legenda
  • *****
  • poruke: 8.605
  • 926 date prim. 533
« Odgovor #6 poslato: 04. decembar 2010, 13:07 »
Jednog dana slepi covek je sedeo na stepenicama
neke zgrade sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."

Slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za
reklamu koji je
tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac i zatim, bez pitanja za
dozvolu, - uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.
U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog
coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica
i novcanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je
pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i
sta je to mogao napisati.
Na to je prolaznik odgovorio:

"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na
drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno
glasio:

"Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti".

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece
i videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje....
  :onaaha:

Van mreže Leptiricapharm

  • Legenda
  • *****
  • poruke: 8.605
  • 926 date prim. 533
« Odgovor #7 poslato: 05. decembar 2010, 12:46 »
  Nekada davno, sva ljudska osecanja i sve ljudske vrednosti su se nasle na jednom
skrivenom mestu na Zemlji....
  Kada je -
dosada zevnula treci put,
ludost je, uvek tako luda, predlozila:
"Hajdemo se igrati skrivanja! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju
osecanjima!"
Intriga je podigla desnu obrvu, a
radoznalost je, ne mogavsi precutati, zapitala: "Skrivanje? Kakva je to igra?"
-"To je jedna igra, zapocela je objasnjavati ludost, u kojoj ja pokrijem oci i brojim do milion, dok se
vi ne sakrijete. Kada zavrsim sa brojanjem, polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik."
Entuzijazam je zaplesao,
sledilo ga je odusevljenje.
Sreca je toliko skakala, da je nagovorila-
sumnju i apatiju, koje nikad nista nije interesovalo...
  Ali nisu se svi hteli igrati...
Istina je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala?? ionako je, uvek, na kraju svi pronadju...
Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mucilo to -sto on nije bio taj koji se setio
predloziti igru...
Oprez nije hteo reskirati...
  ...Jedan, dva, tri...
...pocela je brojati ludost...
Prva se sakrila lenjost, koja se kao i uvek bacila iza prvog kamena na putu...
Vera se popela na nebo,
zavist se sakrila u senku uspeha koji se muceci popeo na vrh najviseg drveta...
Velikodusnost se nikako nije mogla
odluciti gde se sakriti, jer joj se svako mesto
cinilo savrsenim za jednog od njenih prijatelja!
Lepota je uskocila u kristalno bistro jezero, a
sramezljivost je provirivala kroz pukotinu drveta...
Divota je nasla svoje mesto u letu leptira...  :smesko: a
sloboda u dahu vetra...
Sebicnost je pronasla skroviste... -ali samo za sebe!!!
Laz se sakrila na dnu okeana (laze, na kraju duge!), a
pozuda i strast u krater vulkana...
Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije ni vazno...
  ...Kada je ludost odbrojavala 999.999 ...
-ljubav jos nije pronasla skroviste, jer je sve vec bilo zauzeto...
Ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, prekrivsi se prekrasnim pupoljcima...
  "Milion!!", povice ludost, i otpoce svoju pretragu...
Prvu je pronasla lenjost, iza najblizeg kamena...
Ubrzo je zacula veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a
strast i pozuda su iskocile iz kratera od straha...
Slucajno se tu nasla i zavist,
i ,naravno,- uspeh, a
sebicnost nije ni trebalo traziti jer je sama izletela iz svog savrsenog skrovista, za koje se ispostavilo da je pcelinja kosnica...
Od tolikog trazenja ludost je ozednela, i tako u kristalnom jezeru pronasla-
lepotu!!
Sa sumnjom joj je bilo jos lakse, jer se ona nije mogla
odluciti za skroviste pa je ostala da sedi na obliznjem kamenu...
Tako je ludost, malo po malo, pronasla gotovo sve...
Talenat u zlatnom klasju zita,
teskobu u izgoreloj travi,
laz na kraju duge...( laze, bila je na dnu okeana ) a
zaborav je zaboravio da su se uopste icega igrali...
  Samo ljubav nije mogla nigde pronaci...
Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine, i kada je vec bila besna, ugledala je ruzicnjak...
Usla je medju ruze, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti -pocela udarati po prekrasnim pupoljcima...
Odjednom se zacuo bolan krik...
Ruzino trnje je izgrebalo ljubavi oci...
Ludost nije znala sta da cini...
  Pronasla je pobednika, -osecanje nad osecanjima ali...
Ljubav je postala slepa...
Ludost je plakala i molila ljubav da joj oprosti i,naposletku, odlucila zauvek ostati uz ljubav i pomagati joj...
......

Tako je ljubav postala pobednik nad osecanjima, ali je postala slepa, a ludost je ostala da je zauvek prati...



No...
Gde ste vi u ovoj prici???  :smesko:

Van mreže Leptiricapharm

  • Legenda
  • *****
  • poruke: 8.605
  • 926 date prim. 533
« Odgovor #8 poslato: 05. decembar 2010, 18:53 »
U zivotu postoji 5 stvari koje se ne mogu vratiti:
- Kamen kada je bacen;
- Rec nakon sto je recena;
- Mogucnost nakon sto je izgubljena;
- Vreme kada je proslo;
- Ljubav za koju se -ne bori!

Van mreže Leptiricapharm

  • Legenda
  • *****
  • poruke: 8.605
  • 926 date prim. 533
« Odgovor #9 poslato: 05. decembar 2010, 19:07 »
  Jednog dana, pojavio se maleni otvor na čahuri. Čovek je sedeo i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno telo kroz taj maleni otvor. Onda je leptir stao. Činilo se da ne može dalje. Zato je čovek odlučio pomoći leptiru -uzeo je makaze i razrezao čahuru. Leptir je sa lakoćom izašao. Ali je imao krhko telo i smežurana krila.
  Čovek je nastavio posmatrati leptira, očekujući da će se svakog trenutka krila otvoriti, povećati i raširiti kako bi podržala leptirovo tijelo i osnažila ga. Međutim, ništa se nije dogodilo! Leptir je ceo svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poleteo.
  Čovek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namerama, nije razumeo da je poteškoće kroz koje je leptir morao proći, izlazeći iz čahure, osmislio Bog -kako bi krv iz tela leptira potekla u krila i kad se oslobodi čahure da bude spreman leteti.
     ...Ponekad su poteškoće upravo ono što trebamo u životu...
Kad bi nas Bog oslobodio svih prepreka -osakatio bi nas. Nikad ne bismo postali onoliko snažni koliko možemo biti. Nikad ne bismo mogli leteti.

Tražio sam snagu ...  
-Bog mi je dao poteskoce koje su me osnažile!!
Tražio sam mudrost...
-Bog mi je dao probleme koje je trebalo resiti!!
Tražio sam bogatstvo...
-Bog mi je dao mozak i telo da mogu raditi!!
Tražio sam hrabrost...
-Bog mi je dao prepreke koje je trebalo svladati!!
Tražio sam ljubav...
-Bog mi je dao ljude kojima je trebalo pomoći!!
Tražio sam usluge...
-A Bog mi je dao prilike!!!

“Nisam dobio ništa od onog što sam tražio, ali dobio sam sve što mi je trebalo!!"
Živi život bez straha i suoči se sa preprekama i znaj da ih sve možeš savladati!!