Autor: Modesty Tema: Tesko izlecive bolesti...  (Pročitano 1574 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Modesty

  • Iskusan član
  • *****
  • poruke: 854
  • 13 date prim. 12
« poslato: 16. avgust 2010, 13:02 »
*Multipla skleroza*

Multipla skleroza (MS) je hronično oboljenje centralnog nervnog sistema koja se karakteriše procesom demijelinizacije kičmene moždine i mozga. Proces demijenilizacije podrazumeva gobitak bele supstance, mijelina koja je sastavni deo nervnog tkiva. Bolest je vrlo varjabilna, ispoljava se neurološkim simptomima i znacima, i karakterišu je česta pogoršanja, koja ubrzo zatim smenjuju nagla poboljšanja kliničke slike. Nastanak multiple skleroze rezultira problemima različitog stepena, od blage ukočenosti i otežanog hodanja do oslepljenja.
Učestalost
Multipla skleroza se može pojaviti u svakom životnom dobu. Bolest se obično pojavljuje između 20. i 40. godine života i češća je kod žena nego kod muškaraca. Trenutno u svetu ima 2.5 miliona ljudi koji boluju od ove bolesti.

Uzrok nastanka
Mijelin je bela supstanca koja obavija nervno vlakno i formira mijelinsku opnu. Osnovna funkcija ove opne je izolacija i ubrzavanje prenosa nervnih signala kroz čitav centralni nervni sistem. Destrukcijom mijelinske opne u multiploj sklerozi dolazi do prekida u prenosu nervnih signala, tako da nastaju različite neurološke smetnje. Ukoliko se demijelinizacija odigra na nervnoj mreži koja prenosi poruke između mišića i mozga, tada mogu nastati problemi sa pokretljivošću. Ako se proces demijelinizacije dešava na nervima koji prenose senzorne informacije ka mozgu, multipla skleroza može prozrokovati probleme sa senzornim funkcijama, kao što je vid.  Tačan uzrok nastanka bolesti I dalje nije poznat savremenoj medicini, mada se pretpostavlja da genetski faktor igra važnu ulogu u nastajanju MS-a. Takođe, jedan od mogućih uzročnika je I pad imunog sistema u kombinaciji sa nekim infektivnim agensom. Ipak, većina lekara zastupa stav da zajedničkim dejstvom navedenih faktora dolazi do nastanka multiple skleroze.

Simptomi


Simptomi multiple skleroze ispoljavaju individualno. Ipak postoji određen broj simptoma koji je vrlo karakterističan za većinu bolesnika, a to su: slabost, zamor, ukočenost, inkoordinaciju, drhtanje, nejasan govor, depresiju, spazam mišića, probleme sa ravnotežom, vidom, bubrezima i bešikom, seksualnom funkcijom, pamćenjem i misaonim tokom, ili je moguća kompletna paraliza. Vrlo često se MS javlja u vidu slabog pojedinačnog simptoma, kao što su zamućen vid ili klecanje nogu. Za mnoge ljude sa MS, simptomi se javljaju i nestaju na nepredvidiv način. Dok kod jednih dalji razvoj bolesti ne utiče znatno na njihov način života, kod drugih se javljaju različiti simptomi koji mogu ugroziti njihove fizičke i mentalne sposobnosti, nezavisnost ili život. Tok bolesti je vrlo nepredvidiv i satavljen je od faza smirivanja (bez prisustva simptoma) i faza pogoršanja bolesti.

U početku faze smirivanja mogu trajati godinama, čak i više od 10 god. Kod bolesnika koji imaju česte napade bolesti, pogotovo ako bolest počne u srednjim godinama, tok može biti izrazito ubrzan i u kratkom roku dovesti do razvoja invaliditeta. Multipla skleroza se najčešće ispoljava u  takozvanom povratnom obliku. Kod osobe se javljaju napadi simptoma, koji se zatim kompletno ili parcijalno ublažuju do sledećeg napada. Kod polovine onih koji poseduju ovaj oblik bolesti MS, kasnije će se razviti sekundarni progresivni oblik MS, koji se manifestuje kao progresivno pogoršanje simptoma sa njihovim povremenim slabljenjem. Manje je čest oblik primarne progresivne MS, koja se javlja kao uporno pogoršavanje stanja osobe sa MS, koje može dovesti do hendikepa, bolnog spazma mišića, urinarne inkotencije, ili eventualno do paralizovanosti. Drugi oblik MS, koji se isto retko javlja je progresivna povratna MS, koja počinje sa upornim pogoršavanjem stanja, a na bliceve je moguće i poboljšanje.

Dijagnoza
Dijagnoza multiple skleroze se postavlja poprilično teško. Lekar pre svega na osnovu kliničke slike i čestih ponovnih javljanja karakterističnih simptoma postavlja dijagnozu. Putem magnetne rezonance mogu se otkriti karakteristične povrede u mozgu, gde se dogodilo ili je u toku zapaljenje. Da bi se dala dijagnoza MS, doktori moraju naći dokaze za najmenje dve povrede na različitim mestima centralnog nervnog sistema. Mada, postoje i slučajevi kada je potvrđena dijagnoza MS, a same povrede nisu vidljive.

Lečenje

Multipla skleroza je bolest kod koje ne postoji izlečenje, ali se adekvatnom terapijom otklanjaju simptomi i poboljšava kvalitet života bolesnika. Najčešće se u terapiji koriste kortikosteroidi (prednizon), koji mogu olakšati simptome između napada bolesti, ali ne utiču na moguću pojavu dugotrajne invalidnosti. Dugotrajna terapija kortikosteroidima retko je opravdana, jer može dovesti do brojnih komplikacija kao što su osteoporoza, šećerna bolest i čir. Vrlo često se primenjuje terapija beta-interferonom koja smanjuje učestalost recidiva. Ukoliko navedene terapije ne daju rezultate mogu se davati gamaglobulin, jednom mesečno intravenski, koji pomažu u kontroli ponovne pojave bolesti. Mešavina sintetičkih polimera služi kao prevara za imuni sistem i na taj način smanjuje njegove napade na mijelinsku opnu. Nekoliko lekova može se koristiti za olakšavanje spazma, zamora i problema sa bešikom. Ljudi sa MS često govore da im tretmani u kojima se ne koriste lekovi, kao što su vežbe i adekvatan odmor, pomažu da svoj život održe aktivnim. Fizička aktivnost i vežbe mogu znatno ojačati oslabljenu muskulaturu i poboljšati koordinaciju.

Preneto sa http://www.stetoskop.info

**********
Poznajem ljude obolele od MS-a.

Priča 1:

Devojka, do pre 8 godina potpuno zdrava. MS je došla iznenada i išla je progresivno nekad, nekad sporije.

Danas ne može da govori, ne ustaje iz kreveta, kupaju je...poslednja faza. :tuzan:

Priča 2:

Poznanik sa neta. Mlađi od mene. Od porodice ima samo devojku, ostali poginuli negde u Hrvatskoj ili Bosni, tokom rata.
Vrstan slikar, pesnik, ikonopisac.
Bolestan od MS-a. Bolest udarila prvo na vid. Danima se nisam čula sa njim. Brinem.

Priča br.3

Tetkina mlada komšinica. Nema još 30 godina. Tek uspostavljena dijagnoza.

*****
Iskreno, plašim se ove bolesti. U zadnje vreme ponekad imam problem sa ravnotežom. Bolovi u rukama, kočenje noge...spazam mišića već dijagnostikovan.

Imam predispozicije -rođena sa parezom leve strane tela.
Snimak glave pokazao da je sve ok.
Ali, oprezna sam. Planiram da promenim način ishrane.

********
Šta mislite o ovoj bolesti koja počinje da uzima maha među mladima? Za kratko vreme sam čula za par dijagnoza.
Kako pristupiti ovoj bolesti? Kako društvo da poboljša uslove života obolelih od MS-a?

Van mreže unusual

  • Zvezda
  • *****
  • poruke: 1.192
  • 0 date prim. 6
« Odgovor #1 poslato: 06. oktobar 2011, 01:29 »
*Leukemija*


Леукемија (грч. λευκος, „леукос-бело“ ; αιμα, „аимо-крв“), је малигнитет ћелија крви и костне сржи, који настаје услед неконтролисаног размножавања ћелија крви и њихових претходника у костној сржи. Ова болест настаје најчешће из белих крвних зрнаца (леукоцита) и њихових претходника, али може настати из осталих ћелија крви. У крви и костној сржи оболелих од леукемије може се најчешће наћи мноштво незрелих леукоцита (бласти).
Леукемије се деле на акутне (до 20% бласти у аспирату костне сржи) и хроничне (преко 20%)
Према врсти ћелија из којих настају на: лимфатичне, које настају из лимфоцита и мијелоичне леукемије, које настају из мијелоичне лозе крвних ћелија (еозинофили, неутрофили, базофили, еритроцити, мегакариоцити).
На основу броја леукоцита у крви на: леукемичне, сублеукемичне и алеукемичне.

Код леукемичних је обично број измењених белих крвних зрнаца масивно повећан у крви. Сублеукемичне леукемије се карактеришу нормалним или благо повећаним бројем леукоцита у крви, док се код алеукемичних не могу наћи туморске ћелије у крви, али их зато има у коштаној сржи.
[уреди]
Симптоми

Услед разможавања туморских ћелија у коштаној сржи, оне потискују здраве ћелије из којих настају остале крвне ћелије. Услед тога долази до:
анемије, чији су симптоми обично слабост, замарање, бледа боја коже, срчане тегобе...
тромбоцитопеније, чији су симптоми мала тачкаста крварења-петехија по кожи и слузокожи
честих инфекција, јер је број здравих леукоцита смањен па су инфекције праћене повишеном температуром честе.

Услед инфилтрације здравих органа малигним ћелијама јављају се и симптоми попут увећања слезине, лимфних жлезда и јетре. Могу се јавити још и болови у костима, оток и крварење десни услед нагомилавања туморских ћелија, промене на кожи, главобоље и парезе кранијалних живаца због нагомилавања туморских ћелија у ликвору (лат. Meningeosis leucaemica). Ови симптоми су различито изражени код различитих типова леукемија.

Пре почетка лечења, можда ћете желети друго мишљење о вашој дијагнозе и плана лечења.  Неки људи се брину да лекар ће се увредити ако траже друго мишљење.  Обично је обрнуто тачно.  Већина лекара добродошли друго мишљење.  И многи здравствено осигурање компаније ће платити за друго мишљење ако ви или ваш лекар захтева.

 Ако добијете друго мишљење, лекар може сложити са дијагнозом свој први лекара и плана лечења.  Или други лекар може предложити другачији приступ.  У сваком случају, имате више информација и можда већи осећај контроле.  Можете осетити више самопоуздања у вези одлука које се, знајући да сте погледали опције.

 То може потрајати неко време и труд да се прикупе своје медицинске евиденције и види другог лекара.  У већини случајева, то није проблем потребно неколико недеља да добије друго мишљење.  Кашњење у почетка лечења обично се неће третман мање ефикасан.  Да бисте били сигурни, треба да разговара ово кашњење са својим лекаром.  Неки људи са леукемијом потребно лечење одмах.

 Негу

 Леукемија и лечење може довести до других здравствених проблема.  Можете имати подршку негу пре, за време или после лечења рака.

 Негу је третман за спречавање и борбу против инфекција, да контролише бол и друге симптоме, да се ослободе нежељене ефекте терапије, и да вам помогне да се изборе са осећањима да дијагнозу рака донети.  Можда ћете добити подршку рачуна да спречи или контролише те проблеме и да се побољша удобност и квалитет живота у току лечења.

 Инфекције: Зато што људи са леукемијом се инфекција врло лако, можда ћете добити антибиотика и других лекова.  Неки људи добијају вакцине против грипа и упале плућа .  Здравствени тим може да вам саветујем да остану далеко од гужве и људи код прехлада и других заразних болести.  Уколико инфекција развија, то може бити озбиљна и треба да се одмах лечити.  Можда ћете морати да остане у болници за лечење.

 Анемије и крварења: Анемија и крварење су и други проблеми који често захтевају негу.  Можда ћете морати трансфузија црвених крвних ћелија или тромбоцита.  Трансфузије помоћи лечењу анемије и смањити ризик од озбиљних крварења.

 Стоматолошке проблеме: леукемије и хемотерапија могу да уста осетљиви, лако заражене, и вероватно да крвари.  Лекари често саветују пацијенте да имају комплетну стоматолошку испит и, ако је могуће, потребно проћи зубну негу пре хемотерапије почиње.  Стоматолози показују пацијентима како да се задрже уста чиста и здрава током третмана.

Van mreže Provokatorka

  • Zvezda
  • *****
  • poruke: 1.227
  • 10 date prim. 15
« Odgovor #2 poslato: 10. oktobar 2011, 22:14 »
Sve što treba da znate o raku dojke

„To se meni ne može dogoditi“ pomislila je barem jednom svaka žena, ali se veliki broj njih prevario, pa se na svaka tri minuta u svetu po jednoj majci, sestri, ćerki dijagnostikuje rak dojke.



Svakog oktobra u svetu se nose ružičaste mašnice, simboli borbe protiv raka dojke. Iako je to jedan od najrasprostranjenijih oblika kancera, deluje da o njemu žene i dalje malo znaju.
Medicina je na tom polju veoma napredovala, pa se rani stadijumi tog oblika raka veoma uspešno leče, ali upravo na tom polju zakazuje odgovornost žena prema sopstvenom zdravlju.

Važne informacije o raku dojke
Dojka se sastoji od žlezdanog i potpornog tkiva, a najveći broj karcinoma javlja se u kracima žlezdanog tkiva usmerenim prema pazušnoj jami.
On nastaje kada normalne ćelije žlezdanog tkiva mutiraju, počnu nekontrolisano rasti i uništavati okolne zdrave ćelije.
Do danas nije poznat uzročnik raka dojke, ali je u velikom broju slučajeva nasledan. Za sve nasledne tipove, odgovoran je neki od dva gena BRCA-1 i BRCA-2, od kojih prvi može biti odgovoran i za rak jajnika.
Kako obaviti samopregled?
Sve žene starije od 20 godina trebalo bi jednom mesečno da rade pregled dojki i to neposledno posle završetka menstrualnog krvarenja.

- Stati ispred ogledala i ruke držati opuštene pored tela. Pažljivo razgledajte dojke, proverite da li su simetrične, bez udubljenja, promena na koži ili bradavicama. Isti postupak ponoviti sa rukama podignutim u vis.
- Nežno pritisnuti bradavice i proveriti da li se pojavljuje bilo kakav iscedak.
- Leći na leđa, ispod levog ramena staviti jastuk, a levu ruku ispod glave. Prepipati desnom rukom kružnim pokretima unutrašnju polovinu leve dojke, pokretima odozgo prema dole i od spoljne strane ka sredini. Isto ponoviti i sa desnom dojkom.



Iako o značaju samopregleda za ranu dijagnostiku postoje oprečna mišljenja u stručnoj javnosti, ni jedan lekar vas neće posavetovati da odlažete samostalno pregledanje dojki.
Ukoliko primetite bilo kakav iscedak, kvržicu, udubljenje, otok ili deformaciju na bradavici, dojci ili pazušnoj jami, obavezno se obratite lekaru!
Takođe, bez obzira na to što samopregled obavljate redovno i ne primećujete bilo kakve promene, jednom godišnje radite mamografiju, koja je jedan od najpouzdanijih metoda dijagnostike raka dojke.
Tu ne smete praviti izuzetke, jer je jedna godina za razvoj raka ogroman period koji vam može promeniti život.

Šta ako je nalaz pozitivan?
Kod raka dojke primenjuje se nekoliko koraka u lečenju: hemoterapija, terapija zračenjem, hirurško lečenje, lečenje hormonalnim tabletama.
U zavisnosti od vrste raka dojke, njegovog stadijuma rasprostranjenosti, kao i mogućnosti postojanja metastaza, redosled ili izostavljanje neke od terapija varira od žene do žene.

Hemioterapija
Hemioterapija predstavlja lečenje kancera lekovima citostaticima čiji je cilj da uspore ili zaustave njegov rast.
Ta vrsta terapije može se primati u obliku tableta ili intravenozno i primenjuje se u više ciklusa.
Hemioterapija je za neke žene izuzetno stresna, jer može (ali i ne mora) izazvati mučnine, manjak apetita, opadanje kose i umor.
Takođe, dolazi do pada imuniteta i promena u kvalitetu krvi zbog kojih je važna redovna kontrola krvne slike.

Zračenje
Terapija zračenjem, ili brahiterapija ima za cilj da uništi ćelije raka, a nekada se koristi i pre operacije kako bi lokalizovala raspršene ćelije i olakšala odstranjivanje tumora.
Uglavnom se međutim radi posle operacije, kada treba uništiti preostale ćelije kancera, kako ne bi nastavile dalji razvoj.
Brahiterapija se takođe sprovodi u ciklusima, a može izazvati bolne promene na koži.
Međutim, u poslednje vreme, radi se na smanjenju preporučenih ciklusa, jer je dokazano da i 12 tretmana, može imati gotovo jednak efekat kao 30, a da pritom značajno štede zdravlje celog organizma.

Hormonska terapija
U ranim fazama nekih vrsta raka dojke, lekari mogu propisati isključivo hormonsku terapiju, zato što je većina kancera ženskih grudi direktno zavisna od nivoa estrogena u organizmu.
Čak i u lečenju raka u odmaklim stadijumima, primenjuje se po završetku ostalih vrsta terapije, kako bi se hormoni u ženinom telu stabilizovali. Oni gotovo da nemaju sporednih efekata, a koriste se dok lekar ne proceni da je pacijentkinja potpuno izlečena.

Hirurško lečenje
Operacijom (mastektomijom) se može ostraniti samo deo tkiva zahvaćen rakom (najčešće onda kada je kancer formiran bliže pazušnoj jami), ili cela dojka.
U retkim slučajevima obavlja se takozvana radikalna mastektomija u kojoj se uklanja cela dojka, oba prsna mišića, svi limfni čvorovi i nešto masnog tkiva i kože.
Iako ideja o odstranjivanju ženama vrlo važnog dela tela mnogima deluje užasavajuće, to je mala cena koja se mora platiti za život bez raka.
Zahvaljujući velikim uspesima na polju rekonstruktivne hirurgije, umesto odstranjene dojke, žene mogu dobiti implant, koji danas izgledaju veoma prirodno.

Šta posle?
Susret s ovom teškom bolešću za ženu može biti izuzetno traumatičan. Zato je od velike važnosti da joj se kao podrška nađu članovi porodice i prijatelji.
Najveća greška koju možete da učinite je da krijete od drugih svoje stanje. To što ste oboleli od raka dojke, ne znači da ste osuđeni na smrt, nego na veliki izazov koji će od vas i vaših bližnjih zahtevati disciplinu i upornost i naravno ogromne količine optimizma.
Rak dojke se može pobediti i u to morate nepokolebljivo da verujete čak i u najtežim trenucima.
Kada upadnete u krizu i suočite se sa najdubljim strahovima, a u vašoj blizini nema nikoga ko bi vam pružio podršku, možete pozvati telefonsko savetovalište za obolele od raka, čiji će vam tim pružiti utehu i neophodne informacije.
Pronađite nekoga u okruženju, ko je uspeo da se izbori sa bolešću ili stupite u kontakt sa ženama koje ste upoznali u toku terapije.

U Srbiji svake godine oboli oko 30.000 žena. Zato znajte, nikada niste same.


Van mreže Leptiricapharm

  • Legenda
  • *****
  • poruke: 8.605
  • 926 date prim. 533
« Odgovor #3 poslato: 20. oktobar 2011, 23:02 »



*Upravo ovakve bolesti zadaju "glavobolju" savremenoj medicini...  :racunar:
Kanceri raznih vrsta i stadijma- dobrocudni ili ne, HIV virus i sve ono od cega zazire covecanstvo...  :jojaha:
*Pisite i podelite svoja znanja i iskustva...  :razmislja:

http://1.bp.blogspot.com/_duO1nmSLMR8/S_GOlj9zR0I/AAAAAAAAAVg/AYYMD6eI31E/s1600/medicine.jpg
Tesko izlecive bolesti...

Van mreže unusual

  • Zvezda
  • *****
  • poruke: 1.192
  • 0 date prim. 6
« Odgovor #4 poslato: 20. oktobar 2011, 23:06 »
Lečenje leukemije presađivanjem matičnih ćelija


Ljudi oboleli od leukemije imaju veće izglede da prežive ako im se presade matične ćelije, pokazalo istraživanje naučnika iz Bostona. Hemoterapija kod nekih pacijenata nije dovoljna, već je treba kombinovati sa transplantacijom doniranih matičnih ćelija.


Hematolozi tvrde da oboleli od leukemije mogu značajno da poprave svoje izglede da prežive, ako im se presade matične ćelije.

Dve nedelje Rendal Bernam je mislio da ima grip. Zapravo, bio je to jedan od tipova smrtonosne leukemije.

"Kada mi je postavljena dijagnoza, bio sam toliko bolestan da zapravo nisam u potpunosti ni shvatao šta se događa. Posle su mi rekli da me je od fatalnog ishoda delilo svega nekoliko dana", seća se Bernam.

Bernamu je postavljena dijagnoza akutne meloidne leukemije - kancera krvi i koštane srži koji se širi tako brzo da, ako pacijent ne primi terapiju, ostaje mu svega nekoliko meseci života. Hemoterapija se koristi da bi se kod pacijenta izazvalo povlačenje bolesti.

"Drugim rečima, koštana srž i krv su vraćeni na pređašnje normalno stanje", izjavio je "Glasu Amerike" doktor Džon Koret iz Instituta za rak u Bostonu i dodao da "hemoterapija ne ubije sve ćelije raka".

Kod nekih pacijenata, rak se vrati posle lečenja. Koret navodi da jednostavan test hromozoma pokazuje da li pacijent ima znatne, osrednje ili male šanse da mu se vrati akutna leukemija.

Za one koji imaju povoljnu prognozu, sama hemoterapija može biti dovoljna. Međutim, za pacijente sa slabim izgledima, hemoterapija kombinovana sa transplantacijom doniranih matičnih ćelija obično je standardni tretman.

"Ipak, ne postoji potpuna saglasnost među lekarima oko toga kako tretirati srednju grupu pacijenata koja ima 50 odsto šansi za oporavak", ukazuje doktor Koret.

"Kada je reč o pitanjima pacijenata sa srednjim stepenom rizika, čak su i eksperti bili zbunjeni i nisu znali šta da rade", rekao je dr Koret.

Američki doktor i drugi istraživači analizirali su podatke iz dvadesetak istraživanja. Oni su primetili da su zdrave matične ćelije od odgovarajućeg davaoca pomogle da se poveća broj preživelih pacijenata koji su imali srednji stepen rizika.

Rendal Bernam je našao odgovarajućeg davaoca.

"Imam sestru koja mi je savršeno odgovarala kao davalac. Zatim, imam i brata i drugu sestru sa sitnim odstupanjima pa su doktori odlučili da za transplantaciju uzmu sestru koja je savršeno odgovarala, tako da mi je ona prva dala matične ćelije", naglasio je Bernam.

Bernamova bolest je u povlačenju već dve godine pošto je dobio transplantaciju. Doktor Koret kaže da studija može jasno da ukaže na način tretiranja pacijenata sa srednjim stepenom rizika. Postoje rizici koji se povezuju sa procedurom transplantacije.

Bernam je ipak oprezan pošto je podložniji infekcijama i drugim neželjenim pratiocima lečenja. Ali doktor Koret zaključuje da dobre strane lečenja odnose prevagu nad rizicima.

Van mreže unusual

  • Zvezda
  • *****
  • poruke: 1.192
  • 0 date prim. 6
« Odgovor #5 poslato: 20. oktobar 2011, 23:21 »
Znaci i simptomi
 Najčešći znaci akutne leukemije su lako modrenje ili krvarenje (kao posledica nedostatka trombocita), bledilo ili neopravdani umor (kao posledica anemije), manje povratne infekcije ili sporo zarastanje manjih posekotina (zbog malog broja belih krvnih zrnaca).
 Jedan broj ljudi sa hroničnom leukemijom neće osećati nikakve simptome i biće im postavljena dijagnoza tokom redovnog doktorskog pregleda.
 Važno je pomenuti da su gore navedeni simptomi uobičajeni za razne bolesti i da ne treba nužno da ukazuju na leukemiju. Ipak, pošto akutna leukemija brzo napreduje i rana dijagnoza je ključ u njenom lečenju, pametno bi bilo zakazati sastanak sa lekarom radi kontrole ako imate ove simptome.

Mogući uzroci
 Osnovni uzrok leukemije ostaje nepoznat. Hronično izlaganje benzolu na radnom mestu i izlaganje prekomernim dozama jonizirajuće radijacije mogu biti uzroci, mada nijedan ne objašnjava većinu slučajeva.

Tretman
 Svrha tretmana je da se doprinese potpunom izlečenju, to jest stanju u kome nema dokaza o bolesti i pacijent se vraća dobrom zdravlju. Za akutnu leukemiju, potpuno izlečenje koje traje pet godina nakon tretmana često ukazuje na isceljenje. Zdravstveni centri ukazuju na povećan broj ljudi koji su ozdravili posle najmanje pet godina lečenja. Najčešći tretmani u borbi protiv leukemije su hemoterapija i zračenje.
 Hemoterapija obuhvata ubijanje patoloških ćelija u krvi ubrizgavanjem lekova. Međutim, hemoterapija nije selektivna i ona takođe ubija dobre ćelije (vidite „posledice hemoterapije” ispod). Zbog toga će pacijent često primati transfuzije krvi kako bi pomogle u lečenju bolesti. Antibiotici se takođe koriste kao podrška lečenju infekcija ili kako bi se one izbegle.
 Zračenje obuhvata korišćenje jonizirajućeg zračenja kako bi se uništile loše ćelije.
 U mnogim slučajevima presađivanje koštane srži će biti neophodno kako bi se izlečila leukemija. Ovo se sastoji od jake hemoterapije ili zračenja usmerenog ka iskorenjivanju prirodne proizvodnje krvnih zrnaca u telu, odstranjujući bolest praćeno infuzijom novih matičnih ćelija kako bi se nastavile normalne funkcije koštane srži. Ovo može potrajati par meseci tokom kojih pacijent mora da ostane u izolaciji kako bi se izbegle kobne infekcije. Kad matične ćelije koje se ubacuju dolaze od samog pacijenta, presađivanje se naziva autolognim (autologous). Kad se matične ćelije presađuju od davaoca, presađivanje se naziva alogenskim (allogeneic).

Stalna naučna istraživanja vode do poboljšanih lekova koji u određenim slučajevima dovode do izlečenja bez potrebe presađivanja koštane srži.

Negativne posledice hemoterapije
 Nisu samo loše ćelije osetljive na hemoterapiju nego i zdrave sa visokom stopom ponavljanja. Ovo znači da hemoterapija ima brojne negativne posledica koje uključuju slabljenje imunog sistema, anemiju, nizak nivo trombocita, gubitak kose, muku, proliv, hemoroide, upalu sluzokože i privremenu neplodnost. Posledice zavise od vrste lečenja koja se koristi, doze i stanja pacijenta. Određeni lekovi mogu imati posebne posledica po jetru, srce i pluća, stoga je bitno da se ovi organi redovno kontrolišu pre, tokom i posle lečenja.
 Posledice ne bi trebalo dugo da potraju budući da su normalne ćelije sklone popravljanju nakon završetka hemoterpaije. Moguće je ograničiti određene posledice (npr. mučnina) korišćenjem nekih namirnica.

Kako se ponašati tokom hemoterapije
 A. Ishrana: Uravnotežena ishrana je najvažnija kako bi se obezbedio odgovarajući broj kalorija i smanjilo ili sprečilo gubljenje težine. U slučaju mučnine treba se obratiti svom doktoru. U slučaju gubljenja apetita može pomoći uzimanje manjih količina hrane, ali češće tokom dana. Jedite više tokom dana kada se osećate snažnijim, kao na primer za doručak. Jedući svakih nekoliko sati, pre nego što ogladnite, može isto tako pomoći kod mučnine, budući da gladovanje može da pogorša mučninu. Važno je piti dosta vode i sokova kako bi se pomoglo telu da se oslobodi od otrova nastalih od lekova hemoterapije. Pitajte svog doktora da li smete da pijete vino ili pivo.
 B. Higijena: Često pranje ruku smanjuje izglede dobijanja infekcija, dok pravilna oralna higijena sprečava upalu sluzokože.
 C. Psihološki aspekti: Ako primetite promene u vašem telu ili raspoloženju nemojte da se plašite. Pričajte o tome sa vašim doktorom.
 D. Seks: Moguće je imati seks tokom hemoterapije sve dok je seks siguran, kako bi se izbeglo dobijanje infekcija i takođe oštećenje fetusa.
 E. Korišćenje drugih lekova: Uvek pitajte svog doktora kako bi se osigurala podudarnost i izbegla uzajamna dejstva.
 F. Rad: Moguće je nastaviti sa poslom ili studijama ako vam vaše telo to dozvoljava, ali uvek upamtite da je najveći prioritet borba protiv leukemije i da će vam trebati dodatni odmor za to.

Kako pomagati prijatelje ili rođake sa leukemijom?
 Lečenje leukemije može biti teško za pacijente i u fizičkom i u psihološkom smislu. Provoditi dosta vremena u izolaciji je teško i stoga se lako izgubi motivacija. Dajte do znanja prijateljima ili rođacima da ste tamo za njih, dajte im do znanja koliko vam nedostaju i da želite da uskoro budete sa njima, tako ne bi izgubili iz vida kakav ih lep dar čeka ako izdrže: povratak u život.
 Zapamtite da pacijenti koji boluju od leukemije imaju veću mogućnost od uobičajene da se razbole jer hemoterapija smanjuje broj njihovih belih krvnih zrnaca (onih ćelija koje se bore protiv infekcija u telu) i stoga ćete morati da perete ruke češće i ako vam curi nos ili kašljete moraćete da se držite na odstojanju. Oni će biti slabiji nego obično i neće moći da učestvuju u svim aktivnostima. Organizujte i pozivajte ih na aktivnosti u kojima oni mogu da učestvuju.

Van mreže unusual

  • Zvezda
  • *****
  • poruke: 1.192
  • 0 date prim. 6
« Odgovor #6 poslato: 20. oktobar 2011, 23:23 »
Leukemija, akutna mijeloblastna ili takozvani Galopirajuci oblik

Nakon što je oslabljen imunološki sistem moguće su komplikacije kod akutne leukemije. Medicinski termin za to što je oslabljen imunološki sistem je imunokompromitovan.

Čak i ako se krv vrati u normalu, mnogi od lijekova koji se koriste za liječenje akutne leukemije imaju nuspojave što za rezultat ima slabljenje imunološkog sistema.

To znači da su osobe koje se liječe više izložene razvoju infekcije. Infekcije mogu da prouzrokuju ozbiljne komplikacije.

Osobe koje se liječe obično su upozorene od strane ljekara i potrebno je da uzimaju redovne doze antibiotika kako bi se  infekcije spriječile.

Veoma je bitno vježbanje ali i briga o psihičkom zdravlju, izbjegavajte mjesta na kojima su gužve, korištenje javnog prijevoza, itd...  To će oboljelima psihički mnogo značiti.

Eventualne simptome infekcije odmah prijavite ljekaru koji će osobe uputiti na liječenje kako bi se spriječile ozbiljne komplikacije.

Komplikacije koje nastaju iz infekcija kod osoba koje boluju od leukemije vodeći su uzrok smrti ljudi sa akutnom mijeloblasnom leukemijom (AML).

Simptomi infekcije uključuju:
visoku temperaturu višu od 38C
glavobolju
bolne mišiće
proljev
umor

Potrebno je izvršiti i predviđenu i potrebnu vakcinaciju. Pacijenti to jest oboljeli od leukemije neće biti u mogućnosti da prime vakcine koje sadrže aktivne čestice virusa kao što su:
zaušnjaci, rubeola i rubeole (MMR) vakcine
vakcine protiv dječje paralize
vakcina za usmeni tifus
BCG vakcina (koristi se vakcinisanje protiv tuberkuloze)
vakcina za žutu groznicu
Krvarenje

Ako bolujete od akutne leukemije, moguće je da ćete krvariti lakše zbog malog broja trombocita u krvi.

Osobe sa naprednom akutnom mijeloblastnom leukemijom AML su više podložni pretjeranom krvarenju u tijelu, a krvarenje je drugi najčešći uzrok smrti kod ljudi sa leukemijom.

Krvarenje se može pojaviti:
u lobanji (intrakranijsko krvarenje)
u plućima (plućna hemoragije)
u želudcu (gastrointestinalno krvarenje)

Simptomi intrakranijskog krvarenja uključuju:
jake glavobolje
ukočeni vrat
povraćanje
promjena  mentalnog stanja (zbunjenost)

Tri najčešća simptoma plućnog krvarenja su:
iskašljavanje krvi iz nosa i usta
teškoće prilikom disanja
plavičasta koža (cijanoza)

Dva najčešća simptoma probavnog krvarenja su:
povraćanje krvi
krv u stolici (feces), vrlo tamna stolica poput katrana

Sve tri vrste krvarenja treba smatrati medicinski hitnim slučajevima, te pozvati hitnu pomoć na broj 124.
Neplodnost

Mnogi od tretmana koji se koristi za liječenje akutne leukemije mogu uzrokovati neplodnost. Neplodnost je često privremena, iako u nekim slučajevima, može ostati trajna.

Osobe koje su posebno u opasnosti da postanu neplodne su one koje su primile mnogo hemoterapije i radioterapije prilikom pripreme za transplataciju koštane srži ili matičnih ćelija.

Multidisciplinarni tim će napraviti procjenu o riziku od neplodnosti u specifičnim okolnostima prilikom primanja tretmana.

Moguće je i smanjiti rizik od neplodnosti prije nego što počne liječenje. Na primjer, muškarci mogu imati uzorke sperme sačuvane za umjetnu oplodnju. Isto tako, žene mogu imati oplođene embrije sačuvane.

 

Van mreže unusual

  • Zvezda
  • *****
  • poruke: 1.192
  • 0 date prim. 6
« Odgovor #7 poslato: 20. oktobar 2011, 23:29 »
Banku matičnih ćelija dobijamo 2013. godine

Na proleće će u Kragujevcu početi izgradnja prvog Centra za matične ćelije na Balkanu, u okviru kojeg će se nalaziti i Institut i Banka matičnih ćelija. Centrom će rukovoditi genetičar Miodrag Stojković.

 Kragujevcu će u martu naredne godine početi izgradnja Centra za matične ćelije, prvog na Balkanu, koji će, na površini od 10.000 kvadratnih metara, imati Institut i Banku za matične ćelije, najavio je danas potpredsednik Vlade Srbije Boždar Đelić.

 "Vrednost tog projekta je oko deset miliona evra, dok će u njegovo opremanje biti uloženo dodatnih 2,3 miliona evra", rekao je Đelić i naglasio da će Centrom rukovoditi srpski genetičar Miodrag Stojković.

 Potpredsednik vlade, koji je u Kragujevcu otvorio jednodnevni međunarodni Simpozijum o matičnim ćelijama, u izjavi novinarima podsetio je da je vlada Srbije još prošle godine obezbedila 1,4 miliona evra za infrastrukturno uređenje Univerziteta u Kragujevcu i fakulteta u Kraljevu, koji je u sklopu tog Univerziteta.

 Naglašavajući da je izgradnja Centra za matične ćelije dodatni argument zašto se vratio u Srbiju, dr Stojković je izjavio da je osnovna novina tog centra Institut za matične ćelije kao i Banka za matične ćelije kakva ne postoji u Srbiji, a ona koja postoji je 600 kilometara udaljena.

 "U Srbiji postoji potreba za nekoliko takvih banaka u kojima će se, pod određenim, sterilnim i strogo kontrolisanim uslovima čuvati matične ćelije kako bi ispunile propise da se potom vrate u ljudski organizam", rekao je Stojković.

 Stojković je naveo da iz Srbije negde drugde godišnje ode minimum četiri miliona evra, jer se 2.000 uzoraka matičnih ćelija iz krvi i pupčane vrpce šalje u inostranstvo, a cena po uzorku je 2.000 evra.

 Ovaj stručnjak najavio je da će se u Centru u Kragujevcu zajedno raditi sa stranim partnerima najpre na neurodegenerativnim bolestima, a zatim razvoju lekova, kao i novim saznanjima o naslednim ljudskim bolestima, jer se sada leče simptomi tih bolesti ali ne i uzroci.

 Naglašavajući da bi Centar za matične ćelije mogao početi sa radom do aprila 2013. godine, zamenik gradonačelnika Kragujevca Nebojša Zdravković je rekao da će se taj Centar graditi na lokaciji "Servis 2" gde i Naučno-tehnološki park.

To bi nam bilo za utehu, ali ne i onima za koje je ta 2013 "davno proslo vreme"!
Zlu ne trebalo ikome, ali bar nece morati da se ide u inostranstvo i ceka na klinikama donor, dok vreme neumilno prolazi.......sve doke ne bude kasno!

Van mreže Estela

  • Maratonac
  • *****
  • poruke: 5.569
  • 457 date prim. 687
« Odgovor #8 poslato: 28. februar 2012, 22:10 »
Karcinom larinksa (Rak grkljana)


Uzrok nastanka

Etiopatogeneza malignih tumora nije objašnjena pa ni karcinom larinksa. Produžena izloženost agensima sredine povećavaju rizik nastajanja malignih tumora. Faktori rizika su pušenje, alkohol, aerozagađenje, deficitna ishrana, ranije bolesti disajnih puteva, profesijski agensi i nasleđe. Najveći značaj se pridaje pušenju.

Podela

Karcinomi larinksa se svrstavaju prema lokalizaciji na supraglotisne (iznad glasnica), glotisne i subglotisne.

Klinička slika

Supraglotisni karcinomi se lokalno brzo šire i rano metastaziraju. Najznačajniji simptom je promuklost. Pored toga javljaju se i smetnje u disanju, otežano gutanje, bol u grlu i vratu, osećaj prisustava stranog tela, kašalj, krvav ispljuvak, zadah iz usta i uvećane limfne žlezde na vratu. Supraglotisni karcinomi ne idu s promuklošću, kao ranim simptomom. U početku se odlikuju neznatnom simptomatologijom. Prvi simptom koji privlači pažnju je bol koji se pojačava pri gutanju.

Najkarakterističniji simptom glotisnih karcinoma je stalna promuklost promenljivog inteziteta koja se razvija do agonije (gubitak glasa). Promuklost je rani simptom karcinoma glotisa. Smetnje disanja, krvav ispljuvak i kašalj su simptomi odmakle bolesti.
Subglotisni karcinomi imaju varljive simptome. Tek sa rastom tumora nastaje otežano disanje kao prvi, a u suštini odmakli simptom. Smetnje disanja se razvijaju postupno sa širenjem tumora i nastajanjem stenoze. U početku se javljaju pri naporu da bi kasnije nastao inspiracijski stridor (šištanje) praćeno cijanozom (modrilom). Vremenom se bolesnik adaptira da relativno dobro diše kroz malu pukotinu pored tumora.


Dijagnoza

Postavlja se klimničkim, endoskopskiim, radiografskim i histopatološkim ispitivanjima.

Lečenje

Proverene metode u lečenju karcinoma larinksa su hirurgija i radioterapija ili kombinacije ovih dveju metoda. Hemoterapija je adjuvantna u nekim kombinacijama, a nikada primarna terapija.
Terapijski rezultati karcinoma se procenjuju petogodišnjim preživljavanjem. Bolesnik koji je pet godina po završenom lečenju bez klinički vidljivog tumora, smatra se izlečenim. Prirodna evolucija nelečenih karcinoma larinksa dovodi bolesnika do smrti najčešće godinu dana po pojavi simptoma. Prognoza bolesti zavisi od više činilaca kao što su lokalizacija i proširenost, metastaze, histološka priroda, imunološki status, rana dijagnoza, vrsta terapije. Globalno uzeto karcinomi larinksa svih lokalizacija uspešno se leče, naročito hirurškom terapijom, zbog čega je veoma važna rana dijagnoza.

izvor:stetoskop

Van mreže Estela

  • Maratonac
  • *****
  • poruke: 5.569
  • 457 date prim. 687
« Odgovor #9 poslato: 28. februar 2012, 22:16 »
Adenokarcinom pankreasa


Uzrok nastanka
Rizični faktori su: pušenje, svakodnevno korišćenje mesa u ishrani i životinjske masti, dijabetes melitus, hronični pankreatitis, porodična predispozicija.   
Klinička slika
Adenokarcinom pankreasa je podmukla bolest,  jer u vreme postavljanja dijagnoze u 85% slučajeva se već proširio u lokalne strukture ili je metastazirao u jetru i pluća. Adenokarcinom glave pankreasa ispoljava se karakterističnom simptomatologijom: bol u trbuhu, mršavljanje, gubitak apetita, žutica i palpabilna žučna kesica. Sa progresijom bolesti bol postaje intenzivan i difuzan. Žutica je progredijentna, prate je svrab kože, aholične (svetle) stolice i tamna mokraća. Tumor tela pankreasa počinje sa neodređenim bolnim senzacijama u gornjem levom kvadrantu i epigastrijumu. Gubitak apetita i mršavljanje dominiraju u simptomatologiji. Adenokarcinom repa pankreasa karakteriše abdominalni bol lokalizovan u levom gornjem kvadrantu i u leđima, nešto popušta u sedećem položaju kada bolesnik obgrli kolena ili je savijen napred.     

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih analiza, ultrazvuka, CT-a (kompjuterizovana tomografija), NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca), biopsije i patohistološkog nalaza.   

Lečenje
Parcijalna pankreatektomija (delomično odstranjenje gušterače) ili pankreatiko duodenoktomija (odstranjenje gušterače i dvanaestopalačnog creva) tzv. Whippleov postupak, jedino je što eventualno može dovesti do izlečenja, ali tumor je moguće odstraniti kod svega 15% bolesnika, a izlečiv je kod samo 3%. Pri tome je petogodišnje preživljavanje 15-20%. Hemoterapija i radioterapija mogu poboljšati preživljavanje. Srednje preživljavanje, ukoliko tumor nije moguće operisati je samo 5 meseci. 

izvor:stetoskop