Autor: Bubamara Tema: O krsnoj slavi i slavskim običajima  (Pročitano 539 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Bubamara

  • Zvezda
  • *****
  • poruke: 1.651
  • 331 date prim. 395
« poslato: 16. novembar 2014, 09:20 »
ZAŠTO SE SLAVI SLAVA UOPŠTE – Kako se slavi krsna slava na pravilan duhovni način i čemu to okupljanje u porodici



Vreme je slava. Svuda na svakom koraku neko vas zove na slavu i neko organizuje slavu. Na žalost, većina to radi nakaradno i izvitopereno. Najčešći odgovori zašto se slavi slava medju većinom ljudi u Srbiji su sledeći:
„Red je takav“, „Tako je radio moj otac“, „To je tradicija“, „Slava je lep običaj da se okupimo i proslavimo vidjanje“, „Svi slave, pa valja se“, „To je crkveni običaj“, „Lep je to porodični praznik“ i tako redom.

Svi ti odgovori su obična glupost i tradicionalno uvreženo društveno sujeverje, čak i kada su nasledjeni od slavnih predaka, koji su možda nekada davno usvojili pogrešan oblik proslave slave pa sada vi nastavljate. Zašto se slavi slava nema mnogo dodira sa takvim mišljenjem, pa ako i dalje mislite na jedan od ovih sličnih formalnih načina proslavljanja slave, moram da vas obavestim da ste u neznanju i da kod verujućih ljudi ispadate zatucani formalista. Malo oštro ovo zborim i uvredljivo, ali kada vam objasnim šta vi radite i koga vredjate, onda ćete možda i razumeti moj opravdani gnev prema formalistima, koji formalno slave slavu i koji kažu da je važna proslava i zabava a ne znaju smisao praznika. Takvi najčešće formalno slave slavu a da ne znaju zbog čega to čine.

Zašto se slavi slava uopšte – čemu to okupljanje u porodici
Krsna slava jedne porodice je proslava svetitelja koji zastupa vas i vaše ukućane pred Gospodom. Kada slavite slavu, slavite svetitelja ili arhandjela, a ne sebe i svoja životna dostignuća ili svoje uvažene goste koje ste pozvali na slavu.
Slava porodice je duhovni obred u čast vašeg sveca zaštitnika. Slavljenjem slave vi mu se zahvaljujete na svim molitvama koje Bogu upućuje za vas i vaš dom. On stalno bdi nad vama i moli Gospoda da vam oprosti vaše grehe i sagrešenja, moli Ga da vam da celomudrenost i trezvenost da ne lutate kroz život pun iskušenja i greha. On vas često i štiti od zla a da vi to ni ne znate niti osećate, jer je duhovni svet mahom skriven. On prati celu vašu porodičnu lozu, pratio je sve vaše pretke, prati vas a pratiće i naslednike, u onoj meri koliko ga vi budete poštovali i u molitvi prizivali.

Vaš krsni svetitelj vam je najbliže duhovno biće koje se brine za vas. Ne možete da pojmite koliko mnogo se brine i koliko se moli Gospodu za vašu tupavost, da je se oslobodite, da se oslobodite duhovnih i svih drugih obmana, da imate čistu i živu veru, da spasete dušu svoju i priključite mu se na nebu nakon upokojenja. Veliki duhovni posao čini vaš krsni svetac a vi ne možete ni mali duhovni podvig. A posebno vam je teško da ga ispoštujete na dan njegove slave kada ga cela Crkva proslavlja.

Ako živite pobožno i revnosno lako će vam postati jasno zašto se slavi slava. Ali pošto ne živite, za vas je slava formalnost i druženje, gozba i pijančenje, zabava i prosto okupljanje, umesto da bude svečani čin i obred poštovanja kroz koji vam stiže blagoslov od vašeg svetitelja, zaštitnika kuće. Da, naučite šta znači slava, to je porodični obred u slavu svetitelja, porodična molitva zahvalnosti za sve što krsni svetitelj radi za vas i porodična molitva da vas svetitelj zaštinik blagoslovi na njegov dan, da vam u svemu u domu i porodici dobro ide. Zato i služe svi oni prethodni obredi, dolazak sveštenika u dom da sveti vodicu i brašno, zatim odlazak u crkvu na sečenje slavskog kolača, na liturgiju i nakon toga na čitanje Akatista svecu zaštiniku u domu svome. Još ako zavetno postite 7 dana na vodi pre slave, ispovedite se i pričestite, vaš svetac zaštinik će još vatrenije zamoliti Gospoda da vam oprosti grehe i sagrešenja na pričešću, da vas ozdravi dušom i telom.

Veliki je duhovni značaj slave, dobija se blagoslov svetitelja, zato se slava slavi.
A ako vi mislite i dalje da je slava okupljanje najbližih uz trpezu, gozba i pijanka, onda bolje da ne slavite slavu, jer time samo vredjate vašeg svetitelja. Ima toliko razloga zašto biste se vi okupili na iću i piću, uvek možete naći razlog da pozovete goste na terevenku. I tada formalnost ima smisla, niko vam neće zameriti ništa, ni na nebu ni na zemlji.

Kako se slavi slava pravilno, odnosno nepravilno

Uzmete pravoslavnu literaturu i pitate svog sveštenika kako se pravilno slavi slava i zašto se slavi slava. Nemojte da lutate i da pravite gluposti na svoju ruku. Često ste usvojili loše navike od roditelja ili prijatelja a najčešće ste usvojili potpuno pogrešno mišljenje šta je slava. Slava se slavi zbog Sveca zaštitnika doma, on je glavni na slavi i domaćin i gost, niste bitni ni vi a ni vaši gosti. Ne slavi se slava da biste se pokazali kao odličan domaćin gostima, nego kao revnostan domaćin svecu zaštitniku.
Otuda nemojte da vašeg Sveca zaštinika vredjate sledećim stvarima:
- ni po koju cenu ne spremajte mrsnu slavu ako dan slave pada na posni dan. Ako je slava posna, onda je posna, gosti koji to ne mogu da podnesu nisu dostojni da budu deo slave i da dobiju blagoslov vašeg svetitelja. Isto tako, ne idite kod onih koji mrse na svojoj posnoj slavi, vredjaju svetitelja, ne budite deo njihovog greha!
- ne zovite na slavu one koji nisu kršteni i koji nisu pravoslavni. Kada postanu pravoslavni biće pozvani i učestvovaće u blagodeti blagoslova svetitelja, u zajedničarenju istog pravoslavnog duha. Oni koji nisu pravoslavni odbijaju istinitu veru pa ne mogu ni da budu puni poštovanja prema smislu slave i svetitelju, sve dok se ne preumne i ne uvide smisao proslave.
- ne napuštajte crkvu nakon sečenja kolača zbog nekakve žurbe, potrebe da sve spremite za goste. Sve može da sačeka i sve je manje bitno. Ostanite na celoj liturgiji da dobijete blagoslov vašeg svetitelja koji se taj dan proslavlja. Njega radi morate da budete na liturgiji.

Gosti i sve ostalo je manje bitno.

- na dan slave ništa ne radite, ne bavite se poslovima, kao što ništa ne treba da radite crvenim slovom i nedeljom.
- ne propustite da nakon liturgije i dolaska kući, svi zajedno ispred ikone svetitelja pročitate Akatist vašem svetitelju. Upalite sveću, kandilo, isključivo stojeći očitajte uvodne molitve i pročitajte ceo Akatist – pesmu hvale i molitvu svecu zaštiniku. Makar ćete se jednom godišnje na taj način zahvaliti vašem svetitelju.
- ne razdvajajte se tokom slave, porodica treba da bude na okupu tog dana.
- ne izbegavajte da slavite slavu zato što vam je otac živ, to je glupost i duhovno sujeverje koje nema veze sa stvarnošću. Svaki sin koji se odvoji od kuće, počinje uz očev blagoslov da samostalno slavi svoju krsnu slavu za svoj dom i svoju porodicu.
- ne slavite duple slave, slavu žene, to nije po duhovnom poretku. Neka žena iz poštovanja i duhovne vezanosti prema Svetitelju njenog doma taj dan ode u Crkvu na liturgiju, neka pročita Akatist svetitelju njenog doma, ali neka ne slavi slavu u svom domu. Svaki svetitelj je živo duhovno biće i zaslužuje čast i poštovanje ali u svemu mora da postoji poštovanje duhovnih principa.
- slava se ne slavi van kuće, to je porodični duhovni praznik. Slava se ne slavi u kafani, restoranu, kafiću, pozajmljenom ili iznajmljenom prostoru, jer se vaš svetc zaštinik tamo neće naći, on ne boravi tamo, on je prisutan u vašem domu. Svi izgovori da nemate dovoljno mesta da prihvatite goste, da ih ima puno, rešavaju se time što imate drugi i treći dan slave, kao i izborom gostiju.

Valjda vam je sada jasnije zašto se slavi slava i kako je proslavljate!
(Š.V. – Bašta Balkana)

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.090
  • 4811 date prim. 5426
    • Venerin san
« Odgovor #1 poslato: 30. januar 2015, 09:38 »
O slavi i slavskim običajima


Kako je nastala slava?
Slava je jedno od najvažnijih obeležja našeg naroda. Postoji nekoliko verovanja o tome kada su Srbi počeli da slave slavu. Pojedini izvori kažu da je to bilo krajem devetog veka, u vreme pokrštavanja, odnosno kada je prestalo verovanje u paganske bogove. Sa druge strane, nakon primanja hrišćanstva, crkve su se trudile da iskorene .paganske običaje. Zatim, u trinaestom veku, Sveti Sava je kanonizovao stare narodne običaje i uputio sveštenstvo da im daju hrišćansko obeležje. Današnju formu slave je 1862. godine uobličio mitropolit Mihailo. Svetitelji su postali zastitnici crkava i manastira, domacinstava, sela i gradova… Od tada, pa sve do danas, značaj i slavljenje krsne slave postali su neprekinuta tradicija srpskog naroda. Iako je mnogo toga promenjeno u životu i običajima kod Srba, slavljenje krsne slave je sačuvano kao svetinja našeg naroda. Krsna slava se do danas slavi i u vreme i nevreme, žalosti i radosti, bogatstvu i siromastvu… Zbog toga se može reći da je slavljenje krsne slave sačuvalo Srbima veru u pravoslavlje. Svetitelj koga slavimo je naš zaštitnik i molitvenik pred Bogom koji nas čuva i pomaže nam da prevaziđemo životne poteškoće.
Svaka porodica slavi svog sveca. Slava se prenosi sa kolena na koleno, odnosno sa oca na sina. Neke porodice slave dve slave, obično kada je žena jedini potomak svoje porodice, pa se slavi i njena slava. Nekim svecima je posvećeno dva dana, onda se u tom slučaju samo jedan glavni dan gozba, dok se gozba za drugi dan, mala slava, naziva preslava ili poslužica.
Slavski običaji
Slavski običaji se razlikuju u manjoj ili većoj meri u zavisnosti od toga u kom delu Srbije se slavi. Ono što je sigurno identično u svim krajevima je to da slava okuplja celu porodicu, kao i da se tom prilikom pripremaju tradicionalana jela. Na slavskoj trpezi se treba da se nađu slavski kolač, žito, crno vino, slavska sveća i kadionica sa tamjanom i briketom. Sveća predstavlja svetlost istine kojom je Hristos obasjao svet, dok kolač, žito i vino predstavljaju duhovnu radost i hranu, sve od Hrista i kroz Hrista.



Pripreme za slavu uveliko pocinju nekoliko dana pre. Dom se rasprema i čisti i pocinje se sa pripremanjem slavske trpeze. U nekim krajevima naše zemlje se gosti pozivaju na slavu. Pak, u drugim važi pravilo da se gosti na slavu ne zovu. To je zbog toga što se uglavnom zna koja porodica koju slavu slavi. Dan ili dva pre slave sveštenik dolazi da osvešta vodicu i donese Božiji blagoslov u dom. Po osvećenju, ukućani piju vodicu, a ostatak se koristi da se spremi slavsko žito i kolač. Dan uoči slave se mesi slavski kolač koji se ukrašava raznim ukrasima od testa. Svaka domaćica se potrudi da slavski kolač ukrasi što lepše. Na kolač se stavlja pečat na kome piše ИСХС НИКА što znači Isus Hristos pobeđuje. Slavski kolač predstavlja žrtvu koju prinosimo u slavu i čast Svetitelja. Žito se sprema takođe u slavu i čast Svetitelja, a u spomen umrlih. U jutro na dan slave, obično domaćin odlazi u crkvu i sa sobom nosi kolač, žito i vino. Prisustvuje liturgiji, a zatim nakon liturgije sveštenik seče kolač i preliva ga vinom. Onda ga okreće sa domaćinom, lome ga i izgovaraju “Hristos je među nama” i “I jeste i biće” tri puta.



Kada se domaćin vrati iz crkve, u nekim domaćinstvima postoji običaj dizanja u slavu. Tada se okupe svi ukućani oko stola na kome stoje sveća, kolač, žito i vino. Domaćin celiva i pali sveću koja će goreti ceo dan, moli se Bogu i održi zdravicu u čast Svetitelja. Zatim seče kolač i daje po malo parče ukućanima. Kada probaju kolač i žito, domaćin sipa u čašu vino, preksti se i kaže “Zdrav si!” onome ko stoji sa njegove desne strane na šta dobije odgovor “Od Boga ti zdravlje!”, popije malo, dospe, i preda čašu.
Zatim se dočekuju gosti. Kada gost dođe, prvo mu se prinosi žito koje treba da uzme. Pre samog ručka, domaćin svima u tanjir stavlja komad slavskog kolača, zahvaljuje im se što su njegovi gosti i odobrava ručak.U zavisnosti od toga da li slava pada u vreme nekog posta, hrana koja se sprema može biti mrsna ili posna. Po starom običaju, domaćin ne seda za trpezu iz poštovanja prema svetitelju koga slavi, jer mu je on toga dana glavni gost. Na kraju dana, kada svi gosti odu, sveća se gasi komadom slavskog kolača natopljenim u vino.



Srbi su narod koji dosta drži do svoje tradicije i običaja ma koliko se oni razlikovali ne samo od kraja do kraja, već i od doma do doma. Krsna slava je dan koji vole svi Srbi.
 Najčešće slave su Nikoljdan (Sveti Nikola 19.decembar), Aranđelovdan (Arhanđel Mihajlo 21.novembar), Đurđevdan (Sveti Đorđe 6.maj), Sveta Petka (27.oktobar), Jovanjdan (Sveti Jovan Krstitelj 20.januar), Mitrovdan (Sveti Dimitrije Solunski 8. novembar), Savindan (Sveti Sava 27.januar)…

destinacijeusrbiji.rs