Autor: Viktor Tema: Pravila ponašanja u Crkvi i kako se ponašati na liturgiji  (Pročitano 204 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Viktor

  • Iskusan član
  • *****
  • poruke: 884
  • 202 date prim. 192
« poslato: 07. avgust 2014, 16:28 »
Pravila ponašanja u Crkvi i kako se ponašati na liturgiji

Preporuke kako vernik treba da se ponaša u Crkvi za vreme liturgije.

Pravila ponašanja data su i napisana od Saborne Crkve u Beogradu



Sveti oci pravoslavlja iz raznih epoha su nam ostavili svedočanstva i vidjenja šta se dešava na duhovnom planu kada se obavlja Sveta liturgija u Crkvi. Prozorljivi svetitelji su mogli duhovnim očima da vide kako se za vreme liturgije Crkva ispuni nebeskim andjelima i svetiteljima koji se uz Bogorodicu zajedno sa vernicima mole. To svedočanstvo su nam ostavili da bi imali svest da kada ulazimo u Crkvu i pravoslavni hram, da iskažemo duboko poštovanje prema Božijim nebeskim silama koje se zajedno sa nama mole. Mi to možda sada ne vidimo, jer duhovno nismo uznapredovali, nekada samo osetimo blagodet Svetog Duha koji ispuni hram, ali zato svaki put kada ulazimo u Crkvu moramo biti svesni da smo u društvu svetitelja i andjela i neposredne Božije prisutnosti.

 

Pravila ponašanja u Crkvi

Pravila ponašanja u Crkvi za vernike i kako se ponašati na liturgiji i patrijarh IrinejUlazeći u sveti hram, prekrstimo se, uz blagi naklon. Dolazimo do celivajuće ikone na sredini crkve, poklonimo joj se i prekrstimo, celivamo ikonu (žene ne ostavljajući tragove karmina) i na kraju se okrenemo i blago poklonimo onima koji stoje u redu iza nas i oko nas. Hram je sveto mesto sabranja vernika radi molitve i bogosluženja, te sve radnje koje to remete, nisu dozvoljene. Razgovori tokom službe su nepristojni i sebični jer na taj način zaboravljamo da se i naši bližnji u hramu mole i da im je za to potreban mir, a i nama samima to rasejava pažnju neophodnu za molitvu. Za vreme bogosluženja je od najvećeg značaja da zaboravimo na sve svakodnevne brige i probleme, da posvetimo svoje srce i um samo Gospodu. Jedino tako možemo izaći iz hrama novi, očišćeni, osvećeni, preporođeni, obnovljeni.



Molitvene reči i pesme tokom službe i liturgije

Molitve i pesme tokom službe nisu samo formalno izgovaranje teksta ili melodije, već imaju svoj istinski i dubok smisao; pomažu nam u duhovnom samoosvešćivanju, promeni nas samih i zajednici sa bližnjima i sa Gospodom. Zato je važno slušati sve reči, čak i kada u početku deluju nerazumljivo. Vremenom, uz Božiju pomoć, ali i sopstveni trud kroz čitanje duhovne literature, razgovore sa duhovnikom i redovne dolaske na službe, počinjemo da osvešćujemo značaj svih sveštenih radnji u Crkvi, kao i reči i pesama. One postaju integralni deo i okosnica našeg života, delanja, razumevanja, mišljenja i osećanja.

Za vreme bogosluženja ne šetamo po crkvi i ne guramo se. VERA DOLAZI SLUŠANjEM, a to znači najpre slušanjem Reči Božije, iskazane u čitanju Svetog Jevanđelja, slušanjem reči molitava, pesama, svoga srca, kao i slušanjem svojih bližnjih i glasa njihovog srca. Najlepši i istinski vid sabranja vernih je kada svi zajedno pevaju uz hor ili pojce, to su slavoslovija Gospodu i Svetima, saučestvovanje u bogosluženju i zajedničke molitve, što pojačava radost našeg prebivanja u tom svetom sabranju, kada je Hristos među nama. Za vreme čitanja Svetog Jevanđelja stojimo mirno, pognute glave, opuštenih ruku i u najvećoj tišini i otvorenosti za Reč Božiju jer nam se tada otkriva Sam Bog. Isto važi i za iznošenje Časnih Darova na Liturgiji, osvećenje Svetih Darova, Pričešće, blagosiljanje prisutnog naroda…

Tokom Liturgije sve nam se kazuje šta treba da činimo, ako slušamo pažljivo: „Glave svoje Gospodu priklonimo“, „Zablagodarimo Gospodu“, „Gospodu se pomolimo“, „U miru iziđimo“…


Sveto Pričešće i Pričešćivanje

Na Sveto Pričešće izlazimo po blagoslovu svog duhovnika ili ispovednika, ako smo postili redovno i ispovedili se. Čaši prilazimo u potpunom miru, izgovarajući sa sveštenoslužiteljem molitvu. Ruke su nam prekrštene na grudima, desna preko leve. Nikada se ne krstimo pred samim putirom da ga ne bismo podizanjem i spuštanjem ruke gurnuli i prosuli Svetinju. Pred uzimanje Pričešća, izgovaramo svoje ime sveštenoslužitelju, na šta on izgovara: „Pričešćuje se sluga Božiji (ime) / sluškinja Božija (ime) Telom i Krvlju Hristovom“.

Tamo gde je najveća Svetinja, Krv Hristova, osveštana blagodatnim dejstvom Svetog Duha, tu ne staju virusi, bakterije, ni ma kakva nečistoća, pa je svaka sumnja i osuda toga što se svi pričešćuju iz jedne kašičice ne samo neopravdana, već i pokazatelj potpunog nerazumevanja Svetih Tajni. O tome se, svakako, treba informisati kroz duhovnu literaturu i razgovor sa duhovnikom.

Pred Pričešće Svetim Hristovim Tajnama ne jede se i ne pije ništa od ponoći, žene ne stavljaju karmin, kako ne bi ostavljale trag na kašičici iz koje se uzima Pričešće.

Zatim se uzima nafora (osvećeni hleb), vodeći računa da nam ni jedna mrvica ne padne na pod, inače je treba pokupiti jer se radi o svetinji.


Odevanje i izgled vernika u Crkvi

U crkvi treba da smo odeveni pristojno, bez prepunih stomaka, žvakaće gume, upadljive šminke, držanja ruku u džepovima, ljubopitljivog posmatranja ostalih vernika, smeha i razgovora. Pristojno odevanje isključuje kratke suknje, šortseve, suknje sa dubokim izrezom, provokativnu i prenapadnu odeću.

Začuđujuće je to što ljudi nikad ne postavljaju pitanje kako da se obuku za odlazak u pozorište ili u goste prijateljima, a kada idu u goste svome Gospodu i Spasitelju, za Njegovu Svetu Trpezu, gde dobijaju dar života, tu se o načinu oblačenja ili nepotrebno polemiše ili se na to čak i ne obraća uopšte adekvatna pažnja.

Nedopustivo je korišćenje mobilnih telefona u crkvi! Kao što i u svojim i tuđim domovima poštujemo određena pravila ponašanja, kako bi naš život u zajednici bio olakšan i služio na međusobnu radost, poštovanje i ljubav, pa su nam ta pravila sasvim prirodna i razumljiva, tako i u hramu treba da budemo prirodni, ne pretvarajući se u roba pravila, kako ne bismo sputavali duh ljubavi i molitve, ali ni da se prema hramu odnosimo nehajno, bahato i bez poštovanja jer se nalazimo na svetom mestu.


Kako se krstimo?

Sve sveštene radnje i sve molitve osvećuju se znakom krsta.

Krstimo se tako što u jedno saberemo tri prsta desne ruke – palac, kažiprst i srednji prst, a mali i domali prst savijemo na dlan. Tri spojena prsta simbolizuju Sveto Trojstvo – Oca, Sina i Svetoga Duha, dok su dva prsta na dlanu simbol dvojstva Hristove prirode – božanske i ljudske.

Sa tri sastavljena prsta dotičemo najpre čelo, posvećujući Bogu svoj um, i govorimo: „U ime Oca“, zatim deo ispod grudi, posvećujući Bogu svoje srce, izgovarajući: „i Sina“, a na kraju dodirujemo desno pa levo rame, posvećujući Bogu svoju snagu, govoreći: „i Svetoga Duha“. Završavamo sa „Amin“, što znači: „Neka tako bude“.

Pogrešno je krstiti se „u vazduhu“, na brzinu, improvizovati krsni znak kratkim potezima ispred sebe u znaku malog romba, ne dovršiti ga sasvim, a naročito ga zloupotrebljavati u sujeverne svrhe. Znakom krsta – pod uslovom da smo se prekrstili ispravno – osvećujemo sebe, čitavo svoje biće.

Krsnim znakom rasteruju se nečiste sile, njime se ispoveda naša vera u Boga i Vaskrsenje, kao sastavni deo naših molitava.


Blagoslov sveštenika

Sveštenoslužitelju prilazimo smerno, celivamo mu ruku, izgovarajući: „Oče, blagoslovite“ ili, u slučaju da je reč o episkopu, „Blagoslovite, vladiko/preosvećeni“.

Vernik tada od sveštenoslužitelja dobija blagoslov rukom čiji prsti formiraju slova ISHS, što su početna slova Spasiteljevog imena. Za vreme službe, kada sveštenik blagosilja narod, svi treba da poviju glave smerno, primajući taj blagoslov kao od samog Gospoda. Ovim poklonom verni izražavaju svoju blagodarnost Bogu na Njegovoj blagodati i milosti.

Posebna vrsta blagoslova je onaj na početku Svete Liturgije, kada sveštenoslužitelj izgovara reči: „Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha“, čime se blagosilja, po Božijoj blagodati, čitavo liturgijsko sabranje i sve što će se na njemu događati. Zato je jako važno doći pre početka Liturgije i prisustvovati joj od početka do kraja, a ne kasniti, pogotovo što se, našim naknadnim prolaženjem kroz hram, remeti molitveni mir.


Kupovina i paljenje sveća  u Crkvi

Sveće treba kupovati isključivo u hramu jer su na tom mestu osveštane, a time se pomaže i život i rad hrama u kome se molimo i dobijamo darove od Gospoda. To se odnosi i na sve druge crkvene predmete. Iako je iz praktičnih razloga ustaljena praksa da se na gornjoj površini pale sveće za zdravlje i blagodat živima, a na donjoj za pokoj dušama umrlih, u Hristu su svi živi, pa se ne treba opterećivati formalnom stranom ovog čina.


Prilozi vernika za Crkvu

Vernici, po svom nahođenju i mogućnostima, dobrovoljno daju prilog za sveti hram, u znak zahvalnosti za blagodatne darove koje dobijaju u njemu, razumevajući da su prilozi potrebni kako bi se hram mogao dalje izgrađivati i organizovati duhovni život i sveštene radnje.

Prilog je naše dobročinstvo kojim vraćamo Gospodu od onoga što nam je On Sam dao.


Napomena Redakcije: Neukusno je od vernika da novac i priloge ostavljaju na ikone koje se celivaju. Takodje, nepotrebno je i bez svrhe izvoditi pred i nad ikonama čudne pokrete za koje mislite da imaju neko posebno značenje, praviti zapise i uvlačiti papiriće sa molitvama u oltar. Postoji pravilo kako se nekome čita molitva.

Za vreme čitanja molitvi „Oče naš“ i „Simvol vere“ se niko ne kreće po Crkvi, stoji se mirno. Pri stajanju u Crkvi na liturgiji se ne drže ruke iza ledja, ne drže se šake u džepovima, niti se ruke ili noge prekrste. Izbegava se priča sa poznanicima i medjusobno pozdravljanje, sve to može da se obavi van crkve i službe.

Onaj ko nije postio i ispovedio se ne može da se pričesti. Sveštenik ne može znati ko se ispovedio a ko ne, i vernici ne bi trebali bez ispovedi da prime Sveto Pričešće jer to nije Bogougodno i greh je varanja. Nije na korist verniku. Pri uzimanju nafore – svetog hleba pazite da vam ni mrvica ne padne na pod, nemojte da mašete hlebom po vazduhu i držite ga samo sa dva prsta, nafora se drži na dlanu.

Takodje, izbegavajte da kasnite na liturgiju da bi skratili vreme na službi. Isto tako, Crkva se ne napušta dok se liturgija ne završi u potpunosti, dok se ne obavi prišečće vernika a zatim podeli nafora svima. Za vreme liturgije se može čitati molitvenik da bi se pratila služba ali se ne trebaju čitati druge stvari i knjige, jer liturgija služi da se SVI ZAJEDNO MOLE u sabornosti pred Gospodom, a ne da svako ide svojim putem.

Preuzeto sa: bastabalkana.com

Van mreže PopM

  • član
  • ***
  • poruke: 287
  • 116 date prim. 107
« Odgovor #1 poslato: 04. februar 2015, 21:29 »
"Ући ћу у Твој дом. Поклонићу се Твоме светом храму у страху пред Тобом!"

Још кад видим да неко пише од теоретичара данашњице да је забрањен улазак у папучама, баш бих волео да видим ципеле свештенослужитеља првијех времена Захарија и осталих па и самих апостола ...


Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.082
  • 4807 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #2 poslato: 04. februar 2015, 21:35 »
"Ући ћу у Твој дом. Поклонићу се Твоме светом храму у страху пред Тобом!"

Још кад видим да неко пише од теоретичара данашњице да је забрањен улазак у папучама, баш бих волео да видим ципеле свештенослужитеља првијех времена Захарија и осталих па и самих апостола ...

To je bilo drugo vreme, a sad ne moraju da idu u Crkvu kao kad idu na plažu.

Van mreže PopM

  • član
  • ***
  • poruke: 287
  • 116 date prim. 107
« Odgovor #3 poslato: 04. februar 2015, 21:47 »
Lično mislim da je previše teorije a malo molitvene prakse u današnjem vremenu ...

Van mreže Jutarnja rosa

  • Stariji član
  • ****
  • poruke: 589
  • 202 date prim. 158
« Odgovor #4 poslato: 04. februar 2015, 22:00 »
Ja mislim da onaj ko hoće da se moli nađe pravi način.

Van mreže PopM

  • član
  • ***
  • poruke: 287
  • 116 date prim. 107
« Odgovor #5 poslato: 04. februar 2015, 22:03 »
Ja mislim da onaj ko hoće da se moli nađe pravi način.


Osim liturgijskih pravila druga ne postoje sve ostalo je stega koju Hristos nije pomenuo, nek se pozabave trgovinama u hramovima koje je Hristos bičem protjerao.... Vina, nakit....