Autor: Venera Tema: Milena Dravić  (Pročitano 414 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.082
  • 4807 date prim. 5423
    • Venerin san
« poslato: 16. oktobar 2013, 09:33 »
Milena Dravić

http://i.imgur.com/KQwF5pa.png
Milena Dravić


Rođen/a    5. oktobar 1940. (starost 73)
Beograd

Milena Dravić je srpska glumica. Rođena je u Beogradu 5. 10. 1940. godine.

Na filmu

Na film je došla slučajno - plavokosu, pegavu srednjoškolku s konjskim repom zapazio je na naslovnoj strani neke ilustrovan revije reditelj F. Čap i dao joj ulogu u svom filmu Vrata ostaju otvorena (1959). Svojim šarmom i spontanošću nametnula se, pa ubrzo snima Diližansu snova (Soja Jovanović, 1960), Zajednički stan (M. Vajda, 1960), Bolje je umeti (V. Nanović, 1961), Uzavreli grad (Veljko Bulajić, 1961) i Leto je krivo za sve (Puriša Đorđević, 1961).

Motivisana uspehom koji je do tada postigla upisuje Akademiju za film, pozorište, radio i televiziju. Kada za svoju šestu ulogu - seoske devojke koja kao prekobrojna kreće za momkom na radnu akciju u Prekobrojnoj (Branko Bauer, 1962) - osvaja Zlatnu arenu na festivalu u Puli, postaje jasno da je jugoslovenska kinematografija dobila izuzetnu glumačku osobenost. Otada, sarađujući sa više od trideset reditelja svih generacija, neprekidno igra uglavnom glavne uloge u više od pedeset filmova najrazličitijih žanrova, postavši jednim od glumačkih postulata srpske kinematografije, iako je često igrala i u drugim sredinama. Svoju drugu Zlatnu arenu dobija za ulogu krojačice koja se prudržuje partizanskome biciklističkom bataljonu u Biciklistima (P. Đorđević, 1970). Dobitnica je i pet Srebrnih arena: godine 1964. za komičnu ulogu u Litu vilovitom O. Gluščevića, zatim, godine 1966. za suptilnu ulogu supruge u Rondu Z. Berkovića, te za ulogu u ratnom filmu Do pobede i dalje Ž. Mitrovića, 1967. za komičnu ulogu u Nemirnima K. Rakonjca, te za tragičnu ulogu u Jutru P. Đorđevića, 1969. godine za komičnu ulogu prvakinje u filmu Kros kantri P. Đorđevića, te za dramsku ulogu prodavačice novina koju siluje grupa dokonih mladića u Horoskopu Bore Draškovića, te napokon godine 1974. za ulogu žene iz polusveta Depsu A. Vrdoljaka. Za upečatljivu ulogu usamljene žene u palanačkoj sredini u Posebnom tretmanu (Goran Paskaljević, 1980.) nagrađena je nagradom za epizodu na festvalu u Kanu.

Od brojnih drugih filmskih nagrada i priznanja ističe se titula „“Prve dame jugoslovenskog filma“ koja joj je dodeljena na petim Filmskim susretima u Nišu 1970. godine. Prvi deo njene karijere obeležen je kontinuiranom saradnjom sa Purišom Đorđevićem, a kasnije se, težeći da iskoči iz okvira stereotipa - približuje avangardnim reditljima okupljenim oko Bioskopskog kluba "Beograd" i ostvaruje zapažene uloge u delima Dušana Makavejeva Čovek nije tica (1965.), kao mlada frizerka u središtu ljubavnog trougla, i Misterije organizma (1971.), kao razbarušena revolucionarka koja propagira seksualnu revoluciju, te u Klaksonu (K. Rakonjac, 1965.) i Zasedi (Živojin Pavlović, 1969).

Iako je u nizu filmova uspešno igrala dramske uloge, njene najizrazitije predispozicije su, prema vlastitom uvetrenju, „karakterne uloge sa elementima komedije“; to je došlo do punog izražaja u verovatno najboljoj seriji zabavnih televizijskih emisija u Jugoslaviji - Obraz uz obraz televizije Beograd. Uspešno je igrala i u velikom broju televizijskih serija i drama, a okušala se i u pozorištu i to uglavnom i neformalnim, alternativnim grupama, te i u Ateljeu 212. Bila je foto-model modnog kreatora Aleksandra Joksimovića.
U pozorištu

Na film je došla slučajno - plavokosu, pegavu srednjoškolku s konjskim repom zapazio je na naslovnoj strani neke ilustrovan revije reditelj F. Čap i dao joj ulogu u svom filmu Vrata ostaju otvorena (1959). Svojim šarmom i spontanošću nametnula se, pa ubrzo snima Diližansu snova (Soja Jovanović, 1960), Zajednički stan (M. Vajda, 1960), Bolje je umeti (V. Nanović, 1961), Uzavreli grad (Veljko Bulajić, 1961) i Leto je krivo za sve (Puriša Đorđević, 1961).

Motivisana uspehom koji je do tada postigla upisuje Akademiju za film, pozorište, radio i televiziju. Kada za svoju šestu ulogu - seoske devojke koja kao prekobrojna kreće za momkom na radnu akciju u Prekobrojnoj (Branko Bauer, 1962) - osvaja Zlatnu arenu na festivalu u Puli, postaje jasno da je jugoslovenska kinematografija dobila izuzetnu glumačku osobenost. Otada, sarađujući sa više od trideset reditelja svih generacija, neprekidno igra uglavnom glavne uloge u više od pedeset filmova najrazličitijih žanrova, postavši jednim od glumačkih postulata srpske kinematografije, iako je često igrala i u drugim sredinama. Svoju drugu Zlatnu arenu dobija za ulogu krojačice koja se prudržuje partizanskome biciklističkom bataljonu u Biciklistima (P. Đorđević, 1970). Dobitnica je i pet Srebrnih arena: godine 1964. za komičnu ulogu u Litu vilovitom O. Gluščevića, zatim, godine 1966. za suptilnu ulogu supruge u Rondu Z. Berkovića, te za ulogu u ratnom filmu Do pobede i dalje Ž. Mitrovića, 1967. za komičnu ulogu u Nemirnima K. Rakonjca, te za tragičnu ulogu u Jutru P. Đorđevića, 1969. godine za komičnu ulogu prvakinje u filmu Kros kantri P. Đorđevića, te za dramsku ulogu prodavačice novina koju siluje grupa dokonih mladića u Horoskopu Bore Draškovića, te napokon godine 1974. za ulogu žene iz polusveta Depsu A. Vrdoljaka. Za upečatljivu ulogu usamljene žene u palanačkoj sredini u Posebnom tretmanu (Goran Paskaljević, 1980.) nagrađena je nagradom za epizodu na festvalu u Kanu.

Od brojnih drugih filmskih nagrada i priznanja ističe se titula „“Prve dame jugoslovenskog filma“ koja joj je dodeljena na petim Filmskim susretima u Nišu 1970. godine. Prvi deo njene karijere obeležen je kontinuiranom saradnjom sa Purišom Đorđevićem, a kasnije se, težeći da iskoči iz okvira stereotipa - približuje avangardnim reditljima okupljenim oko Kino kluba "Beograd" i ostvaruje zapažene uloge u delima Dušana Makavejeva Čovek nije tica (1965.), kao mlada frizerka u središtu ljubavnog trougla, i Misterije organizma (1971.), kao razbarušena revolucionarka koja propagira seksualnu revoluciju, te u Klaksonu (K. Rakonjac, 1965.) i Zasedi (Ž. Pavlović, 1969).

Iako je u nizu filmova uspešno igrala dramske uloge, njene najizrazitije predispozicije su, prema vlastitom uvetrenju, „karakterne uloge sa elementima komedije“; to je došlo do punog izražaja u verovatno najboljoj seriji zabavnih televizijskih emisija u Jugoslaviji - Obraz uz obraz televizije Beograd. Uspešno je igrala i u velikom broju televizijskih serija i drama, a okušala se i u pozorištu i to uglavnom i neformalnim, alternativnim grupama, te i u Ateljeu 212. Bila je foto-model modnog kreatora Aleksandra Joksimovića.
Dobijene nagrade i priznanja

    Nagrada “Ćuran” za ulogu u predstavi “Ptic i ptica” na festivalu Dani komedije, u Jagodini,
    Nagrada “Ćuran” za ulogu u predstavi “Ćelava pevačica” na festivalu “Dani komedije” u Jagodini’
    Nagrada “Žanka Stokić” koja se dodeljuje za celokupni životni umetnički opus i doprinos.
    Za ulogu u filmu “Prekobrojna” Branka Bauera, dobija nagradu “Zlatna arena” na tada najprestižnijem filmskom festivalu u Puli,
    Za ulogu u filmu “Jutro” u Veneciji dobija nagradu “Zlatna ruža”,
    Za ulogu u koprodukcionom filmu češke i američke produkcije “Voda nešto nosi”, čuvenog pisca Lajoša Zilahija, a u režiji oskarevaca Jan Kadara i Elmara Klosa, dobija evropsku nagradu “Zlatni David”, kao najbolja evropska glumica 1978. godine.

Za film “Poseban tretman” Gorana Paskaljevića i Dušana Kovačevića dobija Kansku nagradu 1980. godine

    Nagrada Pavle Vujisić za ukupan rad na filmu, na Filmskim susretima u Nišu, 1994.

Filmografija

    1959 - Vrata ostaju otvorena
    1960 - Bolje je umeti - kao Jola
    1960 - Diližansa snova
    1960 - Zajednički stan
    1961 - Leto je krivo za sve
    1961 - Uzavreli grad - kao Hara
    1962 - Peščani grad
    1962 – Prekobrojna - kao Ranka
    1963 - Kozara
    1963 - Radopolje
    1964 - Lito vilovito
    1964 - Muški izlet
    1964 - Narodni poslanik
    1964 - Službeni položaj
    1965 - Čovek nije tica - kao Rajka
    1965 - Čovik od svita
    1965 - Devojka
    1965 - Klakson
    1966 - Do pobede i dalje
    1966 - Pogled u zjenicu sunca
    1966 – Rondo - kao Neda
    1967 - Dim
    1967 – Hasanaginica - kao Hasanaginica
    1967 - Jutro
    1967 – Nemirni - kao stoperka
    1967 - Zgodba ki je ni (Priča koje nema)
    1968 - Sirota Marija - kao Marija
    1969 - Bitka na Neretvi - kao Nada
    1969 – Kros kantri
    1969 – Horoskop - kao devojčica
    1969 - Sedmina
    1969 – Zaseda - kao Milica
    1970 - Biciklisti
    1971 - Uloga moje porodice u svjetskoj revoluciji
    1971 - Misterije organizma
    1972 - Ko pride lev (Kad dođe lav) - kao Mihaela
    1973 - Samrtno proleće
    1973 - Sutjeska
    1974 - Deps
    1974 - Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja
    1974 – Strah - kao Karolina
    1975 - Pavle Pavlović
    1976 - Povratak otpisanih
    1977 - Ljubavni život Budimira Trajkovića
    1978 - Aller retour (Tamo i natrag)
    1978 - Kvar
    1978 – Trener - kao Petrova žena
    1979 - Povratak
    1980 - Osam kila sreće
    1980 - Poseban tretman - kao Kaća
    1980 - Rad na određeno vreme
    1980 - Snovi, život, smrt Filipa Filipovića
    1981 - Laf u srcu
    1981 - Šesta brzina
    1982 - Moj tata na određeno vreme
    1982 - Nedeljni ručak
    1983 - Čovek sa četiri noge - kao Nada Jovanović
    1983 - Šećerna vodica - kao Ana
    1984 - Una
    1985 - Anticasanova
    1985 - Horvatov izbor
    1985 - Na istarski način
    1985 - Nije lako s muškarcima - kao Gorgana Diklić
    1986 - Lijepe žene prolaze kroz grad
    1986 - Osveta
    1986 - Razvod na određeno vreme
    1987 - Dogodilo se na današnji dan
    1988 – Čavka - kao učiteljica
    1988 - Špijun na štiklama - kao Livadinka Kukurić
    1989 - Najbolji
    1990 - Čudna noć
    1992 - Policajac sa Petlovog Brda
    1995 - Treća sreća
    1997 - Tri letnja dana - kao Kaja
    1998 - Bure baruta - kao gospođa iz autobusa sa šeširom i lisicom
    1999 - Nebeska udica - kao Danka
    2001 – Bumerang - kao gospođa Jeftić
    2001 - Normalni ljudi - kao Tomina tetka
    2002 - Zona Zamfirova
    2003 – Ledina
    2003 - Sjaj u očima

Wikipedia

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #1 poslato: 16. oktobar 2013, 18:26 »
Milena Dravić: Ljubav sve leči

Pisati o Mileni Dravić znači ne pomenuti mnogo toga. Naša diva ne voli puno da govori o sebi. Njena biografija je prebogata ulogama i nagradama, a odnedavno je i laureatkinja još jednog priznanja Gran pri "Tatjana Lukjanova". Dobila ju je za ulogu Mod u predstavi "Harold i Mod" Kolina Higinsa, u režiji Milana Karadžića.



– Nagrade su velika čast. Postoji neka posebnost u onima koje nose nečije ime. Neću reći ništa novo, ali one zaista obavezuju. Međutim, kada radim neki posao, nikada ne razmišljam o priznanjima. Uvek mi je važno da dam sve od sebe, da s punom posvećenošću uradim ulogu. Publika je posebno važna. Kada dođemo u pozorište da igramo predstavu, mi, glumci, obično prvo svratimo do biletarnice da pitamo ima li publike – priča Milena.


Deca rastu bez topline u porodici

Pomenuta predstava, teatarska priča o neobičnoj bliskosti između starije gospođe pune topline i mudrosti i mladića koji je više puta pokušao samoubistvo, jeste, veli Milena, veoma značajna u kontekstu vremena u kome živimo.

– Bogu hvala, publika svaki put za "Harold i Mod" traži kartu više. Tu je u glavnoj ulozi zapravo ljubav u najsveobuhvatnijem smislu te reči. Kontakt između dvoje ljudi zapravo je priča o muškoj zaljubljenosti u jednu ženu, u njen način gledanja na stvari, u njen odnos prema svetu. A on živi u grču, bez prave komunikacije, bez pravih emocija, nema ih ni u kontaktu s majkom, ni s devojkama koje sreće, ni sa svojim kolegama i ljudima iz okruženja. Znači jedan opskuran život obeležen hipokrizijom. Danas je to toliko prisutno. Može zvučati ovako ili onako, ali zaista je ljubav ta koja je najvažnija. Ona sve leči. Samo treba naći način – priča.

– U predstavi se radi o mladom čoveku. Mi danas s mladima često imamo problema. Pogledajte udarne vesti, pogledajte oko sebe, sve je prepuno destruktivnosti. Mislim da ti mladi ljudi u suštini nisu krivi. Oni su u stvari porasli bez ljubavi, bez topline u porodici…



Ne brinite, još smo zajedno

Veliku glumicu bije glas da je, uprkos dugoj karijeri, pred svakom novom rolom kao dete. Ponaša se kao da joj je prva.

– Jeste. Trema, strepnja, dilema da li je čovek dorastao zadatku... Čuda su to, prave Tantalove muke. To valjda ide iz posvećenosti, odgovornosti prema poslu.

Na svečanom uručenju pomenute nagrade u Beogradskom dramskom pozorištu u publici je sedeo i njen suprug, proslavljeni glumac Dragan Nikolić.

– Ne znam šta joj je pa dobija te nagrade… Aj’ što ih dobija, nego ih još i donosi kući – rekao je u svom stilu glumački bard.

U braku su pune četiri decenije. Po mnogima su Milena i Dragan bili najlepši glumački par stare Jugoslavije. Vazda su bili na meti tračeva, raznih čaršijskih priča. Ne pričaju često o tome, ali svojevremeno u jednom intervju Dragan je priznao da je jedno vreme poznanike na ulici umesto sa "dobar dan" pozdravljao rečima "još smo zajedno".

– Mogu za sebe da kažem da znam da vodim kuću. Svojevremeno sam odlučila da se dobro obučim u kulinarskim veštinama. Majka mi je tada još bila živa, u punoj snazi. A ona je bila sjajna domaćica. Tetke, takođe. Tako da to i nije bio problem. Umem da spremim pregršt stvari i to, usuđujem se da kažem, dobro. Ne volim peglanje. E, to ne mogu da smislim – priznaje Milena.



Haljina od prizrenske svile

Nikada sebe nije doživljavala kao posebno lepu ženu. A bila je.

– Kao i svaka žena, i ja volim da se doteram. Činjenica da sam glumica tražila je da izgledam najbolje što mogu. Eto, ponekad dobijem taj kompliment i to, zanimljivo, više sad u zrelim godinama nego kada sam bila mlada. Često se pitam šta se ovo dešava, baš čudno.

Uvek se Milena trudila da u inostranstvu prezentuje i neka obeležja naše tradicije. Od onih je ljudi koji vole i poštuju i svoj narod i druge narode. Recimo, u Kanu su ljudi bili zapanjeni njenom haljinom (Milena Dravić je u Kanu 1980. godine dobila nagradu za ulogu u filmu „Poseban tretman“ Gorana Paskaljevića, prim. aut.).

– Bila je to haljina od prizrenske svile, božanstvenih boja, koju mi je kreirao, po modelu starih srpskih haljina, naš čuveni kreator Aleksandar Joksimović. Imala sam na sebi i stari srpski nakit. Tamo je bilo puno stranaca. Ljudi su bili oduševljeni haljinom, što bi se reklo, kumili su me i molili da im nabavim isti takav materijal. Po povratku u Beograd kupila sam poručenih čitavih 40 metara prizrenske svile i slala je u London – priča i seća se kako je Lajzi Mineli u Njujorku poklonila suvenir, par srpskih opanaka.

Izvor: zena.blic.rs

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #2 poslato: 05. avgust 2014, 08:02 »
Nagrada Mileni Dravić za 55 godina rada

U Kulturnom centru Trebinju danas počinje 2. Festival mediteranskog i evropskog filma, na kojem će do 10. avgusta biti prikazana 23 filma u više programskih celina.

http://i.imgur.com/QaaC23R.jpg
Milena Dravić


Na svečanom otvaranju biće uručena nagrada za izuzetan doprinos evromediteranskoj kinematografiji ovogodišnjoj dobitnici Mileni Dravić, u čiju čast će biti priređena retrospektiva sa izborom od sedam ostvarenja iz njene bogate karijere.

Ciklus "Mediteranski film" obuhvata francusku produkciju "Kolin" Efrena Konstantineskoa, "Svećenikovu đecu" hrvatskog reditelja Vinka Brešana, špansku komediju "Velika španska familija" Danijela Sančeza Arevala, srpsko-grčku koprodukciju "Mesto zvano dom" autorke Marije Duze, kao i srpski film sniman u Crnoj Gori "Mamula" Milana Todorovića.

U "Mamuli" igra slavni italijanski glumac Franko Nero, pa su organizatori kao omaž u program uvrstili još dva njegova filma - noviju špansku produkciju "Ismael" Marsela Pinjera i film iz doba Jugoslavije "Banović Strahinja" u režiji Vatroslava Mimice.

U programu "Evropski film" biće prikazani ruski "Jarik" koji zajedno potpisuju Aleksandar Laslo i Sesil Henri, koprodukcija Luksemburga i Austrije "Groznica" Elfija Mikeša, "Kafka, Vutra i Manijak" Kurta Palma (Austrija), "Halimin put" Arsena Antona Ostojića (Bosna i Hercegovina), "Zatvoren krug" Rišarda Bugajskog (Poljska) i "Dva čađava dana" Bena Pikeringa (Engleska).

Na festivalu učestvuju i film "Dobro jutro, komšija" Željka Kasapa (Srbija) i kratkometražna "Marijina epizoda" autorke Sanje Živković (koprodukcija Srbija/Kanada).

Retrospektiva Milene Dravić, koja obeležava 55 godina umetničkog rada, počinje njenim prvim filmom, snimanim 1959. upravo u Trebinju - "Vrata ostaju otvorena" u režiji Františeka Čapa.

Slede filmovi "Devojka" Puriše Đorđevića, "Hasanaginica" Miodraga Popovića, "Ljubavni život Budimira Trajkovića" u režiji Dejana Karaklajića, "Nije lako s muškarcima" Mihaila Vukobratovića, "Bumerang" Dragana Marinkovića i "Ljubav i drugi zločini" Stefana Arsenijevića.

Biće prikazan i dokumentarni film o Mileni Dravić u režiji Zdravka Randića.

Izvor: B92