Autor: Žika Tema: Crvena  (Pročitano 2607 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Žika

  • Maratonac
  • *****
  • poruke: 5.646
  • 0 date prim. 25
« poslato: 06. jul 2010, 13:25 »
TAJNA CRVENE BOJE

Imperije, spijunaza, i potraga za zarko zeljenom crvenom bojom

Ljudi gledaju na svet kao na jedno veliko sarenilo boja. Nase oko registruje oko million razlicitih nijansi. Kao vrsta, cenimo boje i pridajemo im veliki znacaj. Pa ipak, malo boja nam toliko znaci koliko crvena. Dokaz da je tako lezi u mnogim svetskim jezicima, prvenstveno engleskom. Gazimo po crvenom tepihu, kriminalce hvatamo okrvavljenih ruku, crveni konac nosimo radi odbrane od uroka. Stajemo na crveno svetlo, izbegavamo crvene haringe, i proslavljamo crveno slovo u kalendaru. U zavisnosti od politickih ubedjenja, bojimo se crvene ili nosimo crvenu zastavu. Kada nas obuzme bes, kazemo da nam je crveno pred ocima.

Mnogi od ovih izraza su novijeg datuma; mozda su nekih tri stotine godina stari. Radikalna politika, na primer, se zove crvenom nakon krvavog evropskog ustanka 1848. godine, dok je crvena traka izraz iz osamnaestog veka koji se odnosi na crvene trake kojima su u Velikoj Britaniji vezivani dokumenti. Pa ipak, crvena boja ima mnogo dublje korene u ljudskoj psihi. Iako veliki broj sisara ne vidi crvenu boju, ljudsko oko je vrlo osetljivo na nju. Sklonost ka crvenoj boji nam je urodjena. Mozda ovo objasnjava zasto je u gotovo svim jezicima izraz za crvenu boju stariji od bilo kog drugog. Pre plave, zute ili zelene, bila je crvena, boja krvi i vatre.

Sveta u mnogim zemljama, crvena je privlacila paznju i u pradavna vremena. Neandertalci su svoje mrtve posipali crvenim okerom, kao i Kromanjonci, koji su istom bojom, bogatom gvozdjem, bojili zidove pecina. U staroj Kini crvena se smatrala srecnom bojom, simbolom blagostanja i zdravlja. Arabljani su smatrali da onoga ko nosi crveno stiti Bog. Ponekad su je smatrali i znakom prokletstva - ali, pre svega muskom bojom, simbolom zdravlja i vitalnosti. Juzno od Sahare, crvenu je nosio samo visi stalez, dok je u starom Egiptu ona bila znak opasnosti, sveta boja prevrtljivog boga Seta (u egipatskoj mitologiji bog tame i zla). Kod starih Rimljana, crveno svetlo se izjednacavalo sa svetom vatrom. U primitivnim drustvima cesto su joj pripisivana magicna svojstva, ukljucujuci i moc da isteruje demone, leci bolesti, i stiti od urokljivih pogleda.


U celom svetu crvena predstavlja stanja i emocije ljudi: predstavlja opasnost i hrabrost, revoluciju i rat, nasilje i greh, pozudu i strast, pa cak i sam zivot. Nije ni cudo sto nasi pesnici pevaju o njoj. ''Oh, moja ljubav je poput crvene, crvene ruze'', pevusi Robert Berns (skotski pesnik, oslanjao se na bogatu tradiciju skotskog folklora) dok nas Tenison (Lord Aflred Tenison (1809-1892), engleski pesnik romanticar) upozorava da priroda ima ''krvave zube i kandze''. ''U petak sam okusila zivot'', pise Emili Dikinson ((1830-1886), najveca americka pesnikinja) 1866. godine. ''Cirkus je prosao pored nase kuce; i dalje mi je crveno pred ocima.''

Jedno je, medjutim, pripisati izvesna znacenja crvenoj boji, a nesto sasvim drugo stvoriti je. Hiljadama godina umetnici su pokusavali da proizvedu vatreno crvenu ili duboko crvenu koje su vidjali u prirodi. Najbolje sto su mogli da dobiju je bila oker crvena, kakvu su pravili Kromanjonci, mesajuæi je sa narandzastom i braon bojom.
Nesto pre V v.p.n.e. slikari u Aziji su otkrili da daleko bolja boja moze da se dobije iz minerala cinabarita (najvazniji mineralzzive, prirodni sulfid zive, svetlo crven ili tamno crven) ili merkurisulfida (jedinjenje zive; crveni merkurisulfid, skrletno crvene ljuspice, otrovan, koristi se kao bojena materija), jedinjenja koje je poznato i pod nazivom vermilion (cinober, ruzicasta boja), i iz minijuma (olovni oksid, crvena bojena materija). Cinabarit se u Kini koristio za isticanje teksta na svicima; i kasnije u Pompeji u fresko slikarstvu, ali je imao nekoliko nedostataka: bio je skup, otrovan, i imao je nezeljenu osobinu da crni na svetlosti. Pa opet, kako je to bila najbolja crvena boja koja je mogla da se nadje, cinabarit se upotrebljavao i velicao vise od hiljadu godina.

Ukoliko su umetnici imali problema da nadju postojanu i jaku crvenu, bojadzije su bile suocene sa jos vecim problemom: njihova crvena boja je morala da izdrzi sunce, znoj i brojna pranja. Kako ni oker ni cinabarit nisu davali zadovoljavajucu crvenu, bojadzije su morale da je potraze negde drugde. Njihova je potraga nalikovala alhemicarevoj: poklonici tajnovite umetnosti su pokusavali da osnovnu materiju - lisce, koru drveta, krv, zemlju, cak i kravlju balegu - pretvore u zlatni rudnik prelepe crvene boje.
Za razliku od alhemicara, bojadzije su imale uspeha - ali delimicnog. Iako su naucili kako da iz biljaka na jeftin nacin dobiju crvenkastosmedju i narandzastocrvenu, dobijanje prave crvene boje je bio daleko veci izazov. Pre pronalaska vestackih boja u devetnaestom veku, mogla je da se dobije jedino iz egzoticnih supstanci i tajnim tehnikama kojima je samo nekoliko bojadzija ovladalo.

Nedostizna, skupa i mocan simbol, crvena odeca je postala dostupna samo bogatasima i plemicima. Kraljevi su nosili crveno, kao i kardinali. U Persiji je samo sah nosio crveno, dok je u starom Rimu postala simbol moci: najuticajniji ljudi u gradu su sebe nazivali coccinati: oni koji nose crveno.
Stoga nije za cuditi da je velika vest bila ta da su spanski konkvistadori 1519. godine otkrili kako Asteci prodaju izvanrednu bojenu materiju na velikoj pijaci u Meksiku. Nazvavsi je grana cochinilla, ili kosenila, konkvistadori su je dopremili u Evropu, gde je proizvedena najsvetlija, najjaca crvena boja koju je Stari svet ikada video. Prema recima istaknutog hemicara Roberta Bojla, kosenila je davala ''savrsenu crvenu boju''. Izvrsni bojadzija je otisao jedan korak dalje i nazvao je ''najboljom i nalepsom bojom na svetu''. Kosenila je postala najvaznija bojena materija u Evropi, a Spanija se obogatila prodajuci je bojadzijama sirom sveta.

Sto se Evrope tice, jedini problem vezan za kosenilu je bio taj sto su Spanci kontrolisali njenu nabavku. Zaista, Spanci su tako ljubomorno cuvali monopol nad kosenilom, da je cak i njena sama priroda ostala nepoznanica. Da li je kosenila bila zivotinja, biljka ili mineral? Najbolji umovi Evrope su vise od dve stotine godina raspravljali na datu temu.
Nekolicina je, medjutim, opovrgavala znacaj bojene materije. U vreme kada je tekstil bio glavni izvor bogatstva, kosenila je bila vazna za posao. Odlucne da stanu na put Spaniji i njenom monopolu, druge su se zemlje okrenule spijunazi i gusarenju. U Engleskoj, Nizozemskoj, i Francuskoj, potraga za kosenilom je dobila drzavni znacaj. Kraljevi, trgovci, ucenjaci, gusari, i spijuni - svi su krenuli u lov za najpozeljnijom bojom u Evropi.
Prica o ovoj ludoj trci za kosenilom je prozor u drugi svet - svet u kojem je crvena bila retka i skupa, izvor bogatstva i moci za one koji su znali njenu tajnu. Da bi je se domogli, ljudi su potapali brodove, postajali spijuni, prkosili smrti.

Ovo je njihova prica...




http://i49.tinypic.com/29390g7.jpg
Crvena

Van mreže Žika

  • Maratonac
  • *****
  • poruke: 5.646
  • 0 date prim. 25
« Odgovor #1 poslato: 08. jul 2010, 02:39 »
http://i30.tinypic.com/2414e36.jpg
Crvena

Van mreže Žika

  • Maratonac
  • *****
  • poruke: 5.646
  • 0 date prim. 25
« Odgovor #2 poslato: 09. jul 2010, 18:44 »


Van mreže Druid

  • Master
  • *****
  • poruke: 2.651
  • 2 date prim. 51
« Odgovor #3 poslato: 10. jul 2010, 04:13 »

Van mreže Druid

  • Master
  • *****
  • poruke: 2.651
  • 2 date prim. 51
« Odgovor #4 poslato: 11. jul 2010, 01:41 »
http://4.bp.blogspot.com/_bv4zjPO9R0U/TPftX0m_57I/AAAAAAAAAEM/VpVIoNepOZ0/s1600/Red%2BUmbrella.jpg
Crvena

Van mreže Žika

  • Maratonac
  • *****
  • poruke: 5.646
  • 0 date prim. 25
« Odgovor #5 poslato: 11. jul 2010, 02:00 »
http://i30.tinypic.com/mx1r0h.jpg
Crvena

Van mreže Druid

  • Master
  • *****
  • poruke: 2.651
  • 2 date prim. 51
« Odgovor #6 poslato: 11. jul 2010, 02:03 »

Van mreže Žika

  • Maratonac
  • *****
  • poruke: 5.646
  • 0 date prim. 25
« Odgovor #7 poslato: 11. jul 2010, 02:05 »
http://i26.tinypic.com/316uj5l.jpg
Crvena

Van mreže alfi

  • mlađi član
  • **
  • poruke: 166
  • 0 date prim. 1
« Odgovor #8 poslato: 12. jul 2010, 21:01 »

Van mreže Mila

  • mlađi član
  • **
  • poruke: 83
  • 0 date prim. 0
« Odgovor #9 poslato: 12. jul 2010, 21:19 »
http://i302.photobucket.com/albums/nn119/ban1960/srce-crveno.jpg
Crvena