Autor: Venera Tema: Mihailo Petrović Alas  (Pročitano 780 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.082
  • 4807 date prim. 5423
    • Venerin san
« poslato: 07. april 2013, 20:04 »
Mihailo Petrović (Mika Alas), matematičar.
Rođen 1868. u Beogradu, umro u Beogradu 1943.
Osnivač beogradske matematičke škole.



Mihailo Petrović bio je đak Dimitrija Nešića, profesora više matematike na Liceju. Već na Liceju pokazao je interesovanje i talenat za matematiku, ali je u dva maha dobijao nagrade i za svetosavske temate.
Po završetku Velike škole u Beogradu, 1889. godine, odlazi na studije u Francusku, mada nije dobio stipendiju od države. Godinu dana je spremao prijemni ispit da bi se mogao upisati u Ecole normale superieure. Postao je prvi od stranih studenata interni đak ove poznate škole. Lisans matematičkih završio je 1892., a posle godinu dana i lisans fizičkih nauka. Važio je za jednog od najboljih studenata. Pa ipak, tek početkom 1893. dobija punu stipendiju od Ministarstva prosvete Srbije.
Doktorirao je godinu dana pre roka sa disertacijom "O nulama i beskonačnostima integrala algebarskih diferencijalnih jednačina" kojom je izazvao veliku pažnju naučne javnosti.
Mihailo Petrović vratio se u Beograd 1894., kada je 22. oktobra/3. novembra postavljen za redovnog profesora Velike škole, a kada je 1905. prerasla u Univerzitet, postavljen je, prvim ukazom, sa još sedmoricom kolega, za profesora Univerziteta na kom je ostao do penzionisanja 1938. godine.
Već 1897. imao je oko dvadeset naučnih radova iz matematike. Iste godine izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka, a 1900. proglašen je za njenog redovnog člana. U svojoj bogatoj naučnoj djelatnosti objavio je preko 250 radova i 12 posebnih naučnih djela iz raznih grana matematike. Mihailo Petrović Alas zaslužan je za stvaranje novih naučnih disciplina - matematičke fenomenologije i teorije matematičkih spektara. Svoje radove prezentovao je na brojnim međunarodnim naučnim skupovima, i njegovo ime postaje poznato širom Evrope. Biran je za počasnog doktora na akademijama Bukurešta, Praga, Varšave, Krakova.

Mihailo Petrović bio je pasionirani putnik, proputovao je kroz sve evropske zemlje i upoznao njihove glavne gradove, a obišao je i severni i južni pol. Pisao je i putopise, a napisao je i "Roman jegulje". Objavio je i knjigu "Đerdapski ribolovi u prošlosti i sadašnjosti". Uz "Roman jegulje" najpoznatija su mu djela: Kroz polarnu oblast, U carstvu gusara, Sa okeanskim ribarima, Po zabačenim ostrvima.
Mihailo Petrović dobio je nadimak "Alas" zbog svoje strasti prema ribarstvu. Bio je ne samo ljubitelj, nego i dobar poznavalac ribarstva, pa je u tom svojstvu učestvovao u pregovorima za zaključenje konvencije o ribolovu sa Rumunijom, kao i u pregovorima o zaštiti ribolova na Savi, Dunavu i Drini sa Austro-ugarskom. Bio je jedna od najpopularnijih ličnosti starog Beograda, poznat kao Mika-Alas.

Mika Alas. Ime koje predstavlja sinonim za najviša dostignuća u jednoj oblasti nacionalne kulture, kao Vuk, Njegoš, Tesla, Pupin, Milutin Milanković. Znan ne samo pregaocima nauke već i običnim ljudima. Čovek svoje sredine, ali i naučnik svetskog glasa. Uspeo je da našu naučnu sredinu izvede iz zaostalosti i otvori prostore novim naraštajima matematičara. Mihailo Petrović je drugovao sa običnim ljudima Savamale, Dunava, a bio je veoma viđen u krugu visokih intelektualaca. Ovakav splet prijatelja, od akademaca do ribara, od profesora Univerziteta i pravnika do jednostavnih vinogradara - možda je jedinstven na našem podneblju. Svoje "ja" podredio je podjednako i ribaru- meštaru Đuri Pupi, i mladom Jovanu Karamati, i prijatelju Jovanu Cvijiću a i vinogradaru Jeremiću. Brinuo je o starim i iznemoglim korandžijama Donjeg Dunava istom snagom kao i o mladim saradnicima u nauci. Njegov očinski pogled na prve naučne korake svojih učenika Mladena Berića, Sime Markovića i drugih, imao je isto značenje kao kada početnike - ribare uči laptašu i alovu. Ovakvo jedinstvo pogleda na život činilo ga je velikim. (...) Od mnogobrojnih sećanja pojedinih Francuza na Mihaila Petrovića izdvojili bismo sećanje Šarla Morensa: "Bio je šarmantan i mio drug, uvek dobro raspoložen, ponekad ćutljiv. Svirao je violinu kao Ciganin, ponekad nostalgično; violina je uvek bila pored njega i uzimao bi je neprimetno, uvek spreman da je ostavi ako bi pomislio da ometa rad svojih drugova. Voleo je duge šetnje i vodio nas je ponekad, kad se šetao Parizom i njegovom okolinom. Voleo je ribolov; nosio je sa sobom fotografiju jum ribe, mislim kečige, čija dužina je prevazilazila njegovu visinu."

prof. Dragan Trifunović , "Bard srpske matematike"

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.082
  • 4807 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #1 poslato: 07. april 2013, 20:11 »
O Mihailu Petroviću Alasu
 
 
Rođen je 24. aprila 1868. godine u Beogradu, na Savskoj padini, nedaleko od Konaka kneginje Ljubice, kao prvo dijete oca Nikodima, profesora bogoslovije, i majke Milice (rođene Lazarević).
Završio je Prvu beogradsku gimnaziju u periodu 1878-85, a zatim upisuje Prirodno-matematički odsjek Filozofskog fakulteta u Beogradu. Studije u Beogradu završava 1889. godine. Poslije toga u septembru 1889. odlazi u Pariz radi daljeg školovanja i spremanja prijemnog ispita za upis na École Normale Supérieure. Na Sorboni je diplomirao matematičke nauke 1891. godine, a fizičke nauke 1893. godine. Radio je na pripremi doktorata i 21. juna 1894. godine odbranio je doktorsku disertaciju na Sorboni i stekao stepen Docteur és sciences mathematiques (doktor matematičkih nauka). Njegov doktorat je bio iz oblasti diferencijalnih jednačina.
Godine 1894. godine postaje profesor za matematičku grupu predmeta na Velikoj školi u Beogradu, nasljedivši na tom mjestu Dimitrija Nešića. Alas je u to vrijeme jedan od najvećih stručnjaka u svijetu za diferencijalne jednačine. Predavao je mnogim generacijama studenata, sve do odlaska u penziju 1938. godine. Godine 1897. je postao dopisni član Srpske kraljevske akademije i dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti  u Zagrebu. Redovni član Srpske kraljevske akademije postaje 1899. godine, kada je imao 31. godinu.


     Portret Mihaila Petrovića Alasa
 
Bavio se ribarstvom, otuda i njegov nadimak Alas. Još 1882. postaje ribarski šegrt, 1888. ribarski kalfa, a 1895. polaže ispit za ribarskog majstora. Na međunarodnoj izložbi u Torinu 1911. dobija zlatnu medalju za izložene eksponate iz ribarstva.
Svirao je violinu, 1896. osniva sviračko društvo pod nazivom „Suz“.
Konstruisao je hidrointegrator i sa njime osvojio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.
Objavio je veliki broj pronalazaka, naučnih radova, udžbenika i putopisa sa svojih pomorskih putovanja. Dobio je veliki broj nagrada i priznanja i bio je član nekoliko inostranih akademija nauka (Prag, Bukurešt, Varšava, Krakov) i naučnih društava. 1927. posle smrti Jovana Cvijića, akademici su ga predložili za predsednika Akademije, ali vlasti nisu prihvatile ovaj prijedlog. Razlog je vjerovatno bio taj što je Mihailo Petrović Alas bio blizak prijatelj princa Đorđa Karađorđevića, kraljevog brata, koji je 1925. uhapšen i nalazio se u kućnom pritvoru.
Godine 1939. postao je počasni doktor Beogradskog univerziteta. Iste godine nagrađen je ordenom Svetog Save prvog reda.


Prvih osam redovnih profesora Beogradskog univerziteta, 1905. godine: Sede, s lijeva Jovan Žujović, Sima Lozanić, Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas; Stoje, s lijeva Andra Stevanović, Dragoljub Pavlović, Milić Radovanović i Ljubomir Jovanović.
 
Po svom naučnom radu i rezultatima Mihailo Petrović Alas spada u najveće srpske matematičare, jedini matematičar među 100 najznamenitijih Srba. Njegova zasluga je posebno velika što je bio osnivač beogradske matematičke škole, iz koje je proistekao veliki broj njegovih učenika koji su nastavili njegovo djelo.
 

 Mika Alas 1905.               

Bio je učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata kao oficir, i poslije rata je bio rezervni oficir.
Mihailo Petrović bio je strastveni putnik, proputovao je kroz sve evropske zemlje i upoznao njihove glavne gradove, a obišao je i severni i južni pol. Pisao je i putopise, a napisao je i "Roman jegulje". Objavio je i knjigu "Đerdapski ribolovi u prošlosti i sadašnjosti".

Bio je jedna od najpopularnijih ličnosti starog Beograda, poznat kao Mika-Alas.
8. juna 1943. profesor Mihailo Petrović umro je u svom domu na Kosančićevom vencu u Beogradu.
 

Spomenik Mihailu Petroviću Alasu
Postavljen u blizini njegove kuće, 1969. godine.


Dom Mihaila Petrovića Alasa (Kosančićev venac 22)
Podignut je 1910. godine, po projektu arhitekte Petra Bajalovića, u srpsko-vizantijskom stilu. Tu je živio, radio i umro.

Izvor: alasugljevik.net

Van mreže Dijana:)

  • moderator
  • *****
  • poruke: 19.936
  • 3442 date prim. 2313
    • http://loneliness.blogger.ba/
« Odgovor #2 poslato: 06. maj 2013, 16:26 »
„Гугл“ у част Михаила Петровића Аласа

Гуглова претрага, google.rs, посвећена Михаилу Петровићу Аласу, српском математичару и академику, рођеном у Београду 1868. године.

Претраживач Гугл данас је почетну страну посветио Михаилу Петровићу Аласу, српском математичару, академику и, по опредељењу, аласу.



Михаило Петровић Алас је рођен 6. маја 1868. године у Београду. Завршио је Прву београдску гимназију у генерацији са Милорадом Митровићем, Јашом Продановићем, Јованом Цвијићем, Павлом Поповићем и другим великанима.

Завршио је Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду, а школовање је наставио у Паризу, где је био најбољи студент. Докторирао је у области диференцијалних једначина.

Године 1894. постао је професор за математичку групу предмета на Великој школи у Београду. Конструисао је хидроинтегратор и њиме освојио златну медаљу на Светској изложби у Паризу 1900. године.

Објавио је велики број проналазака, научних радова, уџбеника и путописа са својих поморских путовања. Био је учесник балканских ратова и Првог светског рата као официр, а после рата је био резервни официр.

Умро је 8. јуна 1943, у свом дому на Косанчићевом венцу у Београду.

Извор: РТС

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.082
  • 4807 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #3 poslato: 11. septembar 2014, 11:31 »
Matematičar sa Dunava i Save

Po svom naučnom radu i rezultatima Mihailo Petrović Alas spada u najveće srpske matematičare. Bio je osnivač Beogradske matematičke škole, a svojim radovima utro je put kibernetici



Beogradski alasi sa Dunava i Save na rukama su 9. juna 1943. godine, u okupiranom Beogradu, od Kosančićevog venca do Saborne crkve preneli kovčeg sa posmrtnim ostacima „svog majstora“ Mike Alasa. U povorci su bili đaci, studenti, šegrti, radnici, akademski profesori, članovi sviračkog društva „Suz“, koji je osnovao 1896. godine. Od pokojnika, jedne od najpopularnijih ličnosti starog Beograda i svetski poznatog matematičara Mihaila Petrovića, govorima su se oprostili episkop Venijamin, Milutin Milanković i Nikola Popović. Negde u daljini čuo se zvuk violine, instrumenta koji je Mika Alas svirao još od detinjstva.

Danas njegovo ime predstavlja jedno od najvećih u oblasti matematike. Po svom naučnom radu i rezultatima spada u najveće srpske matematičare i među vodeće svetske, a smatra se začetnikom kibernetike. Njegova zasluga u Srbiji posebno je velika kao osnivača Beogradske matematičke škole.

Mihailo Petrović Alas rođen je 24. aprila 1868. godine u Beogradu, na Savskoj padini. Otac Nikodim, profesor Bogoslovije, i majka Milica, ćerka protojereja Saborne crkve, imali su petoro dece (Mihaila, Radivoja, Miloša, Novicu i Mariju). Mihailo je bio najstariji.

Završio je Prvu beogradsku gimnaziju, a zatim upisao Prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta u Beogradu. Studije u Beogradu završio je 1889. godine. Po završetku Velike škole otišao je na studije u Francusku, mada nije dobio stipendiju od države. Godinu dana spremao je prijemni ispit da bi mogao da se upiše na Ecole normale superieure. Važio je za jednog od najboljih studenata.

Na Sorboni je diplomirao matematičke nauke 1891. godine, a fizičke nauke 1893. Radio je na pripremi doktorata, i 21. juna 1894. godine odbranio je doktorsku disertaciju iz oblasti diferencijalnih jednačina na Sorboni i stekao stepen Docteur és sciences mathematiques (doktor matematičkih nauka).


Povratak u Beograd

Petrović se vratio u Beograd 1894. godine, kada je u novembru postavljen za redovnog profesora Velike škole. Do 1938, kada je otišao u zasluženu penziju, bio je redovni profesor za teorijsku matematiku na Filozofskom fakultetu.

Zakonom o univerzitetu od 1905. godine, kada je Velika škola ukinuta, svi profesori su „stavljeni na raspolaganje“. Prvih osam profesora novoosnovanog Univerziteta u Beogradu postavio je ministar prosvete, I među njima su bili Petrović i Jovan Cvijić. Taj odbor osmorice kasnije je birao ostale nastavnike u svim zvanjima. Petrović je postao šef Katedre za matematiku. Bio je prodekan fakulteta (1909–1913) i dekan 1908. godine.

Za počasnog doktora filozofije beogradskog Univerziteta izabran je 1939. godine, i tom prilikom dao je prvi put izjavu za novine: „Bog mi je svedok da ovome nisam kriv.“

Naučni opus Mihaila Petrovića je obiman. Objavio je 14 monografija i oko 260 stručno-naučnih rasprava. Prvi doktorat iz matematike, a drugi na Univerzitetu u Beogradu, izrađen je pod mentorstvom Petrovića (kandidat Mladen Berić, odbranjen 13.05.1912). Kasnije je kod njega doktoriralo još 10 matematičara. Pored toga izveo je i više od 40 generacija matematičara na put prosvete. Objavljivao je naučne radove u najuglednijim časopisima sveta.

Biran je za člana više akademija nauka, u Beogradu, Zagrebu, Pragu, Varšavi i Bukureštu, i naučno-matematičkih društava (Beograd, Pariz, Prag, Krakov, Lajcig, Lavov, Palermo, itd.). Pored toga, primio je više odlikovanja: ordenje Svetog Save od petog do prvog reda, Medalju Miloša Velikog, Orden Belog orla, Orden rumunske krune, itd.

Zaslužan je za stvaranje novih naučnih disciplina: matematičke fenomenologije i teorije matematičkih spektara, a svoje radove znao je da prezentuje na brojnim međunarodnim naučnim skupovima, i njegovo ime postalo je poznato širom Evrope. Zahvaljujući njemu matematičke nauke u Srbiji prvi put izlaze na scenu na kojoj su i danas prisutne. Petrović je došao do impozantnih rezultata u diferencijalnim jednačinama, teoriji funkcija, algebri i računarstvu. Njegove rezultate koristili su mnogi naši, ali i strani naučnici. Nekoliko diferencijalnih jednačina, specijalnih funkcija i nejednakosti nose njegovo ime, a čuveni matematičar Kartan zapisao je da Petrović pripada grupi retkih naučnika koji su zasnovali nove naučne discipline. Bavio i pronalazaštvom, i patentirao je pet pronalazaka koji su bili zaštićeni.

Dosta je držao do svog vojnog čina rezervnog inženjerskog pukovnika, pa je sarađivao i sa vojskom, naročito na polju kriptolografije. Njegovi sistemi šifrovanja bili su u upotrebi u vojsci i diplomatiji. Pronalazak daljinar otkupljen je i realizovan za potrebe Vojnotehničkog zavoda u Kragujevcu i Rusiji. Konstruisao je i jedan tip zupčastog prenosnika, koji je bio preteča automatskih menjača na automobilima. Bio je začetnik kibernetike, a za hidrogenerator je dobio Zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900, a 1907. godine Počasnu diplomu Matematičkog društva u Londonu.

Njegova predavanja odlikovala su se jednostavnošću, što je bila dobitna formula za privlačenje studenata. Imao je strogo merilo koje je preneo i na svoje studente, time je doprineo da nastava matematike u srednjim školama zauzme značajno mesto. Nastavu je izvodio po uzoru na parisku školu. Pedagoške metode kako na predavanjima, tako i na održanim seminarima bile su dobar način uvođenja mladih u nastavnički i u naučni rad. Održao je 16 kurseva i seminara. Objavio je tri univerzitetska udžbenika koji su napisani na osnovu održanih predavanja i seminara.


Zaljubljenik u reku

Kao pasionirani putnik proputovao je kroz sve evropske zemlje i upoznao njihove gradove. Obišao je i severni i južni pol i pisao putopise. Najpoznatija njegova dela su: „Kroz polarnu oblast“, „U carstvu gusara“, „Sa okeanskim ribarima“, „Po zabačenim ostrvima“, „Roman jegulje“, „Đerdapski ribolovi u prošlosti i sadašnjosti“.

Bio je član Međunarodne naučne ekspedicije za ispitivanje Severne polarne oblasti. Tom prilikom upoznao je način života Eskima, i učestvovao u lovu na kitove. Pred kraj života išao je u još tri naučne ekspedicije, u osvajanje Severne i Južne polarne oblasti. O svim tim putovanjima i krstarenjima napisao je četiri knjige.

Kada je počeo Drugi svetski rat imao je 73 godine. Ne mareći za svoje godine prijavio se komandi generalštaba koja ga je sa grupom oficira rasporedila u Sarajevo. Nakon kapitulacije odbio je da obuče civilno odelo i izbegne nemačko zarobljeništvo. Odveden je u Nirnberški logor iz kojeg je izašao posle tri meseca zahvaljujući princu Đorđu Karađorđeviću, koji se za to založio kod svoje tetke Jelene, kraljice Italije.

Umro je u Beogradu, u sobi svoje kuće na Kosančićevom vencu, 8. juna 1943. godine.

http://i.imgur.com/5vVln9x.jpg
Mihailo Petrović Alas

Alas

Bavio se ribarstvom, te otuda i njegov nadimak Alas. Godine 1882. postao je ribarski šegrt, 1888. ribarski kalfa, a 1895. položio je ispit za ribarskog majstora. Na međunarodnoj izložbi u Torinu 1911. godine dobio je Zlatnu medalju za izložene eksponate iz ribarstva.


Prijatelj princa Đorđa

„Časovi na Dunavu sprijateljili su nas do te mere da mogu reći da se prava veza između profesora i mene, koja je godinama trajala, sve do njegove smrti – začela baš na Dunavu, u društvu prosti h ribara sa mrežama u rukama. Dunav i ribarenje bili su začetak te nepomućene sloge, koja je čudila moga oca i okolinu dvora, kao što je čudila i neke prijatelje čuvenog naučnika…“, napisao je princ Đorđe Karađorđević o svom prijatelju Miki Alasu.


Izvor: akter.co.rs