Autor: Venera Tema: Drevne civilizacije/ Atlantida  (Pročitano 465 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.082
  • 4807 date prim. 5423
    • Venerin san
« poslato: 30. jun 2012, 15:34 »
Атлантида


Карта Атлантиде, објављена у Амстердаму 1669. године

Атлантида је острво легендарне древне културе, о чијем самом постојању и месту постојања се још ништа не зна. Први пут Атлантиду је поменуо древни грчки филозоф Платон, који саопштава да је она била разорена природном катастрофом (вероватно страшним земљотресом или великом поплавом), пре више од 9.000 година пре Платоновог времена.

Платонов запис

У делу: "Критон" Платон описује рат између Атланта и остатка тадашњег света и каже да се догодио пре 9.000 година. Податак се односи на рат, а не на катастрофу, која је проузрокавала потонуће острва иако је тај рат прекинула природна катастрофа.
Остали антички аутори који су писали или помињали Атлантиду: Прокл (485 - 412. п. н. е.), Страбон (25. година не.), Плиније Старији (79. године н. е.), Диодор са Сицилије и многи други.
Према Платону Атлантида је била велико острво, величине као Либија и Азија заједно, и налазило се са оне стране Хераклеових стубова (Гибралтар). То је била плодна и богата земља, која је давала две жетве годишње. Становништво се бавило земљорадњом, сточарством, и занатима. Копали су и топили руде. Најцењенији метал је било злато, кога је било у изобиљу и један метал са називом орихалк који се могао наћи свуда по острву.


Мапа која показује локацију Атлантиде по Платоновом запису. Из Atlantis:The Antediluvian World, 1882, Игнацијуса Донелија.

У средини острва налазила су се два извора: један са хладном и један са топлом водом. Око њих су становници изградили базене за купање од којих су неки били покривени. Постојало је више градова и три пристаништа.
Земљом је управљао Атлант уз помоћ 10 царева. Састајали су се сваких 6 година и доносили законе и судили.
Становништво је уживало у срећи и богатству све док њихови цареви, нису решили да зарате са остатком света. Војску остатка света су предводили Јелини, а на њиховом челу су били Атињани. У страховитој бици Грци су однели потпуну победу и спречили да се Атлантиђани прошире са "ове стране Херкулових стубова".
У јеку најжешћих битака затутњли су страшни земљотреси и Атлантида је потонула у море.

Разлози нестанка

Постоји много легенди о Атлантиђанима и о томе како је њихова напредна цивилизација нестала. По једној легенди, уништили су сами себе погрешном употребом некакве страшне енергије, а по другој, богови су их казнили јер су почели да ратују против својих пријатеља и да убијају људе због своје похлепе и за већим богатством. У средњем веку људи су били сигурни да је Атлантида заиста постојала, и чак се веровало да је тај мистични континент стајао на месту данашњег Атлантског океана (одатле и име - Атлантида). Тада су истраживачи пловили свуда по свету у потрази за овом мистеријом, налазећи успут Северну и Јужну Америку, Кину, Јапан и Аустралију

Модерни мит

Модерни мит о овом континенту почео је 1882. године објављивањем књиге Атлантида коју је написао Американац Игнацијус Донели.

Древна цивилизација

Данас има доста археолога широм света који мисле да је мит о Атлантиди настао са великим вулканским ерупцијама у Егејском мору које су уништиле тада моћну и богату минојску цивилизацију на данашњем острву Санторини око 1450. п. н. е.



Izvor: Wikipedia




Nek ovo bude samo početak priče o legendarnoj drevnoj civilizaciji-Atlantidi.

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.082
  • 4807 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #1 poslato: 26. mart 2013, 09:46 »
Atlantida

 • Zemlja iza Heraklovih stubova, izuzetne organizacije i napredne tehnologije, prema Platonu, nestala u "jednom strašnom danu i jednoj strašnoj noći"

• Priču o legendarnoj Atlantidi, nestaloj, navodno, pre 12.000 godina, Platon preuzeo od egipatskih sveštenika.
Kroz istoriju civilizacije oduvek su pažnju hroničara, ali i avanturista, privlačile priče o izgubljenim kontinentima i dalekim nepoznatim zemljama. Lemurija, ostrvo Mu-mu, drevna germanska Tula i mnoge druge daleke izgubljene oblasti, ipak su zauvek ostale u senci legendarne Atlantide. Mitsko ostrvo, koje je, navodno, nestalo pre oko 12.000 godina, o kojem su pisali još antički filozofi i mislioci, i posle dve hiljade godina zaokuplja pažnju naučnika, umetnika i pustolova.
More progutalo ostrvo



Brojni istraživači su nadahnuti legendama o Atlantidi pokušali da utvrde fizički položaj ovog "rajskog ostrva". Tokom poslednjih decenija Atlantida je uvek iznova "otkrivana". Jednom je "pronađena" kao Tartesos, između rukavaca na ušću reke Gvadalkivir, drugi put na grčkom ostrvu Santoriniju.

Prvi pisani trag o Atlantidi sačuvan je u dva čuvena Platonova dijaloga koji su nazvani prema Pitagorejcu Timeju i Platonovom ujaku Kritiji Mlađem. Platon Atlantidu opisuje kao državu koja je stvarno postojala u vremenu i prostoru, i koja je bila organizovana na gotovo idealan način.

- Sa druge strane moreuza koji zovete Heraklovim stubovima, ležalo je ostrvo veće od Azije i Libije zajedno, a odatle se tada moglo prevesti do drugih ostrva. Na ovom ostrvu postojala je Atlantida, velika, divljenja vredna kraljevska sila koja je posedovala i druge delove kopna. Iz ovih zemalja vladala je ova sila Libijom do Egipta i Evropom do Tirenije - stoji u Platonovom spisima.
Napisano 25.000 knjiga

Do sada je o Atlantidi napisano više od 25.000 knjiga, prevednih na gotovo sve književne jezike sveta. Sve one, više ili manje, na gotovo identičan način tragaju za korenima izgubljenog kontinenta o kojem je pre dve hiljada godina prvi progovorio Platon.

Najintrigantniji deo spisa velikog grčkog filozofa govori o strašnom kraju drevnog ostrva.

- Ali, potom stigoše strašni potresi i poplave, čitav valjani naraštaj naroda bi progutan, a ostrvo Atlantidu na sličan način proguta more i ono iščeznu tokom jednog jedinog strašnog dana i jedne jedine užasne noći. Zbog toga je i sada more tamo neprolazno za brodove. Sprečavaju to visoke naslage mulja, ostaci potonulog ostrva - kaže Platon.

U daljem toku ove priče govori se o Atlantidi kao zemlji neverovatno raskošne vegetacije, krupnim i lepim stanovnicima, gradovima punim sjaja, a naročito o glavnom gradu koji je odlikovala monumentalna kraljevska tvrđava. čitava zemlja dobila je ime po Atlasu, osnivači dinastije i prvom vladaru koji je postavio, tvrdi Platon, temelje ovog "rajskog ostrva".

- Od Atlasa potiče bogata i poštovana loza, a kako je uvek najstarijem potomku ostavljao kraljevstvo, sačuvalo se kroz mnoge generacije bogastvo kakvo se ne nađe ni u jednom kraljevstvu, niti će se verovatno uskoro tako lako naći. Bili su opskrbljeni svime što im je trebalo. Ostrvo je obilovalo svime što šuma može da ponudi graditeljima, a hranilo je u velikom broju pitome i divlje životinje, pa su ovde u velikom broju živeli i slonovi.
Koreni priče u Egiptu

http://i.imgur.com/MuWS2gl.jpg
Drevne civilizacije/ Atlantida


 Platonovi "Dijalozi" u kojima slavni filozof govori o "rajskom ostrvu" nastali su pred sam kraj njegovog života negde oko 348 godine pre naše ere.

Pretpostavlja se, međutim, da kazivanje koje je Platon samo zabeležio potiče od mudrog vladaoca Solona koji je prilikom boravka u Egiptu priču čuo od jednog sveštenika.

Za sve životinje ispaše je bilo u izobilju, čak i za one kojima je trebalo najviše hrane. Zemlja je izdašno rađala, u izobilju je bilo hranljivog korenja, trava, drveća sokova, cvetova i plodova. Sve je to rađalo na ostrvu koje se kupalo u svetlosti Heliosa, božanski lepo i zadivljujujuće. Dok ih je zemlja tako darivala, žitelji izgradiše hramove i kraljevske palate i urediše svu ostalu zemlju.

Platon sa puno divljenja opisuje raskoš i bogatstvo građevina na ostrvu, a naročito kraljevsku palatu.

- Kraljevski zamak unutar akropole bio je uređen na sledeći način: u sredini se nalazio hram posvećen Kliti i Posejdonu, u koji ulazak beše zabranjen. Bio je okružen zlatnom ogradom, i tu beše začeto i rođeno svih deset kraljevskih prinčeva. Ceo hram žitelji behu optočili srebrom, a i zidovi, stubovi i pod behu bogato ukrašeni zlatom. Tu behu takođe zlatne statue boga, prikazanog kako upravlja kočijama sa šest krilatih konja i dodirujući glavom tavanicu.
Hijeroglifi čuvaju tajnu
Grčki filozof Proklus koji je živeo između 412. i 485. godine nove ere, u svojim spisima, tvrdi da je u jednom staroegipatskom hramu pronašao hijeroglife sa zapisima o Atlantidi.

Takav spis, međutim, nikada nije pronađen, a mnogi hroničari tvrde da je ovaj egipatski dokument i dan-danas sakriven u mulju delte Nila ili pod vrelim peskom Sahare.

U istim spisu opisuju se i neke prirodne odlike Atlantide koja je, po Platonu, obilovala geotermalnim izvorima.

- Stanovnici su koristili tople i hladne izvore koji su obilovali vodom čudesnih svojstava i kakvoće. Oko izvora behu podignute zgrade - voda je bila sprovođena u bazene, neki pod vedrim nebom, a neki pokriveni, sa toplom vodom za zimsku upotrebu. Bilo je tu bazena za kraljevski rod, za obične građane, za žene, kao i drugih za konje i ostalu vučnu stoku, i svaki je izvanredno odgovarao svojoj nameni. Otpadne vode su odvođene u Posejdonov lug gde je, zahvaljujući pogodnom tlu, raslo raznoliko drveće neobične lepote i veličine. Voda je zatim kanalima usmeravana prema spoljnom vodenom prstenu kod mostova.
Prevagnulo zlo smrtnika
čuveno Platonov spis govori i o državnoj organizaciji Atlantide koja je imala moćnu vojsku i efikasan upravljački sistem. Osim toga Atlantiđani su imali visoko moralne nazore i bili su veoma pobožni.

- Govorilo se da je silu takve veličine i nazora sam Bog namenio toj zemlji, zbog sledećih razloga. Kroz niz ljudskih vekova, sve dok je božanska priroda delovala u njima, oni su poštovali zakone i voleli svog božanskog pretka. Imali su uzorna moralna shvatanja i odlikovali su se blagošću i promišljenošću u teškim danima. Osim valjanosti, sve drugo su smatrali manje važnim i sa ravnodušnošću, kao teret, nosili svu onu silesiju zlata i bogatstva kojima su raspolagali. Nisu se opijali svojom raskoši, već su je shvatali kao ishod zajedničke dobre volje i trezvenog života. Zahvaljujući takvom načinu života i delovanja, uspevalo im je da srećno žive. No, kako je udeo božanskog u njima s vremenom nestajao, i kako se ovaj udeo često i mnogo mešao sa smrtnim, ljudska priroda dobiprevagu i oni postadoše zli, nesposobni da lako nose svoje bogatstvo. Oni, pak, koji nisu bili u stanju da prepoznaju vrednost života usmerenog prema božanskom, činjaše se sebi samima utoliko sjajnijim i srećnijim ukoliko su sve više postajali opsednuti strašću za dobitkom i moći.

I Bog nad bogovima Zevs, koji vlada po večnim zakonima, odmah uvidevši u kakvom se bednom stanju nalazi taj nekada tako dobar narod, odluči da ih kazni...
Vekovna potraga bez rezultata

• Otkrićem Amerike i razvojem nauke i filozofije u vreme renesanse, došlo do pravog buma u potrazi za nestalom zemljom
• U periodu, takoreći, tragikomičnih istraživanja, Atlantida "pronalažena" čak i Švedskoj, Italiji, Južnoj Africi
• čuveni arheolog Hajnrih Šliman, koji je otkrio Troju, vratio se Platonu

Posle Platonovog spisa, o Atlantidi se gotovo hiljadu godina ćutalo. Mračni Srednji vek nije imao milosti prema grčkim i rimskim filozofima koji su smatrani paganima i čija su dela spaljivana. Crkva, a naročito Sveta inkvizicija nije dozvoljavala nikakve priče koje ne bi imale svoje uporište u Bibliji.

Tako je sve bilo do početaka humanizma i renesanse, odnosno velikih geografskih otkrića.

Kamen temeljac postavlja čuveno putovanje moreplovca Kristifora Kolumba koji je 12. oktobra 1492. otkrio američki Kontinent. Tada počinje ponovo interesovanje za dela grčkih mislilaca, a prvi među njima svakako je bio Platon i njegova razmišljanja o "rajskom ostrvu".
Tajna monaha Atanazijusa
Najpre je Španac Francisko Lopes de Gomara prvi napisao istoriju novootkrivenih zemalja i ukazao 1553. godine na iznenađujuću potvrdu Platnovog predviđanja u pogledu topografije zapadnog Atlantika. On je smatrao da bi novi kontinent Amerika mogao da bude drevno ostrvo Atlantida. Ovom shvatanju uskoro su se pridružili mnogi drugi mislioci toga vremena čija su shvatanja samo doprinela popularizaciji najveće misterije čovečanstva.

čuveni filozof Frensis Bekon je u svom delu "Nova Atlantida" označio današnji Brazil kao onaj kontinent o kojem je pisao Platon. Janus Joanes Birherov takođe se složio sa Bekonom i izrazio uverenje da je Brazil u stvari drevno "rajsko ostrvo". Interesantna je i teorija jezuitskog monaha Atanazijusa Kirhera koji je 1665. godine objavio da su vrhovi planina Azorskih ostrva u stvari potonula Atlantida.

Dan - danas je misterija kako je ovaj priučeni monah uspeo da nacrta zapanjujuće dobru kartu ostrva kada mu nisu stajali, u to vreme, na raspolaganju moderni metodi merenja profila morskog dna.

Izvor: blic.rs

Van mreže DarkCharmer

  • VIP član
  • *****
  • poruke: 14.087
  • 1857 date prim. 2120
« Odgovor #2 poslato: 17. april 2013, 09:56 »
Gde je legendarna Atlantida

Postoji li jos...?

Da li je to bila civilizacija koju su osnovali vanzemaljci i da li našu civilizaciju vode - mudraci sa Atlantide?


Najpoznatiji opis Atlantide dao je drevni grčki filozof Platon, koji je izneo u dva svoja dijaloga Timaeusu i Critiasu. Prema zapisu u Timaeusu, priču o cvetajućoj civilizaciji na ostvru Atlantida i njenoj propasti od 10 milenijuma pre naše ere ispričao je atinskom državniku Solonu jedan egipatski sveštenik.
   Najpoznatiji opis Atlantide dao je drevni grčki filozof Platon, koji je izneo u dva svoja dijaloga Timaeusu i Critiasu. Prema zapisu u Timaeusu, priču o cvetajućoj civilizaciji na ostvru Atlantida i njenoj propasti od 10 milenijuma pre naše ere ispričao je atinskom državniku Solonu jedan egipatski sveštenik.   
    Tajni spisi iz rozenkrojcerske biblioteke označavaju Platona kao čuvara i poverenika atlantiđanske tradicije. Po njemu, ovo veliko ostrvo - kontinent, nalazilo se iz Herkulovih stupova (Gibraltara), i imalo je površinu od 154.000 kvadratnih kilometara.
    Na njemu je živelo oko 20 miliona stanovnika, a zemlja je obilovala toplim izvorima, plodnim ravnicama koje su bile ispresecane mnogim kanalima koji su omogućavali dve žetve godipnje. O bogatstvu Atlantide govorio je podatak da je njen glavni grad bio opkoljen visokim bronzanim zidom, a dvorci i hramovi bili su prekriveni zlatom i srebrom.
    Do 9.000  godina pre Hrista ta je civilizacija gospodarila u tom delu sveta i njena državna zajednica poslužila je Platonu da osmisli svoje najveće delo 'Država'.
   A onda, po zabeleškama Platonovim, 'jednog užasnog dana i jedne užasne noći, Atlantidu je progutalo more'.


Gospodari sila iz kosmosa



Austrijski inženjer Oto Henrih Muk izneo je hipotezu da se Atlantida mogla nalaziti u blizini Azorskih ostrva, koja leže na udaljenosti od oko 1200 kilometara od Evrope. U oblasti Azorskih ostrva, greben koji deli dno Atlanstvog okeana na dva dela, i čija visina pod morem dostiže 3.000 metara, širi se u plato širine 400 i dužine 1.000 kilometara. Severno od njega podižu se podvodne vulkanske planine. Pojedini njihovi vrhovi uzdižu se nad površinom okeana, a to su danas Azorska ostrva. Veličina i oblik podvodnog platoa podudaraju se sa Platonovim opisom Atlantide.
    Ono što je tajno društvo Rozenkrojcera - Bratstvo Ružinog Krsta, dozvolilo da se otkrije javnosti kada je u pitanju Atlantida, zabeležio je u svojoj knjizi 'Nevidljiva imperija' francuski Veliki majstor Reda Ružinog krsta, Rajmon Bernar.
    Po njemu, ona je bila samo 'srce sveta', a kontinentom i kolonijama koje je imala širom sveta, upravljao je Savet mudraca, koji je, kao najviši organ, bio čuvar tajnog znanja. Ono se nalazilo u hramu u obliku piramide. Sve ostale piramide u svetu građene su kao kopije ove glavne piramide, na pažljivo odabranim lokacijama, uključujući i najsavršeniju od svih, Keopsovu piramidu u Egiptu.
    'Samo je jedna piramida, ipak, preslikavala savršenu piramidu, i to čak i u različitoj razmeri: ona je poznata kao Keopsova piramida. Ona na licu sveta ovekovečava u potpunosti mudrosti Atlantiđana, dok ostale piramide otkrivaju samo deo toga. Atlantiđani su znali i prirodu i moć izvesnih kosmičkih sila, naročito teluričkih struja, i pažljivo su ih primenjivali u poljoprivredi i harmonično održavali opšti balans tih strujanja da, da bi izbegli geološke katastrofe čije sprečavanje se nalazilo van ljudske moći', - govori Rajmon Bernar.
    Sličnu funkciju su imali i megaliti, dolmeni i menhiri, koji su, tamo gde su takve zaštite u obliku piramida bile suvišne, označavali mesta gde su se sjedinjavale sile i fokusirala univerzalna kosmička energija, pa su bila pogodna za održavanje ceremonija. Ceo svet je bio konstruisan kao neka vrsta prijemnika i pojačivača sila, između ostalog i u cilju poboljšanja poljoprivredih prinosa.
    Šta je prema Bernaru, dovelo do katastrofe? Zbog intrige i neznanja, došlo je do pogrešnog korišćenja piramide, i planetarna katastrofa bila je neminovna. Ona je izmeni lice Zemlje i ostala je u predanju zabeležena kao POTOP. Vrhovni mudraci Atlantide, svoje novo utočište pronašli su u Egiptu.


Vizije Edgara Kejsa



Poznati američki vidovnjak Edgar Kejs imao je viziju Atlantide kao kontinenta koji su zapravo pogodile tri katastrofe: prve dve oko 15.600 godina pre Hrista, kada se podelila na ostrva, a prilikom poslednje kataklizme, pre 12.000 godina, potopljen je i ostatak. Atlantida se prostirala od Sargaškog mora do Azora, na površini jednakoj veličini Evrope i Male Azije zajedno.
    Pre poslednje katastrofe, rekao je Kejs, Atlantiđani su se iselili u Peru, Egipat, Meksiko, Novi Meksiko i Kolorado, i mada je njihova civilizacija u početku bila zaista na visokom nivou, vremenom je nestala.
    Na samom kontinentu, tvrdi Edgar Kejs, Atlantiđani su znali tajnu koncentrisanja solarne energije u takozvani 'kamen sa magnetskim svojstvima', i ona se koristila u poljoprivredi, industriji, transportu, pa čak i u domaćinstvima.
    Veliki 'Atomski kamen' bio je smešten ispod kupole sa pokretnim zidovima, nalik onima u astronomskim opservatorijima. 'Njegova nevidljiva radijacija delovala je na primajuće kamenje koje je snabdevalo pogonskom snagom vazdušne, kopnene i morske mašine. Veliki kamen bio je cilindrični kristal sa mnogo zaravnina, a njegov vrh je bio oblikovan na takav način da je zarobljavao solarnu energiju i koncentrisao je u sredinu cilindra.
    Kejs je predvideo da će tragovi Atlantide biti otkriveni na tri mesta: u Egiptu, na ostrvu Biminiju i na Azorskim ostrvima. Ovo proročanstvo je dao 1940. godine, a informacije o Atlantiđanima, kako je tvrdio, dobio je 'direktno sa one strane'. Takođe je predvideo početak ponovnog uzdizanja Atlantide, navodeći da će Posejdonija biti prvo ostrvo koje će se ponovo pojaviti, i to oko 1968. ili najkasnije do 1976. godine. Dva su se proročanstva do sada ostvarila !!!


Nova Posejdonija

Konačno, na 35.paraleli i u Bermudskom trouglu 1970. godine dogodio se zadivljujući fenomen: unutrašnja vatra tinjala je u paklenim pukotinama ostrva Lanzarot, a vode Furnasa, kod San Miguela, vrile su i tutnjale proizvodeći blatnjave kratere, a pesak i lava novorođenog ostrva pored Fajala su se polako hladile.
    U isto vreme, francuski ronilac Dimitri Rebikof bio je prvi koji je primetio impresivne podvodne mase blizu zapadne obale Biminija, mada je za više od trideset godina na hiljade podvodnih ribolovaca obilazilo Bimini, malo ostrvo u Bahamima, oko 50 kilometara od Majamija, i ronilo u istoj oblasti gde i Rebikof, a da nikada niko od njih nije čak ni primetio ništa slično. Te čudne formacije stena, koje su se, kada ih je Rebikof u saradnji sa jednim američkim profesorom fotografisao, pokazale kao antički zidovi, bili su dugački oko 76 metara i sastavljeni od ogromnih kamenih blokova visokih 4, 87 metara, i nalaze se šest metara ispod površine mora, a uzdižu se manje od 60 santimetara od morskog dna. 
    Arheolozi su, mada nerado i vrlo oprezno, morali da priznaju da se radi o drevnim tvorevinama ljudskih ruku, i da nemaju objašnjenja o kakvim građevinama se ovde radi, ko ih je podigao, kada i čemu su služile. Jedino su, na osnovu podatka dobijenog avionskim snimanjem da se zidine nalaze šest metara ispod površine mora, zaključili da su ruševine stare od 6-7 hiljada godina, iz jednostavnog razloga što je tada Atlantik bio za toliko ispod sadašnjeg nivoa.
    Međutim, s obzirom da je teško zamisliti da su građevine bile podignute na temeljima koje je zapljuskivao okean, i to još u području koje su periodično pogađali uragani, zidine kod Biminija morale su biti bar jop pet do šest mestara iznad morske površine, što se onda vremenski poklapa sa pretpostavkom da je Atlantida nestala u talasima pre 12.000 godina.



Opet ce izroniti na svetlost dana

Kada su, po Velikom majstoru rozenkrojcera, Rajmonu Bernaru, mudraci sa Atlantide izbegli pre poslednje katastrofe u Egipat, oni nisu obnovili svoju imperiju, poučeni iskustvom koje su imali, nego su stvorili jedan univerzalni plan - kako da CEO SVET POSTANE NOVA ATLANTIDA!
    Učinili su to tako što su se povukli u tajnost, ali su, ostavljajući ipak ljudima slobodnu volju, vodili i usmeravali čitav naš razvoj. Oni su davali čovečanstvu otkrića, navodeči ga na njih, polako otvarajući bogatu riznicu naučnog i tehnološkog znanja sačuvanog sa Atlantide.
    Međutim sve to znanje je poreklom iz DRUGE GALAKSIJE, i doneli su ga oni koji su postali prvi vladari Atlantide, dakle vanzemaljci! Neki od njih vratili su se na svoju planetu, drugi su ostali na Zemlji da svoju misiju ispune do kraja. Sve zemaljske civilizacije potiču od te druge grupe - barem tako tvrdi Rajmon Bernar.
 Sada je došlo vreme izbora! Biće označeno ponovnim pojavljivanjem atlantiđanskih mudraca u javnosti, i čovečanstvo će se suočiti sa mogućnošću velikog napretka, ukoliko dostignuća bude koristilo u prave svrhe, ili totalne propasti - ali ovog puta ne samo jednog kontinenta, nego čitave planete.
    Atlantida će, ubeđen je Rajmon Bernar, izroniti iz mora i ljudska rasa će se vratiti na nju, upravo tamo odakle zapravo i potiče, a nakon toga krenuće u nova osvajanja, i budući vekovi doneće uniju planeta i galaksija, što će konačno, sa univerzalnim buđenjem svesti, do kraja ispuniti početni plan.
    Rozenkrojcerski tajni spisi nagoveštavaju da današnji Atlantiđani, koji su zamenili bivši Savet mudraca, i sada deluju rasuti svuda po svetu, i to u saradnji sa 'Visokim Savetom A...' - ne navodeći o kakvom je Savetu ovde reč.
    Da li će budućnost potvrditi ovakva predviđanja, ostaje da se vidi, a što se tiče prošlosti, poslednjih godina sve je više potvrda da se između 9.000 i 9.600 godina pre Hrista zaista dogodila kataklizma kakva je mogla da uništi Atlantidu!
    Naime, proučavanjem dna Meksičkog zaliva, naučnici su ustanovili da je pre 12.000 godina nivo mora naglo porastao, i da se podigao za oko 50 metara i poplavio kopno. Da li je to bila posledica topljenja glečera po završetku ledenog doba, ili udara velikog asteroida o Zemlju, kako pretpostavljaju drugi naučnici, može samo da se nagađa. u svakom slučaju, u Bibliji je sačuvana uspomena o opštem potopu.
  Drugi dokaz pružio je poznati istraživač morskih dubina Žak Kusto, koji je u blizini ostrva Andros, na Bahamima, otkrio na dubini od 50 metara podvodnu pećinu ispunjenu stalagmitima i stalaktitima. Poznato je, međutim, da oni nastaju samo na površini zemlje, a ni u kom slučaju na morskim dubinama, i to postepenim taloženjem krečnjaka koje traje hiljadama godina. I u blizini Hondurasa, Kusto je pronašao čitav niz pećina sa ovim pećinskim nakitom, ali oni su stajali HORIZONTALNO, a ne vertikalno, što se protivi svim zakonima prirode!
    Jedino objašnjenje je da su usled snažnog potresa pećine bile otkinute od kopna i tako se u neobičnom položaju našle na dnu mora. Analiza jednog stalagmita pokazala je da se dogodilo pre 12.000 godina.
    Postoji još jedna pretpostavka koju su izneli neki okeanografi, a to je da je
civilizacija Atlantide postojala davno na jednom grčkom ostrvu u Egejskom moru.
   Ostrvo se tada zvalo Tera, a danas se zove Santorini, i da je oko 1.500. godine pre naše ere izbila na njemu jaka erupcija vulkana, da se usled toga obrazovao veliki talas cunami i da je sve to dovelo do nestanka napredne civilizacije na ostrvu Kritu.
    Bilo kako bilo, nove teorije će izlaziti na svetlost dana, ali dali će to učiniti i Atlantida, veliko je pitanje?

conopljanews.net

Van mreže Suton

  • Maratonac
  • *****
  • poruke: 7.499
  • 1048 date prim. 1411
« Odgovor #3 poslato: 04. septembar 2014, 13:50 »
Atlantida
Autor: D.L. • 26.09.2012

Atlantida...Mit, legenda ili još nepronadjeno arheološko nalazište? Prvi put se spominje oko 2400 godina pre naše ere, velika, bogata i slavna ostrva Atlantide, nazvana po bogu Atlasu, sa znanjem koje ljudski rod tek treba da otkrije. Nema pisanih tragova Atlantiđana o njima, a celu zbrku i jurnjavu naučnika, pljačkaša grobova i ostalih slave željnih ljudi da otkriju ovaj Osmi kontinent, dugujemo slavnom grčkom državniku i naučniku Solonu (639.-559.pne).

Solon je po svom povratku iz Egipta 561.god.pne zapisao priču koju je čuo od nekog čuvara hrama u Donjem Egiptu, o potonulom carstvu kome je Egipat dugovao pismo i jezik. Ta priča i ne bi bila toliko značajna da je nije jedan filozof (a ko bi drugi zakuvao celu stvar ako ne filozof) objavio u svojim dijalozima. Reč je o Platonu i delima ''Timaeus'' i ''Critias''. U ovim delima on opisuje ranu istoriju Grčke, njen sukob sa Atlantidom i društveno i državno uređenje same Atlantide. On govori da se to desilo pre 9000 godina, znači IX do X veka pne, kada je Atlantida rešila da zarati sa ostatkom sveta. Po Platonu Atina je, naravno, bila na čelu vojske ostatka sveta koja je pobedila Atlantiđane i sprečila je da se raširi po Sredozemlju. Tada je zatutnjao strašan zemljotres koji je potpuno uništio Atlantidu i zbrisao je sa lica zemlje. Naravno, Grcima i ostatku sveta koji se zatekao blizu nije ništa bilo. Sačuvali su ih moćni grčki bogovi, kako da ne. Na drugu stranu to, što u to vreme, koliko traje pisana istorija sveta, nije zabeležen ni jedan katastrofalan događaj koji bi uništio celu jednu civilizaciju, a da pri tom ne pogodi ni jednu drugu u okruženju. Razlog da se sumnja u Platona je i osuda i negiranje čak i njegovog učenika Aristotela. Ne zaboravimo, obojica su bili filozofi.



Bilo kako bilo, ljudi oduvek nagađaju stvarnu lokaciju Atlantide. Od Sredozemnog mora (Krit, Sicilija, pa čak i Španija) preko Atlantskog okeana (Azorska ostrva, centar Atlantika, Karipsko more) pa do Meksika. Da kažem i to da ima onih koji sumnjaju čak i na Aziju, na prostoru Indonezije. Nebrojano mnogo avanturista je plovilo aktuelnim područjima, ispitivalo sonarima morske dubine, čak je i Žak Kusto sa svojim brodom ''Calipso'' tragao za bilo kakvim materijalnim dokazom o postojanju Atlantide. I uvek bezuspešno. Interesantno je, da kad god se prašina oko nje malo slegne i smanji broj traganja, Atlantida se surovo našali sa nama i podstakne vatru. Tek da nas malo razdrma. Posle II svetskog rata niko nije ni razmišljao o Atlantidi, a onda kao grom iz vedra neba, ruski časopis ''Sputnjik'' objavljuje da je američki brod za okeanografska ispitivanja pronašao na dnu okeana oko 1500 kg čudnih krečnjačkih ploča prečnika 15 cm za koje se dokazalo da su stare oko 12.000 godina, da su napravljeni ljudskom rukom i na površini zemlje. I baš Rusi da otkriju taj podatak, jer su Amerikanci to zaboravili da spomenu. I posle nekoliko godina traganja, opet odustajanja i prihvaćanja da je sve to ipak premalo dokaza da bi se nastavilo dalje. Do sledećeg otkrića i sledeće generacije koja nastavlja putem svojih predaka, i sa ne većim uspehom. Kako stvari stoje, sa moje tačke gledišta, uvek je bilo više dokaza da se ne može dokazati, nego da se može potvrdi postojanje Atlantide.

Sa druge strane, ne mogu a da se ne zapitam, kako je moguće da se u relativno isto vreme, na geografsko dalekim lokacijama pojave takve sličnosti među narodima koji, ne samo da se nisu poznavali nego nisu ni čuli jedan za drugi: astrologija u Srednjoj Americi i Egiptu je bila razvijena i tačna skoro do savršenstva; igra loptom ''pelota'', koju Baskijci igraju od pamtiveka igra se isto kao u Meksiku ( sa tim što dokazi o toj igri u Meksiku postoje i pre Kolumba); u svim narodima sveta postoji priča o potopu koji se desio u takoreći isto vreme – pre 12000 godina. Da ne zaboravimo identične piramide Acteka, Maja, i Egipćana su bile čuda arhitekture u to vreme. Kako se sve to našlo na raspolaganju ljudima u tom ranom stadijumu ljudske civilizacije? Da li je to ipak nasleđe Atlantide ili smo to pak dobili od nekog razvijenijeg oblika društva, ali ne sa zemlje nego iz svemira? Možda i saznamo odgovore, jednog dana. Možda.

Izvor: medias.rs