Autor: DarkCharmer Tema: Tajna društva  (Pročitano 1041 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže DarkCharmer

  • VIP član
  • *****
  • poruke: 14.087
  • 1857 date prim. 2121
« poslato: 02. april 2013, 15:27 »
Tajno drustvo- “Assassins”



Asasini behu fanatični ogranak tajne muslimanske sekte zvane ismaili, čija su ezoterička učenja zastupala ideju da su sva dela moralno ambivalentna, što je asasinima omogućilo potpunu slobodu u ponašanju. Reč „assa­sins“ (atentatori, prim.prev.) je, naravno, ušla u engleski jezik u značenju „ljudi koji su spremni da ubijaju iz re­ligioznih i političkih razloga“. Dok su bili na vrhuncu moći, asasini su predstavljali tajnu organizaciju koja je svima ulivala veliki strah. Asasin je mogao da se godi­ nama pretvara pre nego što bi napao svoj cilj, a često bi se i sprijateljio sa žrtvom davno pre nego što bi je ubio.



Oni su širili strah jer je Asabah2izgledalo da imaju oči i uši svu­da, a metodi su im im bili krajnje nemilosrdni. Početkom 11. veka ovu organizaciju je osnovao Ha­san Ibn Sabah, šiitski musliman iz Korasana. On je proučavao ismailićansko učenje u Nišapuru i od tamoš­njih religioznih vođa stekao je dobro razumevanje nji­hovih tajnih znanja, da bi se na kraju uspeo na jedan od najviših položaja u njihovoj organizaciji. Ali, u Kairu se žestoko posvađao sa ismailićanskim vođama i morao je da napusti Egipat i preko Alepa i Damaska ode u Persi­ju. Tamo je okupio sledbenike i 1090. krenuo da osvo­ji planinsku tvrđavu u Alamutu. Tamo je osnovao sektu koja se nije mnogo razlikovala od ismailićana i usvojila je mnogo od njihovog učenja, ali sa dodatnim metodom upotrebe raznih tehnika ubijanja protiv svih neprijatelja. Poglavar ovog reda bio je apsolutni vladar šeik al assadžebal, ili starac sa planine. Njemu su bili potčinjeni dai al kirbal, ili veliki priori, a potom dai, ili priori. Na četvrtom nivou bili su refici (refik) koji su bili pomoćni­ci sa delimičnim znanjem određenih aspekata tog kulta, a ispod njih bili su fedavi, ili fedai (posvećenici) veliki neinicirani, koji su ipak bili posvećeni cilju te organi­ zacije i slepo su slušali naređenja starca sa planina. Pre nego što bi fedavije poslali u njihove ubilačke misije, dovodili su ih u stanje ekstaze, konzumiranjem hašiša (konoplje). Zbog toga su postali poznati kao hašišini ili asssas1konzumenti hašiša, pa se ta reč vremenom promenila u „assasin“ u zapadnim jezicima. Lasik, ili iskušenik, bio je šesti nivo ovog reda, a radnici i mehaničari sedmi, a oni su morali da se najstrože drže Korana. Za razliku od njih, iniciranima je dozvoljavana velika sloboda u religiji i oni su često smatrali da su religiozne tehnikе od malog značaja. Hasan je umro 1124, a vlast je preuzeo njegov glav­ni dai, Kia Busurg Omid. Pod njegovom vladavinom, asasini su se učvrstili u Siriji i uskoro dokazali svoju moć ubistvom dva kalifa. Godine 1163. Hasan II je od­ lučio da ukine islam u asasinskoj državi. Umesto toga, pokušao je da otvori red prema spolja, prenoseći svo tajno znanje ljudima izvan kruga iniciranih. U skladu sa asasinskom tradicijom, ubio ga je njegov šurak. Njegov sin, Mohamed II, koji je vladao gvozdenom batinom, upustio se u pregovore sa krstašima, koji su ostali ne­ dovršeni. U pokušaju da ujedini islamske snage,Mo­hamed se pobunio protiv Saladina i pokušao da ubije saracenskog vođu, poslavši mu tri asasina. Nije ni čudošto su za Saladina asasini postali neprijatelj broj jedan. Godine 1176, u nastojanju da jednom zauvek uništi taj kult, Saladin je okupirao njihovu teritoriju i započeo da istrebljuje stanovništvo. U strahu da će biti potpuno uništeni, asasini su sklopili primirje sa Saladinom i pre­ stali sa pokušajima da ga ubiju. U to vreme su stvarnu vlast među asasinima imale dve vođe, Hasan u Persiji i Sinan u Siriji. Sinan je bio nemilosrdan čovek koji je smatrao da je inkarnirani bog. Najveći deo dana stajao je na jednoj steni, odeven samo u tanku košulju, propovedajući gorljivo svoje verovanje u sopstvenu strahovitu moć.

misterije.info

Van mreže DarkCharmer

  • VIP član
  • *****
  • poruke: 14.087
  • 1857 date prim. 2121
« Odgovor #1 poslato: 04. april 2013, 12:28 »
Prieure de Sion



Sionski priorat- evropsko tajno drustvo, smatra se da je osnivano negde oko 1099. godine. Osnivač ovog tajnog reda bio je Godfri Bujonski – kralj Jerusalima.

Glavni zadatak ovog reda, bio je da čuva i brani pripadnike merovinške krvi i da stvara uslove za preuzimanje kraljevskog trona, oduzetog još 679.g. ubistvom Dagoberta II, a u dosluhu sa Papom.
Najbolje odslikava ulogu sionskog priorata jedna rečenica koju je navodno napisao jedan njegov član:

“Bez Merovinga, Sionski priorat ne bi postojao, a bez Sionskog priorata merovinška dinastija bi izumrla”.
Tajni red koji je delovao pod mnoštvom imena, najčešće je poznat kao Prieure de Sion (Sionski priorat).
Jedan od najboljih opisa ovog tajnog reda dao nam je pisac Den Braun u knjizi “Da Vinčijev kod”. “Kralj Godfroanavodno je čuvao izuzetno moćnu tajnu- tajnu koja se
u njegovoj porodici nalazila još od Hrista. Plašeći se da se tajna ne izgubi nakon njegove smrti , on je osnivao tajno bratstvo- Sionski priorat- i zakleo ih da
će čuvati tako što će je prenositi sa kolena na koleno. Tokom godina provedenih u Jerusalimu, Priorat je saznao za tajne dokumente
zakopane pod rueševinama Irodovog hrama, koji je bio izgrađen na ostacima Solomonovog hrama.Ovi dokumenti su, verovao je Priorat, potvrdjivali istinitost moćne tajen koju je čuvao kralj Godfroa Bujonski
i bili su toliko opasni da Crkva ne bi prezala ni od čega u pokušajima da ih se domogne.
Priorat se zakleo da, bez obzira na potrebno vreme, ti dokumenti moraju biti izvadjeni ispod ruševina hrama i zauvek zaštićeni, kako se istina ne bi zauvek izgubila. Da bi došli do svog cilja, Priorat
je osnivao vojno krilo- grupa od devet vitezova nazvanih Siromašni vitezovi Isusa Hrista i Solomonovog hrama, poznatijih kaovitezovi templari.
Priorat je vodio vrhovni majstor sa jos 3 pomoćnika.” Godine 1975. Nacionalna biblioteka u Parizu otkrila je spise poznate pod imenom Tajni dosijeji, u
kojim se navode mnogobrojni članovi Sionskog priorata, među kojima su i neki od najpoznatijih istorijskih mozgova :
Sandro Filipepi poznatiji kao Botičeli, ser Isak Njutn, Leonardo da Vinči, Viktor Igo, Klod Debisi, Žak Kokto…

http://i.imgur.com/w2RXLhc.gif
Tajna društva


· Jean de Gisors 1188-1220
· Marie de Saint-Clair 1220-1266
· Guillaume de Gisors 1266-1307
· Edouard de Bar 1307- 1336
· Jeanne de Bar 1336-1351
· Jean de Saint-Clair 1351-1366
· Blanche d’Evreux 1366-1398
· Nicolas Flamel 1398-1418
· Rene d’Anjou 1418-1480
· Iolande de Bar 1480-1483
· Sandro Filipepe (Botticelli) 1483-1510
· Leonardo de Vinci 1510-1519
· Connetable de Bourbon 1519- 1527
· Ferdinand de Gonzague 1527- 1575
· Louis de Nevers 1575-1595
· Robert Fludd 1595-1637
· J. Valentin Andrea 1637-1654
· Robert Boyle 1654-1691
· Isaac Newton 1691-1727
· Charles Radclyffe 1727-1746
· Charles de Lorraine 1746-1780
· Maximilien de Lorraine 1780-1801
· Charles Nodier 1801-1844
· Victor Hugo 1844-1885
· Claude Debussy 1885-1918
· Jean Cocteau 1918-

misterije.info

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.090
  • 4811 date prim. 5426
    • Venerin san
« Odgovor #2 poslato: 16. april 2013, 07:47 »
Tajna društva u Srbiji: Masoni, templari, rotarijanci



I u Srbiji deluju tzv. tajna društva koja su oduvek izazivala pažnju javnosti, među kojima su najpoznatiji masoni, templari i rotarijanci.

Obnavljanje rada masonske Velike lože "Jugoslavija" u junu 1990. izazvalo je izuzetnu pažnju javnosti, medija i istraživača, koja traje i danas, piše "Politika".

Ova pažnja je usmerena ne samo na bratstvo slobodnih zidara, već i na druge organizacije diskretnog i tajnog karaktera, za koje su počele da kruže vesti kako se osnivaju i u Srbiji.

Uprkos iskustvima iz proteklih dvadeset godina, ova pažnja nije jenjala, šta više, ona je rasla, jer su u međuvremenu u javnost iznete mnoge činjenice i saznanja o ovim organizacijama, ponajpre o masoneriji i njenom radu u Jugoslaviji i Srbiji.

Miloš Janković, autor knjige o tajnim društvimam koja danas deluju u Srbiji, stavio je masone, templarske vitezove (Red vitezova Hrama jerusalimskog) i rotarijance, pri čemu je ta društva doveo u vezu s tajnim političkim društvima na širem planu - u istorijskom pogledu s karbonarima, a u aktuelnom smislu sa Institutom za međunarodne odnose, Bilderberg grupom, Trilateralnom komisijom i organizacijom "Lobanja i kosti".

U toj priči rezervisano je mesto za nejavne i za tajne organizacije, pri čemu je masoneriji, iz mnogo razloga, obezbeđeno mesto na vrhu lestvice javnog interesovanja, što je slučaj i u Srbiji. Između ostalog i zato, što teorija o "masonskoj zaveri" dugo traje, pokrenuta je još krajem 18. veka, neposredno posle Francuske revolucije.

Bogata tradicija tajnih udruživanja na ovom prostoru, kojoj nisu mogla da odole ni mnoga od najvećih imena moderne srpske istorije, ostavila je duboke tragove delovanja ne samo masonerije, nego i drugih diskretnih i tajnih organizacija.

Danas u Srbiji deluju i pripadnici Malteških vitezova, odnosno Suverenog vojnog i milosrdnog reda svetog Jovana Jerusalimskog, Rodosa i Malte. Oni su presudno zainteresovani za čuvene hrišćanske relikvije, ruku svetog Jovana Krstitelja, ikonu bogorodice Filermose i česticu Časnog krsta koje se čuvaju u Crnoj Gori.

Deluje i organizacija vitezova templara Srbije, u okviru američkog Templarskog reda, organizacije Ordo Supremus Militaris Templi Hierosolymitani (OSMTH), registrovane u Švajcarskoj, koja je načinila raskid s izvornim templarima.

Vreme tranzicije oživelo je i dobru tradiciju humanitanog rada rotarijanaca, ali je tranzicija istovremeno uselila na ovaj prostor i predstavnike nekih teško objašnjivih, neonacističkih i neofašističkih kripto organizacija, o čijim centralama može da se zaključuje isključivo na osnovu podataka iz virtuelnog sveta Interneta.


"Masoni Srbije moraju da se ujedine"

Temelje savremene demokratije u Srbiji nepobitno su izgradili masoni, kaže za "Politiku" Tahir Hasanović, veliki sekretar za spoljne poslove Regularne velike lože Srbije, najmasovnije masonske organizacije u Srbiji.

"Regularna velika loža Srbije pravni je i međunarodno priznati naslednik Velike lože Srba, Hrvata i Slovenaca 'Jugoslavija', osnovane 1919. godine. Prilikom obeležavanja 90. godišnjice od osnivanja lože u Beogradu prošle godine upriličen jedan od najvećih ikada održanih masonskih skupova, čiji je domaćin bila RVLS. Prisustvovalo mu je 168 gostiju iz celog sveta, među kojima su bila 23 velika majstora i specijalni izaslanik vojvode od Kenta", kaže Hasanović.

Sagovornik smatra da je današnja razjedinjenost među masonima u Srbiji posledica raskola koje su se javljali u prošlosti. Hasanović ipak veruje da će se podeljena zajednica srpskih slobodnih zidara uskoro ujediniti.

Regularna Velika Loža Srbije je 'zaštitnica' 25 slobodnozidarskih loža, čije bratstvo broji skoro 1.000 članova. Među 'braćom' je najviše mladih ljudi, što je gotovo tipično za zemlje koje još grade svoj demokratski kapacitet.

"Ideje humanosti su u razvijenim državama već ostvarene, pa je s druge strane razumljivo da u zemljama u razvoju postoji veća potreba za neprestanim isticanjem ideja moralnosti, humanosti i tolerancije u prvi plan", rekao je Hasanović.

On smatra da je uticaj masona u Srbiji danas nedovoljan, te da "braća" moraju više da se angažuju da Srbiji bude bolje. S predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, kaže, zvanični kontakti ne postoje, a i kada je u pitanju saradnja sa institucijama države, odnosi nisu na višem nivou.


U Srbiji oko 200 templara

Međunarodna organizacija Vrhovnog reda vitezova Jerusalimskog hrama registrovana (OSMTH) je u Ženevi kao nevladina i nepolitička, a u svetu ima oko 5.000 članova. OSMTH se smatra hrišćanskom ekumenskom organizacijom, a među najistaknutijim svetskim templarima, koji su dobili savetodavni status pri UN, nalaze se i pojedini članovi američkog Senata, neki evropski političari, kao i potomci kraljevskih loza.

Templari su u Srbiji registrovani kao Udruženje nastavljača hrišćanskog viteštva Vitezovi Templari Srbije, i jedina su zvanična organizacija te vrste na Balkanu. Veliki priorat Srbija danas broji blizu 200 članova, uključujući i Priorat Bugarske i Komanderije u Crnoj Gori, na Kipru i u Republici Srpskoj. Organizacija Vitezova templara Srbije prva je članica OSMTH iz jedne pravoslavne zemlje.

Danas je ovaj red organizacija otvorena za muškarce i žene, koji prihvataju njegove ciljeve, ali i koji svojim životom, ponašanjem i prethodnim delovanjem zaslužuju da postanu njegovi članovi.


Rad rotarijanaca je javan

Prvi rotari klub u Srbiji osnovan je 1928. godine u Beogradu. Osnivač je bio Vojislav Kujundžić, a prvi predsednik Ferdinand Gromberg, vlasnik Smederevske železare – današnjeg Ju-Es Stila i suvlasnik Borskog rudnika.

Obnova rotarijanstva u Jugoslaviji započeta je 1989. godine, kada je u Beogradu formiran Inicijativni odbor za reosnivanje Rotari kluba Beograd, čiji je predsednik bio Dragan Brajer. Rotari klub Beograd primljen je međunarodnu organizaciju rotarija 8. maja 1992. godine.

Postoje brojne predrasude kada je rotarijanstvo u pitanju, jer se često povezuje sa radom masonskih loža. Za razliku od masona, rad rotari klubova je javan, otvoren za goste, predavače, novinare. Takođe, rotari prima žene u svoje članstvo od 1989. godine. Danas, 1,2 miliona rotarijanaca pripadaju nekom od oko 30.000 klubova u više od 160 država u svetu.

Rotarijansku značku nekada su nosili i britanski premijeri Vinston Čerčil i Margaret Tačer, pisci Ivo Andrić i Tomas Man, kao i američki predsednik Džon Kenedi.

Izvor: astrosajt.blogspot.com

Van mreže DarkCharmer

  • VIP član
  • *****
  • poruke: 14.087
  • 1857 date prim. 2121
« Odgovor #3 poslato: 21. april 2013, 11:59 »
Templari

Red vitezova templara od osnivanja do propasti bio je praćen nizom kontroverzi i misterija. Interesovanja o istoriji i životu templara i danas ne smanjeni intenzitetom zaokuplja pažnju kako istoričara, tako i javnosti. O templarima se i danas ispredaju fantastične priče poput one da su oni osnovali Švajcarsku ili d su kroz vekove ilegalnog delovanja postali masoni, jedna od najmoćnijih organizacija na svetu. Mnogi su pokušali da objasne odakle tolika zainteresovanost za temlare. Iako su objašnjenja različita svi se slažu u jednoj tački: templari su postali svetski simbol mistike i esoteričnosti, pa kao takvi predstavljaju omiljenu temu istoričara i ardoznalih. Njihova čudna religijska stanovišta, ekonomska moć i mističnost zasenili su dva veka njihove krvave borbe protiv Saracena u Svetoj zemlji.

Templari su produkt krstaških ratova. Posle poziva pape Urbana II na saboru u Klermonu 1095 stotine hiljada vitezova, sveštenika, građana i seljaka krenulo je u oslobađanje Hristovog groba iz ruku nevernih. Na čelu pohoda bio je Godfri de Bujon vojvoda Donje Lotaringije. Krstaši su brzo putovali kroz Evropu i 1097 su stigli u Carigrad gde su položili zakletvu vizantijskom vasilevsu Aleksiju I da će mu pomoći da povrati vizantijske teritorije od nevernika. Tokom sledeće dve godine krstaši su pregazili Nikeju, Antiohiju i Tripolis. U junu 1099 posle 40 dana opsade krstaši su zauzeli Jerusalim. Iako su ispunili svoj primarni zadatak i oslobodili Hristov grob krstašima nije ni na pamet padalo da se vrate kući. Oni su u Palestini osnovali kraljevstvo i brojna vojvodstva i grofovije koja će postojati dva veka.

U svetoj zemlji su osnovani brojni monaški i viteško-monaški redovi. Najznačajniji od tih redova su, pored templara, hospitalci i tevtonci. Tevtonci su odigrali značajnu ulogu u stvaranju Pruske, a hospitalci su učestvovali u političkom životu u brojnim evropskim zemljama (Engleska, Sicilijska kraljevina i dr.).

Godine 1118 čovek po imenu Igo de Pajens došao je sa još osmoricom vitezova da od jerusalimskog kralja Balduina II izmoli dozvolu za osnivanje novog reda. Tako je stvoren Red vitezova templara (Pauperes Commilitiones Christi Templique Salomonis). Ustrojstvo ovog reda je bilo viteško-monaško, tj. članovi reda su bili istovremeno fanatični ratnici i smerni kaluđeri. Njihov znak je bio crveni krst na beloj podlozi. Templari su počeli sa devet ljudi, a za kratko vreme su postali jedna od najbrojnijih grupacija u Katoličkoj crkvi. Templari su bili multinacionalna organizacija (najviše je bilo Francuza, zatim Engleza, Nemaca, Flamanaca, Normana i drugih), pa se ubrzo u njihovu kasu počelo slivati ogromno bogatstvo. Zahvaljujući jakim vezama u Vatikanu,Templari su stekli preko 9000 poseda za vreme svog postojanja. S vremenom krstaši su izgubili Jerusalim (1187), ali su templari štab premestili na Kipar, a glavni perceptorat u Pariz. Padom Akre 1291 krstaši su izgubili poslednje uporište u Palestini. Templari su se ne smetano razvijali i bogatili sve do 1307, kada je Papa Klement V pod uticajem francuskog kralja Filipa IV Lepog ukinuo red i oduzeo mu sve posede. Iako je red formalno obnovljen 1705, godina 1307 se uzima za prestanak postojanja reda.

U toku svega dva veka dugog razvoja red je stekao bogatstvo nezamislivih razmera. Brojni porezi i bankarske usluge označili su templare kao najbogatiju i najuticajniju grupaciju na svetu. Francuski kralj Filip IV Lepi bio je veoma sposoban i jak vladar i verovatno jedina osoba koja je mogla da uništi templare. Filip je želeo da prigrabi bogatstvo templara i da otkloni templare kao pretnju svojoj vlasti. Plan za uništenje templara smislio je kraljev sekretar Giom De Nogare, a plan je bio jednostavan. Optužiti templare za jeres, oduzeti im posede i zabraniti red. Kao oružje za izvršenje plana Filipu IV je poslužio papa Klement V koji bulom Vox in excelso ukida red 13. oktobra (petak) 1307. Poslednji veliki majstor reda Žak de More je uhapšen u Parizu. Uskoro su usledili progoni, mučenja i ubijanja templara širom Evrope a sve zbog sumnjivih optužbi za jeres. 1314 posle sedam godina mučenja na lomači je spaljen Žak de More, poslednji veliki majstor. Iako postoji više teorija o opstanku reda definitivno je 1307 red izgubio svoj ugled i značaj.

Teorije o postanku reda:
Postoji više teorija o sudbini reda templara posle njihovog ukidanja i progona u Evropi. Tri najvažnije teorije su:

1) Templari su prešli u ilegalu i tokom godina tajnog delovanja su postali slobodni zidari tj. Masoni. Ova teorija ima najviše predstavnika u Velikoj Britaniji i Irskoj jer je masonerija tamo veoma uticajna i moćna. Prema toj teoriji posle ukidanja reda na kontinentu nekoliko stotina vitezova iz Francuske, Holandije i Belgije sa svim blagom reda (prema pričama 18 lađa je moralo da nosi blago) su prešli La Manš i našli utočište u Škotskoj. U Škotskoj u to vreme je vladao Robert Brus koji je bio u svadji sa papom, pa ga papina odluka o ukidanju reda nije obavezivala. U Škotskoj su templari skinuli svoja obeležja i postali «normalni građani». Tokom godina oni su se držali zajedno, sastajali se i čuvali templarske tradicije i običaje. S vremenom organizacija templara je prerasla u organizaciju masona.

2) Druga teorija sudbine reda je da su se templari utopili u druga dva velika reda: hospitalce i tevtonce. Razlog za ovakva mišljenja je činjenica da su svi posedi templara predati hospitalcima. Širom evrope templari su imali svoje posede. Neki autori tvrde da su posedi templara na vrhuncu njihove moći bili veličine Holandije. Ovakvi posedi su automatski značili ogromnu finansijsku moć. Makoliko ih proganjali nije logično da su templari tek tako nestali s obzirom na količinu novca koju su posjedovali. Istorijska je činjenica da su templari iz Španije i Portugala stvorili novi red, Red svetog krsta i nastavili svoju borbu protiv muslimana.

3) Treća i najmanje vjerovatna teorija je da su templari prebjegli u skandinavske i arapske zemlje. Iako su imali odlične trgovačke veze sa Arapima nije logično da bi se hrišćanski vitezovi pod bilo kojim uslovima sklonili kod nevjernika.

hramezoterije.com