Autor: DarkCharmer Tema: Stounhendž  (Pročitano 147 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže DarkCharmer

  • VIP član
  • *****
  • poruke: 14.087
  • 1857 date prim. 2120
« poslato: 01. april 2013, 10:32 »
Stounhendž

http://i.imgur.com/U9USjly.jpg
Stounhendž


Stounhendž je krug od kamenja u engleskoj grofoviji Viltšir, severno od Salizburija, sagraden oko 1860. godine p.n. ere  u astronomske svrhe. Nemoguće je da su ga sagradili Rimljani ili Kelti, jer ih tada još nije bilo u Engleskoj, pa se pretpostavlja da su ga sagradili nepoznati narodi koji najvjerovatnije nisu znali ni pisati ni čitati.

Zanimljivo je da su kamenovi Stounhendža doneseni sa 200 kilometara udaljenih brda Presceli u Velsu, a teški su po 4,5 tona pa je krug napravljen savršeno prema geometrijskim i astronomskim merama: korišćena je merna jedinica megalitski jard (2,72 stope), a svi se krugovi temelje na unutrašnjoj geometriji pravouglog trougla, što je tek stotinu godina kasnije otkrio grčki matematičar Pitagora. Graditelji Stonhengea poznavali su astronomiju, jer su uz pomoć ureza na kamenju mogli pratiti zimsku i letnju ravnodnevnicu i kretanja zvezda.

Dva britanska arheologa tvrde da su odgonetnuli svrhu jedne od najmisterioznijih građevina na planeti.

Kameni krug stoji u Stounhendžu već hiljadama godina, a stručnjaci beskrajno debatuju o mogućoj svrsi neobične konstrukcije – da li je to hram za drevne obožavatelje Sunca, sveto groblje, ili praistorijska astrološka računaljka.

Prema profesorima Džefriju Vejnrajtu i Timotiju Darvilu, sve ove teorije su netačne. Stounhendž je bio, tvrde oni, mistično mesto isceljenja.

“Pronašli smo nekoliko detalja koji dokazuju da je kamenje postavljeno u skladu sa verovanjima o isceljenju”, rekli su oni.

Profesori Vejnrajt i Darvil prvi su arheolozi kojima je dozvoljeno da kopaju oko Stounhendža u poslednje četiri decenije.

“Mislimo da je ovo mesto bilo nešto kao Lurd”, rekli su oni, pominjući mesto u Francuskoj, cilj čestih hodočašća.

“Praistorijski hodočasnici, u potrazi za isceljenjem, okupljali su se oko Stounhendža”.

Vejnrajt i Darvil ne isključuju mogućnost religiozne svrhe kamenog kruga.

Oni tvrde da su odgonetnuli i kako je kamenje postavljeno na brdašce.

“Retki kamet, poznat kao pegavi dolomit, prebačen je iz Pembrokšira do Salisberi Plejna na splavovima, vodenim putem”.

Tvrdnju o isceliteljskom svetom mestu podstiču i kosti pronađene u iskopinama.

“Otkrili smo gomilu kostiju u podnožju Stounhendža, i sve su pokazivale znake velikih oštećenja, bolesti ili povreda. Jasno je da su ljudi dolazili ovde po lek, po poslednju nadu”, rekli su arheolozi

misterije.info

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.082
  • 4807 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #1 poslato: 01. april 2013, 11:22 »
Stounhendž



Stounhendž (Stounhenge) je zasigurno britanska nacionalna ikona, koja simbolizuje mističnost, moć i istrajnost. Njegova osnovna svrha je ostala nepoznata do danas, medjutim, najverovatnije je da je to bio hram podignut kao znak obožavanja nekog od antičkih bogova. Postoje i druge verzije značenja ovog objekta – na primer da je to bila opservatorija pomoću koje je praćeno vreme i pravljeni kalendari ili da je to mesto na kom su podnošene žrtve velikim božanstvima.

Sama antička upotreba ovog zaboravljenog svetskog čuda i nije toliko interesantna danas koliko je interesantan način njegove izgradnje.

Ono što mi danas možemo videti su ruševine Stounhendža. Manji i veći delovi su skinuti radi izgradnje puteva, porodičnih kuća, pa i rasuti od strane posetilaca i turista koji su od 1978. godine imali mogućnost veoma bliskog pristupa Stounhendžu.

Stounhendž je počeo da se gradi pre otprilike 4.000 godina, a gradnja je završena pre oko 3.500 godina. Za to vreme, ovo je bio ogroman poduhvat u kome su učestvovale hiljade radnika, za koji je bilo potrebno napraviti posebne alatke, nepoznate u to vreme i koji je zahtevao puno vremena i novca.

Unutrašnji krug Stounhendža je napravljen od takozvanog „plavog kamenja“ koje je doneto sa planina u Velsu, koje su udaljene više od 300 kilometara. U to vreme, transport ovog kamenja je bio veoma težak, trebalo je preći veoma nepristupačne terene i dve reke da bi se postavilo u Stounhendž. Svaki kamen je težio oko 4 tone, a bilo ih je osamdesetak u krugu. Ovaj deo je danas gotovo potpuno uništen, mada se smatra da još pri izgradnji ovog objekta, taj deo nije bio u potpunosti kompletiran.

Spoljašnji krug je napravljen od kamenja koje je doneto sa planina udaljenih oko 30 kilometara. Ovo kamenje je još veće od prethodno pomenutog – težilo je preko 50 tona i njegov transport je bio još veći problem od transporta „plavog kamenja“. Smatra se da je u nekim nepristupačnim delovima bilo potrebno preko 600 ljudi da bi se jedan kamen preneo. Na samom mestu podizanja, korišćene su velike poluge i jaki konopci, kako bi se kamenje postavilo u uspravan položaj.

Ko je podigao Stounhendž? Ovo je pitanje na koje ni danas niko nema siguran odgovor. Postoje razne teorije i mišljenja, ali svakom od njih nedostaje neki detalj, koji čini da ono ostane samo hipoteza.

Prema legendi, Stounhendž je sagradjen od kamenja iz Afrike, koje su doneli džinovi, a koje je u krugove postavio čarobnjak Merlin, svojom magijom.

Danas je do Stounhendža relativno lako doći, jer se na manje od kilometra od njega nalazi autoput. Stounhendž je danas turistička atrakcija Britanije, izazov za mnoge istoričare i arheologe, ali i mesto okupljanja mnogih verskih sekti, koje veruju da i danas postoji duhovna moć ovog objekta, koja će im doneti boljitak.

Izvor: netsrbija.net