Autor: Venera Tema: Venecija  (Pročitano 714 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.089
  • 4808 date prim. 5423
    • Venerin san
« poslato: 26. mart 2013, 11:48 »
Венеција (итал. Venezia, старији назив: Млеци) је град, пристаниште и чувено туристичко место у североисточној Италији, на Јадранском мору, са око 270.000 становника (заједно са Местреом). Венеција је управно средиште покрајине Венето и истоименог округа Венеција.
Венеција је у средишњем добу средњег века била најважнији град на свету и највеће трговиште Европе између њеног Запада и Истока. Град је и познат као дугогодишња престоница надасве чувене Млетачке републике.
Венеција је јединствен град на свету, изграђена је на 118 малих острва у лагуни, на ушћу реке Бренте у Венецијанску лагуну, са каналима уместо улица. Дуж канала налази се низ цркава и палата прворазредне вредности, који творе јединствен урбани склоп. Због рад Венеција и њени канали проглашени су спомеником Светске баштине УНЕСКОа.
Град има бројне надимке попут: „Серенисима“, „Краљица Јадрана“, „Невеста мора“, „Град мостова“, „Град воде“. Са друге стране, многи градови грађени на каналима носе епитете „Северне Венеције“ (Санкт Петербург), „Западне Венеције“ (Амстердам), „Америчке Венеције“ (Њу Орлеанс).



Порекло назива

Венеција и покрајина Венето дугују називе племену Венети које је насељавало ово подручје пре његовог освајања од стране старог Рима.

Положај града

Венеција се налази у североисточном делу Италије. Источно и јужно од града (кроз лагуну) је Јадран, а на северу и западу је копно и копнени део града Местре. Од престонице Рима град је удаљен 550 km, а од првог већег града, суседне Падове, свега 50 km.



Природне одлике


Венеција и околна лагуна

Рељеф: Венеција се развила у крајње северозападном делу Јадранског мора. Град је смештен у средишњем делу Венцијанске лагуне на 118 острва испресецаних многобројинм каналима и премошћених са 177 мостова. У послдњим деценијама примећено је лагано тоњење града, што је данас највећи проблем градске управе.
Клима: Клима у Венецији је измењено средоземна клима са приметним утицајем са континенталног Севера. Стога су зиме нешто оштрије, а лета блажа него у јужнијим деловима Италије. Овај судар клима очитава се и у веома јаким ветровима (бура).
Воде: Јадранско море у овом делу је најхладније и нема плаву боју као у јужним деловима. Положај града у Венецијанској лагуни додатно мења својства морске воде. Због севернијег положаја и затворености било је уобичајено да се појединих година лагуна заледи. Вода је због мочварног карактера околине увек била мутна и прљава, али је због претеране урбанизације лагуне она данас позната и као веома загађена.

Историја


Праисторија и антика

Шире подручје Венеције било је насељено још у време праисторије. Први познати становници били су племе Венети. Касније је подручје пало под Римљане, а на оближњем копну јавило се више значајних градова. Сам положај данашњег града био мочварни и је другоразредног значаја, па нема назнака већих насеља и заједница људи.
[уреди]Средњи век
Историја Венеције започиње упадима и пљачкама варвара на простор римске империје, када становништво са суседног копна бежи на острва Венецијанске лагуне, као изолованија и безбеднија од ових упада. У ово време настаје и низ других насеља у лагуни која данас постоје - (Маламоко, Торчело). У 7. и 8. веку овде постоји византијска власт, везана за Цариград морем. Ово је поспешило развој приобалних насеља, па и Венеције. У 9. веку јавља се у Венецији епископија, која је снажно уздигнута премештањем моштију светог Марка у Венецију 828. године
Од 9. до 12. века настаје развој града и он постаје једно од средишта тадашње цивилизације, ако не и најважнији град света. Процват града био је везан за положај града између Истока и Запада и Средоземља и континенталног Севера. Тада се подижу и најважније грађевине града: Црква светог Марка, стара дуждева палата, градски арсенал, трасирају се канали и утврђују острва. У ово време започело је и ширење градске власти на околину, а касније и широм Јадрана и шире. Опадање моћи Византије омогућило је и Венецији и ширење посредног утицаја Венеције, већ сада познате као Млетачка република.
На врхунцу моћи, у позном средњем веку, Венеција је имала 3.300 бродова и 36.000 морнара. Градком је влада аристократија која је бирала дужда као изборног владара. Град је у то време постаје и стециште науке и уметности, а градска управа је била међу најорганизованијим у тадашњем свету.


Нови век

У 15. веку почиње стагнација, а затим и опадање значаја и моћи Венеције и Млетачке републике. Први разлог је био опадање значаја Истока и пропаст Византије. Новоуспостављена власт Османлија на Балкану није била благонаклона, што је утицало на знатно опадање трговине. Други разлог је проналазак путева ка Истоку преко Атлантика и око Африке, чиме је Венеција изгубила првенство у трговини са Далеким истоком. Такође, удаљеност од Атлантика онемогућила је Венецији стварање колонија на прекоморским подручјима.
И поред тога Венеција је остала важно трговиште и занатско средиште Европе све до касног 18. века, а венецијанска култура и уметност тек у овом добу започињу свој највећи развој и процват у време ренесансе и барока.
[уреди]Савремено доба
Нагли суноврат Венеције десио се пропашћу и укидањем 1000-годишње Млетачке републике од стране Наполеона 1797. године миром у Кампоформију. Током Наполеонових ратова Венеција је била део његове Краљевине Италије, да би потом била део Ломбардо-Венеције, вазалне државе Хабзбуршке монархије. 1866. године Венеција и околина су придружени новооснованој Краљевини Италији. Овако буран 19. век довео је до пропадања града и смањења становништва, али је отворио занимање за град међу европском аристократијом. Тако, у 19. веку Венеција постаје једно од првих туристичких одредишта.
Током 20. века Венеција је избегла разарања у светским ратовима и релативно безболно прошла кроз дато раздобље. Међутим стари град на острвима губио је битку са развоје предграђа на копну, која су данас знатно већа и везују 4/5 градсног становништва. Стари део Венеције временом је постао прворазредна туристичка знаменитост, а бројне празне палата и здања попуњене су културним и у управним саджајима. И поред тога Венеција је данас далеко од славе коју је некада имала.

Становништво

Према процени, у граду је 2010. живело 270.884 становника.
Кретање броја становника
1981.            1991.     2001.
346.146   309.422   271.073

Венеција је 2008. године имала нешто близу 270.000 становника, готово исто као на почетку 20. века. Опште опадање становништва током протеклих деценија одража се и на градско становништво је изузетно старо - просечан Венцијанац има 46 година. Природни прираштај у граду је међу најмањим од свих значајнијих италијанских градова.
Град данас има значајан удео имигрантског становништва. 94% становника су грађани Италије. Осталих 6% су досељеници из свих крајева свега, али највише са Балкана.
Становништво Венеције данас махом живи на копну, у делу града Местре, 176.000 становника., док у старом делу града живи свега 62.000 становника. (и то добрим делом студенти и имигранти), а остала острва у лагуни (Мурано, Бурано, Лидо) имају заједно 31.000 становника.
Живот у старом делу града и данас је сличан оном пре неколико векова. Стара Венеција је удаљена 4 километра од копна и 2 километра од отвореног мора. Живети у Венецији заправо значи заборавити на комфор аутомобила, на аутобусе, на градску вреву, бити увек спреман на честе поплаве, густе магле, влажност и пешачење.


Градска архитектура

Венеција има много познатих грађевинских и уметничких споменика: Дуждева палата, Мост уздаха, чувена Црква светог Марка у Венецији и деведесет других цркава, богати музеји, уметничке галерије, чувена академија лепих уметности (Accademia di Belle Arti), опсерваторија и друге научне и културне установе.
[уреди]Градска привреда

Традиција Венеције су специфични и високоцењени занати, који су и данас живи, мада осавремењени. Занатска производња се базира на израда предмета од стакла, (препознатљиво обојено стакло са острва Мурано), чипки, сребра, злата, коже. Савремена индустрија налази се на копну, где се налази савремени град и индустријска зона Местре. Може се сматрати и неком врстом предграђа Венеције, али данас има много више становника него што има сама Венеција.


Туризам

Туризам је данас најважнија делатност Венеције и њен покретач. Град нуди прелепу архитектуру и амбијенте, многобројна места пуна емоција и романтике, бројне цркве, музеје, галерије. У граду се током године дешавају многе манифестације, од којих су најпозантије филмски фестивал у Венецији, Венецијански бијенале и карневал у Венецији. У близини Венеције су многобројне плаже, од којих је најпознатија Лидо, позната још од краја 18. века. Данас је веома позната и туристичка зона Лидо ди Јесоло.


Саобраћај

Унутарградски саобраћај је у највећем делу водени. Венеција има 177 канала по којима се саобраћа гондолама, чамцима, малим парабродима и моторним бродовима. Јавни градски превоз у Венецији се такође обавља каналима. Користе се бродови који се називају Вапорето. Главна саобраћајница града, артерија Венеције је Канал Гранде (Велики канал) који град дели на два дела. Он је највећи канал и на њему је чувени мост Риалто, а око 380 мањих и већих мостова служи за прелаз преко многих других канала. Град је до данас успео да сачува типографску нумерацију улица (које се у Венецији зову кале, попречне су рамо) која датира из 1171. године када је цео град подељен у шест зона: три са једне стране Великог канала и три са друге.
С копном Венеција је повезана железничком пругом и ауто-путем преко великог „лагунског моста“. На острву Лидо налази се аеродром Венеција-Лидо, док се нови, модерни Аеродром „Марко Поло“ налази на копну.

Izvor: Wikipedia.org

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.089
  • 4808 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #1 poslato: 26. mart 2013, 11:49 »
http://odisej1995.com/media/VENEZIA%203.jpg
Venecija

Van mreže Leona

  • Master
  • *****
  • poruke: 3.790
  • 747 date prim. 1065
« Odgovor #2 poslato: 26. mart 2013, 13:16 »
Venecija – grad na vodi



Veneciju mnogi smatraju jednim od najromantičnijih gradova na svetu zbog njenih čuvenih gondola i zalazaka sunca nad kanalima.

Svakako, jedan od simbola Venecije je staklo. Predlažemo posetu obližnjem ostrvu Murano, kako bi se upoznali sa tradicionalnom italijanskom veštinom pravljenja predmeta i posuđa od stakla. Šarene figurice, nakit, lusteri, pa i delovi nameštaja od stakla se mogu naći na samom ostrvu gde se prave, ali i na svim trgovima u gradu. Takođe, pored toga što ćete na ovom ostrvu videti kako se prave neke od figura (na primer vaza ili konj), možete ih kupiti po jeftinijim cenama nego u samoj Veneciji. Ovo staklo je veoma cenjeno, pa tako mali privezak košta od 10 do 25 evra, stakleni nakit oko 30 evra, dok se cene lustera ili stolova kreću od 100 do 300 evra. Fabrike stakla su se u prošlosti nalazile u gradu, ali zbog čestih požara koji su izbijali u njima, iseljene su na ovo obližnje ostrvo. Tako je cuveno venecijansko staklo i dobilo ime murano staklo. Postoje organizovani turistički obilasci ovog ostrva da bi znatiželjni turisti mogli uživati u posmatranju pravih umetnika u duvanju stakla. Osim stakla, na ostrvu Murano ima i nekoliko lepih crkvica, koje vredi obići.

Grad Venecija je morska luka u oblasti severoistoka Italije. Grad Venecija i njeni kanali proglašeni su za Svetsku baštinu. Nalazi se u regionu Veneto i glavni je grad provincije Venecije. Venecija leži na 120 ostrva oko kojih se nalazi 177 kanala. Tu se nalazi laguna gde je ušće reke Po i Pjave. Zbog njene istorijske uloge kao pomorske sile i trgovačkog centra, Venecija je poznata kao “Kraljica Jadrana”. Ostrva na kojima je grad izgrađen su povezana na više od 400 mostova. Veliki kanal, otprilike dugačak 3km, teče kroz grad od severo-zapada ka jugo-istoku, deleći grad na približno dva jednaka dela. Motorna vozila nisu dozvoljena u uskim, vijugavim stazama koje vode ka starom gradu. Mostovi starog dela grada su, takođe, samo za pešake. Jedno od obeležja ovog grada jeste gondola. Gondola je atrakcija koja je ranije predstavljala osnovni vid prevoza. Izrađene su od devet vrsta drveta, imaju 250 delova i svaka teži 500kg. Gondolijeri imaju specijalne uniforme, i gondolom upravljaju pomoću jednog vesla. Iz razloga lakšeg upravljanja, svaka gondola je nagnuta na jednu stranu. Danas, gondole se koriste samo u turizmu, dok motorni čamci prevoze skoro celu robu i putnike. Cena vožnje gondolom je 120 evra, ali u gondolu može stati 4-5 osoba, pa se trošak može podeliti. Vožnja gondolom, bez obzira na cenu, je nešto što se ne sme propustiti.




U razgledanju treba pogledati i most Rialto, Akademiju, Crkvu Santa Maria de la Salute, Duždevu palatu, Most uzdaha, Trg i baziliku svetog Marka i zvonik.

Kanal Grande je glavna i najduža “ulica” Venecije. Kanal deli grad na dva dela, koja su povezana sa tri mosta: Rialto, Skalzi i Akademija.

Ploveći gradom može se videti većina znamenitih građevina, napravljenih u različitim vremenskim periodima. Jednim pogledom vidite gotiku, barok i renesansu. Za vreme sunčanih dana voda na površini treperi i stvara jako lep ugođaj za svakog ko se nađe u gondoli ili na nekom od mostova.

Most Rialto je jedno od najboljih mesta u gradu sa kojeg se vidi kanal Grande sa svim svojim šarmom. Originalno je napravljen od drveta, ali se 1940. godine srušio, pa je sagrađen novi, sa specijalnim mehanizmom za pomeranje središnjeg dela za prolazak brodova.

Santa Maria della Salute je crkva koju je opevao Laza Kostic u jednoj od svojih pesama. 1630. godine kada je u Veneciji zavladala kuga i besnilo, vlada države se zaklela da će podici crkvu posvećenu presvetoj bogorodici Mariji, kako bi venecijanski narod zaštitila od ovih opakih bolesti. Zgrada crkve je osmougaona sa dominantnim svodovima i kupolama na trupu stuba i sa šestostranom kapelom. Središnji deo unutar crkve je ograđen. Crkva je jedan od najvećih spomenika venecijanskog baroka i predstavlja neizostavan deo turističkog obilaska grada.

Duždeva palata je nekada bila središte vojvoda i vlade Mletačke republike. Palata je predstavljala simbol neprikosnovene moći Mletačke republike onog vremena.

Most uzdaha je jedan od najpoznatijih u gradu i nezaobilazna tačka posetilaca. Ovaj mali most je manje poznat zbog svoje arhitekture, a više iz dela pisaca 19. veka. Most uzdaha je nekada bio prolaz za zatvorenike kada su išli od zatvora do suda i nazad do svoje male i mračne ćelije. Prolazeći preko mosta i žaleći za svojom sudbinom, zatvorenicima su se otimali uzdasi, te otuda i potiče inspiracija književnicima za ovaj naziv.



Trg svetog Marka je poznat po jatima golubova koji uopšte ne beže od ljudi. Ako želite da se družiti sa ovim životinjama, najbolji nacin da ih primamite na ruku ili glavu jeste da kupite kesice kukuruznog zrnevlja, koje se prodaje na licu mesta. Na ovom trgu je izuzetna gužva, pre svega zbog turista. Ukoliko imate sreće da ugrabite neku od klupa, možete se odmoriti na samom trgu i razgledati lepote oko sebe. Na ovom trgu se nalazi bazilika svetog Marka, Sat kula i Kampalina. Na nekoliko mesta se moze popiti izvrsna kafa, koja košta i do 8 evra.

Venecija je grad koji se veoma razlikuje od ostalih gradova. Na primer, GSP (gradsko saobraćajno preduzeće) je brodskog karaktera, taksisti takođe su u čamcima, a i hitna pomoć i policija. Sirene hitne pomoći ćete jako često moći da čujete tokom razgledanja grada, jer je jako velika gužva, pa se često desi da nekome pozli. Takođe, postoje i slučajevi kada neko slučajno upadne u neki od kanala.

Venecija je poznata i po karnevalu koji se održava u ovom gradu. Svake godine sve više ljudi posećuje ovaj karneval, maske su sve maštovitije, a kostimi savremeniji. Središte zabave bude na trgu Sv. Marka gde su uz razne ritmove muzike zaplesali maskirani svih uzrasta, nacija i vremenskog razdoblja. U ritmu bubnjeva i u kiši konfeta, ljudi su se priključivali u lanac plesa i tako nastavljali prema drugim ulicama. U svako doba godine mogu da se kupe maske, čije su cene pristupačne za naše džepove.

Glavne atrakcije su naravno, zatrpane turistima. Turisti dolaze iz svih krajeva, ali čini se da najviše ima Kineza. Postoji puno i malih delova grada koji su vredni vaše paznju. To su sitne uličice zatrpane prodavnicama, i one još sitnije kroz koje ćete jedva proći. Crnci po ulicama prodaju robu (torbe, kaiševe, cipele), pa kad naiđu karabinjeri, sve to spakuju u najlonske kese, a kad oni odu, prodavci se opet vrate i prostru svoju robu.

Kafići su jako mali. Problem su i bašte u njima, koje su veoma uske što je posledica uskih ulica, pa nema mesta za veći broj stolova – samo po jedan sto u redu uz zid zgrade.

U blizini Venecije su mnogobrojne plaže, od kojih je najpoznatija Lido gde se svake godine održava poznati filmski festival u Veneciji.

Jedan mali nedostatak je što Italijani uopšte ne znaju engleski, pa je jako teško sporazumeti se sa njima. Jedini jezik koji pričaju je njihov maternji jezik.

Preneto sa: adriatalk.com

Bila sam u Veneciji. Ima se šta videti.  :super:

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.089
  • 4808 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #3 poslato: 08. april 2013, 11:48 »
Venecija - grad ljubavi

http://i.imgur.com/JO52jAg.jpg
Venecija


   Venecija je grad koji jednostavno morate videti i dožveti, ako jeste a i ako niste zaljbljeni. Ako niste zaljubljeni u Veneciji ćete se sigurno zaljubiti, mozda u stare građevine i arhitekturu, u bašte i balkone pune cveća, u male rečice koje protiču ulicama, u vino, u neprevaziđenu italijansku hranu, u gondolijere i gondole u predivnu muziku u golubove na Trgu Svetog Marka u karnevalske maske. Ili možda jednostavno u sve navedeno i još mnogo toga.
    Italija je članica EU tako da u zemlju možete ući sa šengen vizom. Zvanična valuta je evro, zvanični jezik je italijanski ali se u svim javnim mestima možete sporazumeti na engleskom. Parking mesta nalaze se na pristupačnim mestima i vidno su obeležena, cena parkinga za jedan dan je 22 E. Prvo što vam je potrebno je mapa grada koju možete kupiti na svakom uglu i trafici. Ljubazna gospoda u bilo kojoj agenciji objasniće vam kako doći do starog grada i kako ga najjednostavnije obići. Preporučujemo brodiće sa više sedišta koji će vas provozati po celom glavnom kanalu. A najbolji izbor je vožnja brodićem do Trga Svetog Marka a zatim se možete pešice vratiti do novog dela grada kroz uzane ulice i mostiće.Uzput možete razgledati arhitekturu, probati vino, pizze, kupiti suvenire, posetiti galerije i muzeje. Ako ste u grad došli sa voljenom osobom ne propustite vožnju u gondoli za dvoje, za ovaj doživljaj gondolijeru morate platiti 100 E, ako ste vešti možete pregovarati oko cene i smanjiti je za 10 ili 20 E.
    Na ulicama Venecije možete videti ljude iz celog sveta i čuti sve svetske jezike, jedno je zajedničko svima : oduševljenje koje se vidi na svakom licu, zadivljeni pogledi i zadovoljni osmesi. Grad bas zbog ovih osećaja koje budi ima čudnu energiju koja se bukvalno oseća u vazduhu. Na mnogim mestima osetićete čudnu moć, kao što je Most zaljubljenih ili Zvonik u Crkvi Svetog Marka odakle se pruža pogled na celu Veneciju i ostrvo Lido. U uskim uličicama Venecije može vam se desiti i da se izubite, što zbog njihovog velikog broja i sličnosti što zbog opijenosti čarima samog mesta, shvatićete da karte i telefoni sa navigacijom ne pomažu mnogo. Izlazak iz ovog čarobnog lavirinta zapravo vrlo je jednostavan pratite table sa natpisima i strelicama koje se nalaze na zgradama u svakoj uličici, a natpis koji će vas uspešno dovesti u novi deo grada je Piazza Roma! Ovaj tekst je samo pokušaj da vam dočaramo ovo jedinstveno mesto na planeti, Italija nije mnogo daleko, doživite ga! Prepručujemo, večno zaljubljeni u Veneciju !

Izvor: svezazene.com

Van mreže Venera

  • admin
  • *****
  • poruke: 46.089
  • 4808 date prim. 5423
    • Venerin san
« Odgovor #4 poslato: 14. april 2013, 14:52 »
Venecija-romantični lavirint


Neobjašnjivi duh, šarm i lepota krasi jedinstvenu Veneciju.

La Serenissima ( Sveta republika), kako joj često tepaju poseduje više od 400 mostova i mostića koji spajaju brojne kanale. Most Rialto (Ponte di Rialto) je najpoznatiji, a osim njega tu je i Most Uzdaha (Ponte dei Sospiri). Kanal Grande preseca stari deo grada na dva skoro identična dela, a na kraju se nalazi značajna građevina, crkva Santa Maria della Salute.



Najprepoznatljiviji motiv a ujedno i centar političke moći u Veneciji, je Palata vladara ili Duždeva palata (Palazzo Ducale). Ona na najbolji način predstavlja stil venecijanske gotike, gde su svoja dela ostavili veliki umetnici poput Tiziana ili Tintoretta. Odmah uz Duždevu palatu nalazi se raskošna Bazilika sv. Marka. Još jedna dominantna građevina na istoimenom trgu, koja spada u jednu od najlepših i najzanimljivijih svetskih crkava.



Noću se Venecija može doživeti u drugom svetlu, koji prkosi, gužvi praćenoj fotoaparatima. Tek uz noćno lutanje mistične uličice dobijaju potpunu, pravu, tajanstvenu i zagonetnu dimenziju.



Uobičajenu vrstu prevoza nekada su predstavljali specifični mali čamci, a danas u ovom gradu  gondole koriste uglavnom turisti. Osim gondola tradicionalni simboli venecije su Murano staklo i maske za karneval.



Kompletno gradsko jezgro Venecije sa oko 450 palata i preko 90 crkava i kuća od velike istorijske važnosti, deo je svetske kulturne baštine, pod zaštitom UNESCO-a. A Zahvaljujuci brojnim umetnickim bijenalima i poznatom medjunarodnom filmskom festivalu, ovaj grad je postao jedan od glavnih kulturnih centara Italije.









Izvor: wuwumagazine.com

Van mreže Leona

  • Master
  • *****
  • poruke: 3.790
  • 747 date prim. 1065
« Odgovor #5 poslato: 31. avgust 2013, 18:55 »
Kontrasti „zapadne Venecije”

Amsterdamski kanali kriju tajnu izvojevanih sloboda, čiji je cilj jačanje svesti o tome šta je za nas loše, kaže Olivera Stanojević Vijeriga


Polazište brodića iz Kanala ljubavi (Foto: M. Nikić i F. Amsterdam)

Već u gradskom vozu od aerodroma Šipol ka centru očigledno je da ste u nesvakidašnjem gradu. U Amsterdamu komunikacija se uspostavlja na izlasku iz aviona. U šarenilu doseljenika i turista, od Marokanaca do Engleza, vrlo brzo steknete ljubazne „vodiče”do Centralne stanice. Odatle, u nevelikom gradu na vodi, jednom od neobično najlepših na svetu, sve je blizu. Čini se kao u priči, vedri engleski student dovodi nas do hotela u samom srcu evropskog centra sloboda i lucidnosti.

Iako je ponedeljak, uveče su do kasno pune ulice i na njima šaljivi, nasmejani i opušteni ljudi raznih nacija i boja. Okruženi lepim devojkama u izlozima Četvrti crvenih fenjera (Red lajt distrikt), sada više turističkoj zoni jer poseta lepoticama košta i do 250 evra, u prestonici „amstela” i „hajnekena” uglavnom piju sveže točeno holandsko pivo (oko 3,5 evra). Turska pica i amsterdamski kanali puni brodića, oko kojih su na sve strane slobodno ostavljeni bicikli, prvi su utisak.

Prateći naše nezaboravno fotografisanje „severne Venecije” sa vode, Olivera Stanojević Vijeriga, autor vodiča „Amsterdam grad na vodi” kao njegova već četrdesetogodišnja stanovnica priča kako je Amsterdam nastao kada su davne 1275. godine došli ribari iz Ficlanda i na reci Amstel počeli da prave daščare. Pregradivši reku današnjim trgom Dam ili na srpskom – branom, počeli su da prave važna zdanja i dokove. Kroćenjem reke i izgradnjom gradskog jezgra u 17. veku, zlatnom dobu Holandije kao kolonijalne sile, Amstel je počeo da otiče kružnom mrežom od 164 kanala ispod čak 1.500 bajkolikih kamenih, „pogrbljenih” mostića. Dok slikate, za svaki slučaj se preporučuje da se sagnete. Iz kanala ljubavnika, polazišta brodova, stižete i do najdužih, Prinčevskog, Carskog i Gospodskog kanala.


Pogled sa amsterdamskog bicikla

Kažu da Amsterdam stvarno može da se vidi samo sa vode. Gledano sa staza ovdašnjih labudova, smenjuju se arhitekture neobičnih starih kuća, baroknih, ali i modernih ateljea i ogromnih stambenih zgrada na vodi nastalih u bivšim brodskim skladištima. Jedan od najzanimljivijih primera iskorišćavanja napuštenog prostora upravo je novi Amsterdam u kom su se na konkursu nadmetali najmaštovitiji arhitekti, praveći i veštačka ostrva i najneobičnije mostove. Ceo Amsterdam leži na šipovima i jedno je od najlepših graditeljskih dela na vodi, ali i svedočanstava kako je čovek uspeo sa njom da se izbori. Istina , kada šipovi prilikom plima dođu u kontakt sa vazduhom, kuća na vodi se iskrivi, pa je ovakvih kuća najveći holandski grad pun, ali su one posebna atrakcija, a i ne poplavljuju otkako je između Severnog i Južnog mora napravljena brana, priča Olivera Vijeriga. Ceo grad može hermetički da se zatvori sa 16 prevodnica.

Na prvi pogled s broda na karakterističnu holandsku arhitekturu od sitne cigle, učini vam se da je ovde vreme stalo u sedamnaestom veku, takođe i zlatnom dobu holandske kulture. Svaka kuća u centru je kuturni spomenik, zbog čega je ceo Amsterdam, ne samo u svojoj ogromnoj Muzejskoj četvrti, veliki muzej na otvorenom. Tu je i obeležje jevrejskog Amsterdama, Kuća Ane Frank. Riznica spomenika pod otvorenim nebom je i sedište velikih svetskih muzeja, kao što su narodni ili rajks muzej, muzej savremene umetnosti ili Stdelijk i , naročito popularan, Van Gogov muzej. Ovde mogu da se  vide i najbolji Rembrantovi portreti ali i kuća u kojoj je živeo kada je došao iz Lajdena da osnuje najuticajniju školu zapadno-evropskog slikarstva 17. veka. Muzejskom linijom stižete do isturenog odeljenja Ermitaža. A od holandskog slikarstva stižemo do vrsnog šopinga, srećni i zadovoljni što smo za „smešno male pare” kupili čak cipele.


Prva svetla jednog od najlepših sutona - Amsterdam

Iako umorni da ih probate, ne  propuštajte noćni provod grada živog 24 sata. Od marokanskih, latino, rep do klasičnih rok en rol kafića na popularnom Laidsplacu, pored noćnog narandžastog klizališta (u boji Holandije), u kojima živa svirka, ispod slike Rod Stjuarta, Dženesisa i drugih izgleda kao preparirano vreme. Noću je najlepše vraćati se pešice, jer potpuno opušteno prolazite pored mnoštva kafića ispred kojih se mladi duhom, raznih generacija, smeju i druže. No, istovremeno shvatate da je u ovom gradu sve organizovano, prevoz stiže u minut tačno, a druželjibivi policajci na konjima nenametljivo, ali besprekorno brinu o bezbednosti.

Olivera Vijeriga podseća da Amsterdam nije samo prestonica „Ajaksa” i brušenog dijamanta, već i grad tolerancije i različitosti. Podseća da su od 2000.godine naovamo legalizovani prostitucija, potom i gej brakovi i konzumiranje lakih droga, ali da samo zavidnici mogu da kažu kako „ceo Amsterdam puši marihuanu”. Naprotiv, amsterdamski kanali kriju tajnu izvojevanih sloboda u državi razvijene svesti, kaže, a ona je da ljudi sami, bez „slatkih” zabrana, shvate šta sve za njih može da bude loše.

„Holanđani su zato sigurni da danas u Amsterdamu, u kom nema okupljanja u tami ispod mostova, ima manje problema sa teškim narkomanima nego u drugim velikim evropskim gradovima”, kaže.

A Amsterdamcima ćete pokazati da ste slične svesti ako, u pristaništu, ostavite auto i u krug gradskim ulicama krenete biciklom!

Mirjana Nikić

Izvor: politika.rs

Van mreže Veverica

  • Master
  • *****
  • poruke: 2.823
  • 419 date prim. 615
« Odgovor #6 poslato: 19. oktobar 2013, 20:02 »
http://i.imgur.com/9FObVrm.jpg
Venecija

Van mreže Veverica

  • Master
  • *****
  • poruke: 2.823
  • 419 date prim. 615
« Odgovor #7 poslato: 19. oktobar 2013, 20:03 »
http://i.imgur.com/FTMFGxP.jpg
Venecija

Van mreže Viktor

  • Iskusan član
  • *****
  • poruke: 884
  • 202 date prim. 192
« Odgovor #8 poslato: 07. septembar 2014, 18:40 »
Most Rialto(Ponte di Rialto)

Predstavlja jednu od glavnih znamenitosti Venecije, kao i najpoznatiji i najznačaniji most grada. Područje koje okružuje most je kroz istoriju Venecije bilo zančajno kao mesto za trgovinu gde su se sastajali trgovci iz celog sveta. Danas se u blizini mosta nalaze pijaca i ribarnica (Campo della Pescharia). Na samom mostu nalaze se prodavnice sa suvenirima.

http://i.imgur.com/Js55HDp.jpg
Venecija

Van mreže Viktor

  • Iskusan član
  • *****
  • poruke: 884
  • 202 date prim. 192
« Odgovor #9 poslato: 07. septembar 2014, 18:42 »


http://i.imgur.com/FVIHjnh.jpg
Venecija